Григориј Мјасоједов
| Григориј Мјасоједов | |
|---|---|
 Портрет Мјасоједова, нацртао Иља Рјепин. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Григориј Григоријевич Мјасоједов |
| Датум рођења | 19. април 1834. |
| Место рођења | Панково, Руска империја |
| Датум смрти | 31. децембар 1911. (77 год.) |
| Место смрти | Полтава, Руска империја |
| Образовање | Пун члан Академије уметности (1893) |
| Универзитет | Империјална академија уметности (1862) |
| Уметнички рад | |
| Поље | Реализам |
| Награде |  |
Григориј Григоријевич Мјасоједов (рус. Григо́рий Григо́рьевич Мясое́дов; 19. април 1834, — 31. децембар 1911) био је руски сликар реалиста повезан са покретом Передвижници.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његов отац био је припадник мањег племства и аутор књиге под насловом Статистички економски преглед јужног дела Тулске губерније. Школовање је започео у Гимназији у Орлу, али није завршио студије пре него што се уписао на Империјалну академију уметности, где су му предавали Тимофеј Неф и Алексеј Тарасович Марков. Године 1862. добио је златну медаљу за слику „Лет Григорија Отрепјева из гостионице“ (сцена из Бориса Годунова Пушкина).[1]
Пошто је добио стипендију, посетио је Париз, Фиренцу, Рим и Шпанију на студијским путовањима. По повратку у Русију 1870. године именован је за академика. Убрзо након тога, постао је један од оснивача „Удружења путујућих уметничких изложби“ (Передвижники),[2]> остајући истакнути учесник и присталица покрета до краја живота. Године 1876. отишао је да живи на фарми у близини Харкова и почео да ствара симпатичне приказе сељачког живота.[1]
Од 1861. до 1881. био је ожењен пијанисткињом Јекатерином Кривцовом, али се од ње раздвојио када је била трудна са његовим сином Иваном, због сумње да Иван није његово дете.[3] Убрзо се поново оженио (уметницом Ксенијом Ивановом), али су његове сумње остале и није дозволио Ксенији да третира Ивана као сина. Неколико година, Иван је био стављен на старање Мјасоједовљевог пријатеља и колеге Александра Кисељова.[3]
Године 1883. Мјасоједов је био модел за Ивана Грозног на слици Иље Рјепина Иван Грозни и његов син Иван.[4]
Године 1889. стекао је велико властелинство у Полтави, са парком, рибњацима и баштама,[1] где се Иван поново придружио породици. Док је био тамо, осликао је завесу и дизајнирао сценографију за локално позориште. Организовао је и уметничку школу 1894. године и написао књигу о баштованству. Дао је оставку у Академију 1902. године, у знак протеста због њихових наставних метода.[3]
Иако је радио на разним темама, увек је волео религиозно сликарство и планирао је триптих „Света Русија“ када је умро.[1] Након неких бирократских препуцавања око здравствених дозвола, сахрањен је на свом имању које је од 1926. године дом Опсерватиорије (ПГО).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Земство на ручку (1872) -
Читање манифеста (1881) -
Заузето време за косаче (1887)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Biography and paintings @ Bibliotekar
- ^ „Мясоедов Григорий Григорьевич”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). Санкт-Петебург: АО «Ф. А. Брокгауз — И. А. Ефрон». 1890—1907.
- ^ а б в RusArtNet: Brief biography
- ^ Valkenier, Elizabeth Kridl (јануар 1993). „The Writer as Artist's Model: Repin's Portrait of Garshin”. Metropolitan Museum Journal. 28: 207—216. JSTOR 1512927. doi:10.2307/1512927.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Наталиа Владимировна Масалина, Масоедов, Москва, Искусство (1964)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија и изабрана дела
- Улица Мјасоједов, са биографијом Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2013)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
