Евангеличка црква у Новом Саду
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Евангеличка црква у Новом Саду се налазу на углу улица Масарикове и Јована Суботића. Прве породице словачко-евангеличке вероисповести досељене су у Нови Сад почетком 19. века. Словаке као вредне раднике доводиле су са собом мађарске породице које су их упошљавале на разним служавским пословима (слуге у кући, најамници, коњушари). Будући да се радило о сиромашној заједници, Словаци су дуго вршили припреме око изградње свог храма. Верници су коначно сакупили довољно новца и упутили молбу Магистрату који издаје дозволу за градњу одређујући локацију за цркву на ондашњој Сењској пијаци. По пројекту Јозефа Цоцека градња цркве је завршена 1871. године. Црква је складних димензија, једнобродна са барокним торњем и троугаоним фронтоном на главној фасади што објекту даје стилске карактеристике прелазног доба барока у класицизам. У звонику се налазе три звона, а 2023. године је замењен стари и неадекватни механизам за звоњење.
Олтар
[уреди | уреди извор]Олтар цркве је изграђен комплетно од дрвета и над олтарском трпезом је проповедаоница по угледу на немачке олтаре тог типа (Kanzelaltar). Главна олтарска слика је Последња вечера сликана на стаклу по узору на истоимено дело Леонарда да Винчија, а на проповедаоници је истом техником рађена слика Исуса Христа. Са леве стране олтара стоји камена крстионица.
У апсиди се налазе два витража из 1904. године, израђена у мајсторској радионици Шандора Попа у Сегедину, а дар су цркви Беле Амброзија (Béla Ambrózy) и Катарине Цербст (Katharina Zerbst). Северни витраж приказује немачког реформатора Мартина Лутера, док је јужни изворно приказивао његовог сарадника Филипа Меланхтона. Током Другог светског рата је јужни витраж оштећен и само је замењен обичним стаклом. Обновљен је тек 2004. године, али пошто није била сачувана ни једна слика или фотографија витража, уместо Меланхтона је стављена слика чешког реформатора Јана Хуса, по узору на слику Јан Хус на Сабору у Констанцу чешког сликара Вацлава Брожика.
Оргуље
[уреди | уреди извор]Црква је опремљена оргуљама са једним мануалом и постављене су 1886. године. Рад су градитељске фирме Гебрудер Ригер (Gebrüder-Rieger) из Соснове (данашња Чешка Шлезија), која је опремила оргуљама многе цркве и концертне дворане Европе (нпр. Златна дворана Музикферајна у Бечу, Лондонски музички колеџ при Универзитету Западног Лондона...). Оргуље су једноставне грађе, са једним 16', четири 8' и два 4' регистра, но упркос томе имају продоран звук. Опремљене су са два колектива за брзу и лаку промену динамике. Све свирале оргуља су оригиналне и очуване. 2023. је генерално поправљен мех, чиме су оргуље добиле на динамици.
Словачка евангеличка парохија
[уреди | уреди извор]Словачка евангеличка парохија у Новом Саду основана је 1811. године и за првог свештеника је постављен Јурај Тешењи (Juraj Tešéni). Од 1821. године се службено воде и матичне књиге. Парохију су заједно чинили новосадски Словаци и Немци. Од свог настанка, па све до краја прве четвртине 20. века, међу немачким и словачким члановима је било трвења. Немачка парохија се осамосталила тек 1927. године, али имовина између две парохије никада није подељена.
Прва имовина парохије је била кућа у данашњој Шафариковој улици, коју је купио Словак Андреј Бенда, месар из Петроварадина. Са једне стране куће је био стан за свештеника, а са друге стан за учитеља, иза којег се налазила и учионица, која се користила и као капела. Недељне службе су се служиле на словачком језику, након њих и на немачком, али само у случају да се окупио довољан број верника. Повечерја су се служила само на словачком. У јуну 1848. године, током бомбардовања Новог Сада са Петроварадинске тврђаве је кућа изгорела са свим матичним књигама и црквеним документима. Једино је неоштећена остала штала коју су верници преуредили у капелу. У њој су се службе држале све до Дана реформације, 31. октобра 1871. године, када је освећена данашња црква и дограђени парохијски дом у данашњој улици Вука Караџића (данас КУД „Павел Јозеф Шафарик”). Парохијски дом су својим средствима изградили словачки верници, док су цркву заједнички подигли са немачким верницима.
