Пређи на садржај

Дорније Do Y

С Википедије, слободне енциклопедије
Дорније Do Y

Авион Дорније Do Y
Опште
Намена бомбардер, транспортни авион
Посада 4
Произвођач Dornier (филијала Flugzeugwerft Alterhein am Bodensee)
Први лет 17.10.1931.
Почетак производње 1930. / 1932.
Димензије
Дужина 18,20 / 18,20 m
Размах крила 28,00 / 26,50 m
Висина 6,79 / 7,30 m
Површина крила 111,00/ 108,80 m²
Маса
Празан 6.360 kg
Нормална полетна 8.500 / 8.500 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 3 х Bristol Jupiter IV / Gnôme Rhône Jupiter 9Kers
Снага 3 х 376 / 462 kW kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 244 / 300 km/h
Долет 1.100 / 1.400 km
Плафон лета 5.200 / 8.000 m
Брзина пењања 144 / 280 m/min

Дорније Do Y (нем. Dornier Do Y) је немачки тромоторни, вишеседи, висококрилни авион, потпуно металне конструкције који се користио између два и у току Другог светског рата[1].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авион Дорније Do Y у лету

Дорније Do Y је други бомбардер конструисан у команији Дорние (Dornier Flugzeugwerke). Рад на конструисању авиона започео је 1930. године, a први лет прототипа (W. Nr. 232) је извршен 17. октобра 1931. После измена, дорада и отклањања недостатака авион је био завршен 1932. године.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Дорније Do Y (Дорније Do 15) је једнокрили, слободноносећи висококрилни, вишеседи тромоторни авион потпуно металне конструкције.

Труп авиона Do Y је био правоугаоног попречног пресека, Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција од дуралуминијума а облога од равног дуралуминијумског лима (ојачана уздужним укрућењима).

Погонска група: се сатојала од три мотора. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у гондоли која се налази изнад половине трупа. Авион је био опреман различитим ваздухом хлађеним радијалним моторима прво Bristol Jupiter IV који се показао недовољно снажним за овај авион па је замењен са Gnôme Rhône Jupiter 9Kers.

Крила: Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге статичког дела крила су биле обложене алуминијумским лимом. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од импрегнираног платна. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су са паром упорница били ослоњени на труп авиона.

Стајни трап је био класичан фиксан са точковима и нископритисним гумама а амортизација је била помоћу уљних амортизера. На крају репа авиона налазио се трећи точак као трећа ослона тачка авиона, амортизација овог точка је била помоћу торзионе опруге.

Варијанте авиона Дорније Do Y

[уреди | уреди извор]

Постојале су две варијанте овог авиона прва завршена 1932. и друга 1936. године. Касније је модел произведен 1936. године називан и Дорније Do 15.

  • Do Y(1931) - има моторе Bristol Jupiter IV снаге 376 kW, распон крила 28,00 m, брзину 244 km/h и долет 1.100 km/h.
  • Do 15(1936) - има моторе Gnôme Rhône Jupiter 9Kers снаге 462 kW, распон крила 26,50 m, брзину 300 km/h и долет 1.400 km/h[2].

Земље које су користиле Авион Дорније Do Y

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Произведено је 4 авиона овог типа и сви су продати Војном ваздухопловству Краљевине Југославије (ВВКЈ) где су коришћени као бомбардери, транспортни авиони и авиони за обуку пилота на вишемоторним авионима од 1932. до 1941. године. У Априлском рату Немци су заробили сва четири авиона један продали квислиншкој НДХ а остале уништили[3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 08. 10. 2015. 
  2. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  3. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : pp. 88–106. ISSN: 1450-684X.
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941—1945, ВИЗ Београд, 1972.
  • Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 179. ISBN 978-3-7637-5465-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]