Водица Успења Богородице у Стапару
| Водица Успења Богородице у Стапару | |
|---|---|
 Стапар | |
| Опште информације | |
| Место | Стапар |
| Општина | Сомбор |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1864 |
| Тип културног добра | сакрална архитектура |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине |
| www | |
Водица Успења Богородице у Стапару налази се на територији општине Сомбор, у атару Стапара, у Западнобачком округу. Водица у Стапару је саграђена 1864. године на месту старе из прве половине 18. века. Водица Успења Богородице у Стапару утврђена је за споменик културе.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Водица Успења Богородице је саграђена на старијем култном месту крај некадашње реке Мостонге (канал Дунав-Тиса-Дунав), тако што су поред првобитне капеле од плетера досељени Стапарци који су основали данашње село половином 18. века, подигли репрезентативну капелу у стилу неоготике 1864. године.
Првобитна капела је срушена и по узору на њу саграђена нова од чврстог материјала.
О здању
[уреди | уреди извор]Водица Успења Богородице у Стапару се састоји из две капеле (мале и велике), бунара и крста.
Градили су је сомборски предузимачи Венцел Урлих и Георг Проколо на основу сагласности који су добили од тадашњег сомборског проте Георгија Бранковића, стапарских свештеника Јована Поповића и Николаја Момировића и више чланова црквеног одбора.[2]
Мала капела је висока два метра. Покривена је лименим кровом. У њеној унутрашњости није било олтара, него само црквени сто, док су поред зидова поређане иконице.[2]
Велика капела је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, зидана опеком. Изнад улаза је торањ четвороугаоне основе са по једним израженим лучним прозором. Торањ се завршава куполом са јабуком и крстом на врху. По два прозора су на бочним странама, односно три у апсиди. Капела је украшена скромном декорацијом. Једноставност капеле се огледа и у њеноном унутрашњем изгледу. Под је пополочан каменим плочама. Зидови и таваница су обојени у плаво. У врху иконостаса је постављено "Распеће Христово".[2]
Недалеко од капеле је бунар. Бунар је кружног облика, озидан опеком. Кров је четворосливни и ослања се на четвороугаоне стубове од опеке.[2]
На Водицу је народ долазио на службу сваке недеље, и уочи већих празника ту се одржавали велики народни сабори. Као сакрална целина у којој се преплићу канонска и народна религијска схватања, Водица сведочи о времену оснивања Стапара. Изражава битне фазе у архитектонском развоју ових култних места.[1]
Здање данас
[уреди | уреди извор]Водица Успења Богородице у Стапару је утврђена за споменик културе.[1] Житељи Стапара током августа месеца прослављају празник Успења Пресвете Богородице светом Литургијом у Световаведењском храму у Стапару као и у стапарској Водици.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Одлука о утврђивању водице Успења Богородице у Стапару за споменик културе”. Правно информациони систем Републике Србије. Приступљено 25. 11. 2020.
- ^ а б в г Ђекић, Марија (2001). Водице у Војводини. Београд: Драганић. стр. 106—109. ISBN 86-441-0307-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Равноплов
- Списак значајних непокретних културних добара у Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2020)
- Културно наслеђе Републике Србије[мртва веза]
