Петрозаводск
| Петрозаводск Петрозаводск | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Република | Карелија |
| Основан | 1703 |
| Статус града | 1777 |
| Стара имена | Петровскиј Завод |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 280.711 |
| — густина | 2.079,34 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 61° 46′ 59″ С; 34° 21′ 00″ И / 61.783° С; 34.35° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 50-60 m |
| Површина | 135 km2 |
.svg)  Петрозаводск Петрозаводск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Владимир Љубарски |
| Поштански број | 185000–185036 |
| Позивни број | +7 8142 |
| ОКАТО код | 86 |
| Веб-сајт | |
| www.petrozavodsk-mo.ru | |
.png)
Петрозаводск (рус. Петрозаво́дск, карел. и фин. Petroskoi) град је у Русији и главни град аутономне републике Карелије на северозападу Русије. Налази се 430 километара североисточно од Санкт Петербурга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 263.540 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Археолошки налази показују да је на месту Петрозаводска постојало насеље пре 7000 година. Данашњи град се налази на месту села која су у средњем веку била на обали језера Оњега. Четврт Соломеноје настала је у 16. веку. Град је основан 11. септембра 1703. под именом Петровскиј Завод. Основао га је кнез Мењшиков у име Петра Великог, коме је била потребна ливница за израду топова и сидара за Северну руску флоту.
До 1717. Петровскиј Завод је постао највеће насеље у Карелији са 3500 становника, утрвђењем од балвана и покривеном пијацом. Најпознатија знаменитост града је била дрвена црква Светог Петра и Павла, преграђена 1772. и реновирана 1789. Црквени иконостас је уништен у пожару 30. октобра 1924.
После смрти Петра Великог значај насеља Петровскиј Завод је опадао, тако да је ливница затворена 1734. Катарина Велика је отворила нову ливницу 1773. узводно од града. За време њене владавине Петровскаја Слобода је 1777. добила статус града и садашње име - Петрозаводск. Центар града је изграђен у неокласичном стилу око централног кружног трга. Од 1801. Петрозаводск је био центар губерније.
Градом су владали Финци у периоду 1941—1944. и ту су основали концентрациони логор. Црвена армија је без борбе заузела град 28. јуна 1944.
Петрозаводск данас
[уреди | уреди извор]Данас у Петрозаводску постоји универзитет и конерваторијум. Од индустрије, значајна је дрвна индустрија, израда намештаја, и прерада рибе. Кроз Петрозаводск пролази пруга од Санкт Петербурга ка Мурманску.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 263.540 становника, 2.620 (0,98%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 69.723 | 135.256 | 184.481 | 234.103 | 269.485 | 266.160[1] | 261.987 | 280.711 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
