Пређи на садржај

Гражданик

Координате: 42° 12′ 55″ С; 20° 39′ 41″ И / 42.2153° С; 20.6614° И / 42.2153; 20.6614
С Википедије, слободне енциклопедије
Гражданик
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.884[1]
Географске карактеристике
Координате42° 12′ 55″ С; 20° 39′ 41″ И / 42.2153° С; 20.6614° И / 42.2153; 20.6614
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина468 m
Гражданик на карти Србије
Гражданик
Гражданик
Гражданик на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаПЗ

Гражданик архаично и Ограђеник[а] (алб. Grazhdanik) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 884 становника. Помиње се у Светоарханђеловској хрисовуљи из средине 14. века као манастирски посед.[2]

Насеље се налази у низији северозападно од Призрена, у близини пруге и магистралног пута ка Ђаковици.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Гражданик има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[б]
Албанци 879 (99,43%)
Египћани 3 (0,34%)
Роми 2 (0,23%)
Укупно 884


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 134
1953. 135
1961. 135
1971. 234
1981. 345
1991. 442
2011. 884

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Село се под именом Ограђеник, помиње 1348. године, као део властелинства манастира Светих Архангела код Призрена, задужбини Душана Силног.
  2. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Р. Иванић, Властелинство Св. Арханђела код Призрена, Историјски часопис 7 (1957),345-359. стр
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]

Синиша Мишић, Татјана Суботин-Голубовић; Светоарханђеловска хрисовуља, Историјски институт, Београд 2003, 201. стр.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]