Друга муслиманска бригада НОВЈ
| Друга муслиманска бригада НОВЈ | |
|---|---|
.svg) Југословенска партизанска застава | |
| Постојање | 2. март 1944 – крај фебруара 1945. Место формирања: Пећиград |
| Формација | 4 батаљона |
| Јачина | март 1944: 1100 војника и официра[1] |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | Орден братства и јединства |
Друга муслиманска бригада НОВЈ формирана је 2. марта 1944. године у Пећиграду од Тржачког, Цазинског, Бихаћког и Острожачког партизанског батаљона. Приликом формирања имала је четири батаљона с укупно 1100 бораца. Била је у саставу Унске оперативне групе Четвртог корпуса НОВЈ.
Борбени пут бригаде
[уреди | уреди извор]У марту 1944. водила је борбе код села Брековице, Цазина, Острошца и других места, а за време неуспелог напада н Цазин, од 9. до 12. априла, код Куле и Врела, против непријатељевих снага које су надирале из Бихаћа. Од средине априла до средине маја дејствовала је на друму Отока-Бужим. Крајем маја водила је оштре борбе код Копривне, Бојне, Тавана и Катиновца, а у јуну у рејону Бужим, Пећиград.[1]
Од јула 1944. до краја фебруара 1945. дејствовала је углавном у Цазинској крајини нападајући непријтељева упоришта и вршећи диверзије на комуникацијама Костајница-Двор-Бихаћ, Бихаћ-Пећиград и Бихаћ-Слуњ. Бригада је 17. октобра 1944. на комуникацији Суња-Костајница напала из заседе немачку колону и нанела јој губитке од преко 100 погинулих и рањених. Дана 2. новембра је у близини Отоке напала и разбила усташку колону, 17. новембра код Скокова одбила напад делова немачке 392. легионарске дивизије, 22. децембра учествовала је у неуспелом нападу на Цазин, а 6. и 8. јануара 1945. код села Врела, Врсте и Куле Бисоваче одбила напад деова немачке 373. легионарске дивизије из Бихаћа. У фебруару 1945. бригада је имала 1123 борца.[1]
Крајем фебруара 1945. расформирана је, а њено људство ушло је у састав новоформиране Муслиманске бригаде и друге јединице Осме дивизије.[1]
Одликована је Орденом братства и јединства.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија, 5. том. Војноиздавачки завод, Београд.
