Драгиша Станковић
| Драгиша Станковић Челик | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||
| Лични подаци | ||||||||
| Пуно име | Драгиша Станковић | |||||||
| Надимак | Челик | |||||||
| Датум рођења | 5. новембар 1939. | |||||||
| Место рођења | Власотинце, Краљевина Југославија | |||||||
| Датум смрти | 17. јануар 2015. (75 год.) | |||||||
| Место смрти | Ниш, Србија | |||||||
| Држављанство | српско | |||||||
| Спортске информације | ||||||||
| Спорт | Бокс | |||||||
| Клуб | БК Раднички Ниш и БК Партизан | |||||||
| Достигнућа и титуле | ||||||||
| Награде | Првак Југославије 1961. Првак Југославије 1964. | |||||||
Награде и медаље
| ||||||||
Драгиша Станковић (Власотинце, 5. новембар 1939 — Ниш, 17. јануар 2015), познат под надимком у рингу Челик, био је југословенски и српски боксер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Власотинцу, 5. новембра 1939. године. У Ниш је дошао као дечак да се школује. Боксом је почео да се бави са 17 година, а годину дана касније је постао капитен првог тима.[1] Боксовао је у средњој и полутешкој категорији.[2]
Клубови
[уреди | уреди извор]Током своје каријере боксовао је за два тада најзначајнија клуба у Југославији, за БК Раднички Ниш и БК Партизан. За Боксерски клуб Раднички Ниш је боксовао у периоду од 1957. до 1972. године. Са Партизаном је имао само уговор и није имао ни један меч као њихов представник.[1][3]
Мечеви
[уреди | уреди извор]У својој каријери имао је 520 мечева, од којих 512 победа и само 8 изгубљених, а већину њих дисквалификацијом. Као професионалац је имао 20 мечева и 20 победа, од којих је 19 завршио нокаутом. Занимљиво је да је већину својих мечева завршио нокаутом, а у 540 мечева колико их је укупно имао никада није нокаутиран.[1][3]
Један од најзапамћенијих мечева Челика био је меч са европским прваком Мате Парловим[2] у Нишу 1971. године. Меч је одржан на Летњој позорници у Нишкој тврђави где се окупио велики број гледалаца.[4] У борби је победио Парлов, али је касније у интервјуима потврдио да је Челик боксовао боље и однео моралну победу и сврстао га међу три најтежа противника.
Награде
[уреди | уреди извор]Боксовао је 9 сезона као државни репрезентативац и однео победе на многим боксерским такмичењима у држави и Европи. Године 1961. је освојио златни појас, а то је поновио 1963. године. Поред тога освојио је Кварнерску рукавицу. Био је првак Југославије два пута, а такође и првак Париза.[1]
- Првак Југославије у категорији 75 kg 1961. године.[5]
- Првак Југославије у категорији 81 kg 1964. године.[6]
Завршетак каријере
[уреди | уреди извор]После завршетка боксерске каријере кратко време је држао ресторан, а затим ланац киоска као и производњу кафе која је носила име по његовом надимку.
Преминуо је у 76. години у Нишу, 17. јануара 2015. године, после краће болести од последица можданог удара. Сахрањен је 21. јануара на Новом гробљу у Нишу.[4]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Познат је као један од највећих срећника у Југославији јер је два пута освојио главну премију у игри Лото и четрнаест пута за редом главну премију на спортској прогнози, због чега је касније смањен добитни фонд спортске прогнозе.[7]
- Колики је патриота доказао је 1999. године кад се одрекао своје пензије у корист државе, а војсци Србије поклонио 30 тона кафе.
- Био је добар пријатељ Љубе Земунца.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ниш Кафе. „Драгиша Станковић Челик”. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ а б Сведок. „Српски бокс у рукама београдске мафије”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ а б Јужне вести. „Преминуо Челик”. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ а б ИнфоДеск Власотинце. „Ин мемориам: Драгиша Станковић „Челик“”. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1961”. Приступљено 13. 2. 2015. (језик: енглески)
- ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1964”. Приступљено 13. 2. 2015. (језик: енглески)
- ^ Дневно. „Преминуо легендарни боксер”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015.
