Пређи на садржај

Орел

Координате: 52° 58′ 00″ С; 36° 05′ 00″ И / 52.966667° С; 36.083333° И / 52.966667; 36.083333
С Википедије, слободне енциклопедије
Орел
рус. Орёл
Поглед на Орел
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални федерални округ
ОбластОрловска област
Основан1566.
Статус града1566.
Становништво
Становништво
 — 2019.311.625
 — густина2.571,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52° 58′ 00″ С; 36° 05′ 00″ И / 52.966667° С; 36.083333° И / 52.966667; 36.083333
Временска зонаUTC+3 (MSK)
Апс. висина149—231 m
Површина121,21[1] km2
Орел на карти Русије
Орел
Орел
Орел на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникВасилиј Новиков
Поштански број302000 – 302499
Позивни број+7 4862
Регистарска ознака57
ОКАТО код54401
Веб-сајт
www.orel-adm.ru/

Орел, или Орјол (рус. Орёл), град је у Русији и административно средиште Орловске области. Град се налази уз обалу реке Оке. Име града у дословном преводу са руског значи „орао”.

Према попису становништва, 2010. године у граду је живело 317.854 становника, а 2019. године 311.625.

Историја

[уреди | уреди извор]

Орел је основан 1566. као тврђава на тадашњој јужној међи Московске кнежевине. 1611. године, Пољаци су га опустошили и опет изградили. Растом и ширењем Московске кнежевине, град је губио на значењу, па будући да се налази усред плодне земље црнице, све више ослањао на пољопривреду. У 19. веку, железница и улице су досегле Орел, па је снабдевао Москву пшеницом и брашном.

Индустријализација је наступила за доба бољшевичке власти. У Другом светском рату, током 1942. и 1943. године Орел је био поприште великих битака.

У периоду иза Другог светског рата изграђене су челичане и индустрија прецизне механике.

Географија

[уреди | уреди извор]

Орел је у подручју умерене континенталне климе (Кепенова класификација климе Dfb) с топлим, донекле влажним летима и умерено хладним зимама.

Орел има просечно 1852 сунчаних сати годишње.

Клима Оерла
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 8,0
(46,4)
9,4
(48,9)
18,2
(64,8)
29,0
(84,2)
32,8
(91)
35,4
(95,7)
38,7
(101,7)
39,5
(103,1)
30,7
(87,3)
26,3
(79,3)
16,0
(60,8)
9,6
(49,3)
39,5
(103,1)
Средњи максимум, °C (°F) −3,7
(25,3)
−3,6
(25,5)
2,3
(36,1)
12,2
(54)
19,5
(67,1)
22,9
(73,2)
24,9
(76,8)
23,7
(74,7)
17,3
(63,1)
10,1
(50,2)
1,9
(35,4)
−2,7
(27,1)
10,4
(50,7)
Просек, °C (°F) −6,4
(20,5)
−6,7
(19,9)
−1,4
(29,5)
7,2
(45)
13,9
(57)
17,4
(63,3)
19,4
(66,9)
18,0
(64,4)
12,1
(53,8)
6,1
(43)
−0,7
(30,7)
−5,1
(22,8)
6,2
(43,2)
Средњи минимум, °C (°F) −9,0
(15,8)
−9,9
(14,2)
−4,7
(23,5)
2,6
(36,7)
8,4
(47,1)
12,2
(54)
14,1
(57,4)
12,7
(54,9)
7,6
(45,7)
2,7
(36,9)
−2,8
(27)
−7,7
(18,1)
2,2
(36)
Апсолутни минимум, °C (°F) −33,5
(−28,3)
−37,2
(−35)
−37,8
(−36)
−18,9
(−2)
−5,0
(23)
−0,4
(31,3)
3,9
(39)
−2,2
(28)
−5,0
(23)
−13,0
(8,6)
−26,4
(−15,5)
−35,0
(−31)
−37,8
(−36)
Количина падавина, mm (in) 43
(16,9)
37
(14,6)
33
(13)
43
(16,9)
42
(16,5)
69
(27,2)
76
(29,9)
59
(23,2)
60
(23,6)
54
(21,3)
42
(16,5)
43
(16,9)
601
(236,6)
Извор: Погода и Климат

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 317.854 становника, 15.456 (4,64 %) мање него 2002.

Кретање броја становника
1897.1926.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
70.00076.000110.564151.521232.216304.971336.862333.310[2]317.747

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Градови побратими (2019):

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]