Пређи на садржај

Висока технологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Аутомобилски погон који користи индустријску роботску технологију; Лајпциг, Немачка

Висока технологија или хај-тек (од енгл. high technology), позната и као напредна технологија (напредна технологија) или егзотехнологија,[1][2] јесте технологија која је врхунска технологија: технологија на највећем степену развоја.[3] Може се дефинисати или као најкомплекснија или као најновија технологија на тржишту.[4] Супротност високој технологији је ниска технологија,[5] која означава једноставну, често традиционалну или механичку технологију; на пример, логаритмар је нискотехнолошки уређај за израчунавање.[6][7] Када висока технологија застари, она постаје ниска технологија, на пример електроника вакуумских цеви.

Фразу је 1958. године употребио Њујорк тајмс у причи у којој се заговарала „атомска енергија” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...”[8] Роберт Мец користио је термин у финансијском стубцу 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”;[9] године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.[10]

OECD пружа широко коришћену класификацију високотехнолошких производних индустрија.[11] Заснована је на интензитету истраживања и развојних активности коришћених у овим индустријама у опсегу држава OECD-а, а резултат су четири дистинктне категорије.

Стартапи који раде на високим технологијама (или развијају нове високе технологије) понекад се називају дип тек (од енгл. deep technology — досл. „дубока технологија”).[12]

Висока технологија, за разлику од хај-тач,[13][14] може се односити на искуства самопослуживања која не захтевају људску интеракцију.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ What is Advanced Technology? Introducing the Next Generation of Gensuite
  2. ^ Advanced technology definition
  3. ^ Cortright, Joseph; Mayer, Heike (јануар 2001). High Tech Specialization: A Comparison of High Technology Centers (PDF). Brookings Institution, Center on Urban & Metropolitan Policy. 
  4. ^ Steenhuis, H.; Bruijn, E. J. De (јул 2006). „High technology revisited: definition and position”. 2006 IEEE International Conference on Management of Innovation and Technology. 2: 1080—1084. ISBN 1-4244-0147-X. S2CID 32767300. doi:10.1109/ICMIT.2006.262389. 
  5. ^ Alexis Bernigaud. „Low-Tech is the new High-Tech”. climateforesight.eu. Архивирано из оригинала 15. 03. 2022. г. Приступљено 2020-04-16. 
  6. ^ „Know How To Use a Slide Rule? - Slashdot”. science.slashdot.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-04. 
  7. ^ Slide Rules & Calculators https://www.tnmoc.org/slide-rules-calculators
  8. ^ „Atomic Power for Europe”, The New York Times, 4. 2. 1958, стр. 17. »... Western Europe, with its dense population and its high technology...«
  9. ^ Metz, Robert (1969). „Market Place: Collins Versus The Middle Man”, The New York Times, 24. 4. 1969, стр. 64. »Arthur H. Collins of Collins Radio] controls a score of high technology patents in a variety of fields.«
  10. ^ Metz, Robert (1971). „Market Place: So What Made E.D.S. Plunge?”, The New York Times, 11. 11. 1971, стр. 72.
  11. ^ Hatzichronoglou, Thomas: „Revision of the High-Technology Sector and Product Classification”, OECD Science, Technology and Industry Working Papers, No. 1997/02, OECD Publishing, Paris.
  12. ^ „What is Deep Tech and which startups are marking the road (not Uber)”. Startup Business (на језику: италијански). 2018-04-20. Приступљено 2020-10-13. 
  13. ^ „HIGH-TOUCH | meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-22. 
  14. ^ „Human high-touch trading is here to stay”. Bloomberg Professional Services (на језику: енглески). 2017-05-11. Приступљено 2020-03-22. 
  15. ^ Williams, Howard (6. 6. 2019). „Do Customers Want High Tech or High Touch?”. Home Business Magazine. Приступљено 2020-03-22. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Barnwell, Maurice. Design, Creativity and Culture, Black Dog, (2011) ISBN 978 1 907317 408
  • Barnwell, Maurice. Design Evolution: Big Bang to Big Data,Toronto. 2014. ISBN 978-0-9937396-0-6.
  • Benton, Charlotte (2000). „Design and Industry”. Ур.: Kemp, Martin. The Oxford History of Western Art. Oxford: Oxford University Press. стр. 380—383. ISBN 0198600127. 
  • Forty, Adrian. Objects of Desire: Design and Society Since 1750. Thames Hudson, May . 1992. ISBN 978-0-500-27412-5.
  • Heskett, John (1980). Industrial Design. Thames & Hudson. ISBN 0500201811. 
  • Kirkham, Pat (1999). Industrial design. Grove Art Online. Oxford University Press. 
  • Mayall, WH, Industrial Design for Engineers, London: Iliffe Books. 1967. ISBN 978-0592042053.
  • Mayall, WH, Machines and Perception in Industrial Design, London: Studio Vista. 1968. ISBN 978-0289279168.
  • Meikle, Jeffrey. Twentieth Century Limited: Industrial Design engineering in America, 1925 - 1939, Philadelphia: Temple University Press. 1979. ISBN 978-0877222460.
  • Noblet, Jocelyn de (1993). „Design in Progress”. Ур.: Noblet, Jocelyn de. Industrial design: reflection of a century. Paris: Flammarion/APCI. стр. 21—25. ISBN 2080135392. 
  • Pirovano, Carlo, ур. (1991). „Forms of Representation”. History of Industrial Design. 1. Milan: Electa. стр. 108—127. OCLC 32885051.