Пређи на садржај

Драгиша Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Станковић Челик
Лични подаци
Пуно имеДрагиша Станковић
НадимакЧелик
Датум рођења(1939-11-05)5. новембар 1939.
Место рођењаВласотинце, Краљевина Југославија
Датум смрти17. јануар 2015.(2015-01-17) (75 год.)
Место смртиНиш, Србија
Држављанствосрпско
Спортске информације
СпортБокс
КлубБК Раднички Ниш и БК Партизан
Достигнућа и титуле
НаградеПрвак Југославије 1961.
Првак Југославије 1964.
Награде и медаље
Освојене медаље
Бокс

Драгиша Станковић (Власотинце, 5. новембар 1939Ниш, 17. јануар 2015), познат под надимком у рингу Челик, био је југословенски и српски боксер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Власотинцу, 5. новембра 1939. године. У Ниш је дошао као дечак да се школује. Боксом је почео да се бави са 17 година, а годину дана касније је постао капитен првог тима.[1] Боксовао је у средњој и полутешкој категорији.[2]

Током своје каријере боксовао је за два тада најзначајнија клуба у Југославији, за БК Раднички Ниш и БК Партизан. За Боксерски клуб Раднички Ниш је боксовао у периоду од 1957. до 1972. године. Са Партизаном је имао само уговор и није имао ни један меч као њихов представник.[1][3]

У својој каријери имао је 520 мечева, од којих 512 победа и само 8 изгубљених, а већину њих дисквалификацијом. Као професионалац је имао 20 мечева и 20 победа, од којих је 19 завршио нокаутом. Занимљиво је да је већину својих мечева завршио нокаутом, а у 540 мечева колико их је укупно имао никада није нокаутиран.[1][3]

Један од најзапамћенијих мечева Челика био је меч са европским прваком Мате Парловим[2] у Нишу 1971. године. Меч је одржан на Летњој позорници у Нишкој тврђави где се окупио велики број гледалаца.[4] У борби је победио Парлов, али је касније у интервјуима потврдио да је Челик боксовао боље и однео моралну победу и сврстао га међу три најтежа противника.

Драгиша Станковић Челик у дресу Партизана

Боксовао је 9 сезона као државни репрезентативац и однео победе на многим боксерским такмичењима у држави и Европи. Године 1961. је освојио златни појас, а то је поновио 1963. године. Поред тога освојио је Кварнерску рукавицу. Био је првак Југославије два пута, а такође и првак Париза.[1]

  • Првак Југославије у категорији 75 kg 1961. године.[5]
  • Првак Југославије у категорији 81 kg 1964. године.[6]

Завршетак каријере

[уреди | уреди извор]

После завршетка боксерске каријере кратко време је држао ресторан, а затим ланац киоска као и производњу кафе која је носила име по његовом надимку.

Преминуо је у 76. години у Нишу, 17. јануара 2015. године, после краће болести од последица можданог удара. Сахрањен је 21. јануара на Новом гробљу у Нишу.[4]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Познат је као један од највећих срећника у Југославији јер је два пута освојио главну премију у игри Лото и четрнаест пута за редом главну премију на спортској прогнози, због чега је касније смањен добитни фонд спортске прогнозе.[7]
  • Колики је патриота доказао је 1999. године кад се одрекао своје пензије у корист државе, а војсци Србије поклонио 30 тона кафе.
  • Био је добар пријатељ Љубе Земунца.[1]
  1. ^ а б в г д Ниш Кафе. „Драгиша Станковић Челик”. Приступљено 13. 2. 2015. 
  2. ^ а б Сведок. „Српски бокс у рукама београдске мафије”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015. 
  3. ^ а б Јужне вести. „Преминуо Челик”. Приступљено 13. 2. 2015. 
  4. ^ а б ИнфоДеск Власотинце. „Ин мемориам: Драгиша Станковић „Челик. Приступљено 13. 2. 2015. 
  5. ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1961”. Приступљено 13. 2. 2015.  (језик: енглески)
  6. ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1964”. Приступљено 13. 2. 2015.  (језик: енглески)
  7. ^ Дневно. „Преминуо легендарни боксер”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]