По Другом светском рату, свештеник Золтан Ендрефи (Zoltán Endreffy) који је служио на немачком и словачком, као и свештеник немачке парохије Фридрих Морнау (Friedrich Mornau) су напустили Нови Сад, а имовину немачке парохије је држава конфисковала као ратну репарацију, тако да и до данас власништво над зградом цркве деле словачка парохија и град Нови Сад. До 1947. парохија је била без свештеника, тако да је лаичке Службе Божје, као и функцију кантора, обављао учитељ Јан Стрехарски (Ján Strehárski). По уставу цркве, Нови Сад је био под ингеренцијом бискупа, тако да је 1947. бискуп Штарке поставио Јураја Струхарика (Juraj Struhárik) као бискупског администратора, а по измени устава, он је постао и редовни парох.
1957. године основан је и Олтарски кружок жена, који успешно функционише до данашњих дана. На иницијативу новоизабраног бискупа Струхарика, исте године је у Нови Сад пресељено седиште бискупије Словачке евангеличке цркве. 1964. године се приступило изградњи зграде бискупије на парцели новосадске парохије, те је тако и парохија добила у згради парохијску канцеларију, салу за састанке и стан за свештеника.
Данас парохија окупља око 600 верника из Новог Сада, а парохији припадају филија Бегеч (од 2024. године, претходно је Бегеч био филија гложанске парохије), као и дијаспора Тител[1]. Службе на словачком језику се држе редовно недељом и празницима у 10 часова пре подне, са повечерјима о пригодним празницима (Бадње вече, Богојављење, Зелени четвртак итд.) у 17 часова увече[2].
Свештеници словачке парохије Нови Сад
[уреди | уреди извор]| Године | Свештеник | Напомене |
|---|---|---|
| 1811-1813 | Јурај Тешењи (Juraj Tešéni) | |
| 1813-1818 | Михал Сламај и Фалуба (Michal Slamaj a Faluba) | лаици-левити |
| 1818-1820 | Матеј Амбрози (Matej Ambrózi) | од 1819. године па све до 1833. надзорник парохије је био Павел Јозеф Шафарик |
| 1820-1826 | Штефан Лешка (Štefan Leška) | |
| 1826-1832 | Павел Макоњи (Pavel Makóni) | |
| 1834-1845 | Самуел Хајноци (Samuel Hajnóci) | |
| 1845-1849 | Карол Јесенски (Karol Jesenský) | |
| 1852-1860 | Имрих Јесенски (Imrich Jesenský) | |
| 1860-1863 | Људовит Пивко (Ľudovit Pivko) | |
| 1864-1918 | Габриел Белохорски (Gabriel Belohorský) | |
| 1918-1919 | Штефан Злох (Štefan Zloch) | |
| 1919-1927 | Јан Фабри (Ján Fábry) | |
| 1930-1940 | Игор Бранислав Штефаник (Igor Branislav Štefánik) | |
| 1941-1944 | Золтан Ендрефи (Zoltán Endreffy) | |
| 1947-1966 | Јурај Струхарик (Juraj Struhárik) | 1947-1948. као администратор; 1948-1966. као парох (од 1957. и као бискуп) |
| 1966-1968 | Милан Штрба (Milan Štrba) | као бискупски администратор |
| 1973-1976 | Ондреј Пећковски (Ondrej Peťkovský) | као бискупски администратор |
| 1976-1989 | Павел Андрашик (Pavel Andrášik) | као бискупски администратор до 1981. када је изабран за пароха |
| 1989-1992 | Андреј Беређи (Andrej Berédi) | бискуп, као администратор парохије |
| 1992-1993 | Штефан Ухљик (Štefan Uhlík) | |
| 1993-1994 | Андреј Беређи (Andrej Berédi) | бискуп, као администратор парохије |
| 1994-2021 | Владимир Обшуст (Vladimír Obšust) | |
| 2021- | Бранислав Куљик (Branislav Kulík) |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Олтар са проповедаоницом (црвено рухо олтара) -
Олтар са проповедаоницом (зелено рухо олтара) -
Поглед на олтар са балкона -
Витраж Мартина Лутера -
Оргуље
Литература
[уреди | уреди извор]- Милорад Грујић: Водич кроз Нови Сад, „Прометеј“, Нови Сад, 2005.
- Svetlana Vojnićová-Feldyová: Slovenská evanjelická augsburského vyznania cirkev v Srbsku v slove a obrazoch, Нови Сад, 2017.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Titel – Slovenská evanjelická a. v. cirkev v Srbsku”. seavc.rs. Приступљено 2024-07-21.
- ^ „Nový Sad – Slovenská evanjelická a. v. cirkev v Srbsku”. seavc.rs. Приступљено 2024-07-21.
