Казуар
| Казуар Временски распон:
рани Плиоцен – данас | |
|---|---|
| |
| аустралијски казуар | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Casuariiformes |
| Породица: | Casuariidae Kaup, 1847[1] |
| Род: | Casuarius Brisson, 1760 |
| Врсте | |
|
Casuarius bennetti | |
| Синоними | |
| |
Казуар је род тркачица који насељава тропске шуме на Новој Гвинеји, Источним Малим Сундима, Молучким острвима и североистоку Аустралије.[3] Постоје три савремене врсте. Најчешћа од њих, аустралијски казуар, је трећа по висини и друга по тежини савремена врста птица, мања једино од ноја и емуа.
Казуари се хране углавном воћем, мада су све врсте омниворне и узимаће и другу биљну храну, попут изданака и семена трава, али и гљиве, бескичмењаке и ситне кичмењаке. Казуари су веома опрезни у односу према људима, али ако су изазвани, могу људима нанети озбиљне повреде, укључујући смртне. Казуар је често проглашаван најопаснијом птицом на свету.[4]
Систематика и класификација
[уреди | уреди извор]Род Casuarius успоставио је француски научник Матирен Жак Брисон 1760. године.[5] Типска врста је аустралијски или јужни казуар (Casuarius casuarius).[6] Шведски природњак Карл Лине укључио је род у шесто издање свог Природног система објављеног 1748. године, али га је искључио у важном десетом издању из 1758. године где је објединио казуара са нојем и великим нандуом.[7][8][9]
| Слика | Научно име | Распрострањење |
|---|---|---|
|
Casuarius casuarius | јужни део Нове Гвинеје, североисточна Аустралија и острвље Ару, углавном по низијама [3] |
|
Casuarius bennetti | Нова Гвинеја, Нова Британија и Јапен, углавном на висоравнима |
|
Casuarius unappendiculatus | северни и западни део Нове Гвинеје и острва Јапен, углавном у низијама [10] |
| (Изумрли) † | Casuarius lydekkeri | Фосил плеистоцена познат из Новог Јужног Велса [11] и Нове Гвинеје [12] |
Однос са људима
[уреди | уреди извор]
Нека друштва с новогвинејских планина и висоравни хватају младе казуаре и узгајају их као полуприпитомљену перад, за употребу у церемонијалним разменама дарова и као храну. [13] Они су једина аутохтона аустралијска животиња коју су људи делимично припитомили пре доласка Европљана. [14]
Казуаре прати репутација да су опасни по људе и домаће животиње. Током Другог светског рата америчке и аустралијске трупе стациониране у Новој Гвинеји упозораване су да се чувају од казуара.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Melville, R. V.; Smith, J. D. D., ур. (1987). Official Lists and Indexes of Names and Works in Zoology. ICZN. стр. 17.
- ^ „Part 7- Vertebrates”. Collection of group names. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016.
- ^ а б Clements, J. (2007)
- ^ Mosbergen, Dominique (14. 4. 2019). „‘World’s Most Dangerous Bird’ Kills 75-Year-Old Owner In Florida”. HuffPost. Приступљено 15. 4. 2019.
- ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode contenant la division des oiseaux en ordres, sections, genres, especes & leurs variétés (на језику: French и Latin). Volume 1. Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5: p. 10, Plate 1 fig 2.
- ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 7.
- ^ Linnaeus, Carl (1748). Systema Naturae sistens regna tria naturæ, in classes et ordines, genera et species redacta tabulisque aeneis illustrata (на језику: Latin) (6th изд.). Stockholmiae (Stockholm): Godofr, Kiesewetteri. стр. 16, 27.
- ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). Volume 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 155.
- ^ Allen, J.A. (1910). „Collation of Brisson's genera of birds with those of Linnaeus”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 28: 317—335. Архивирано из оригинала 19. 09. 2012. г. Приступљено 26. 02. 2020.
- ^ Davies, S. J. J. F. (2002)
- ^ Miller, Alden H. (19. 6. 1962). „The history and significance of the fossil Casuarius lydekkeri” (PDF). 25 (10). The Australian Museum: 235-238. doi:10.3853/j.0067-1975.25.1962.662. Приступљено 20. 3. 2017.
- ^ Rich, P. V.; Plane, Michael; Schroeder, Natalie (1988). „A pygmy cassowary (Casuarius lydekkeri) from late Pleistocene bog deposits at Pureni, Papua New Guinea” (PDF). Journal of Australian Geology & Geophysics. 10: 377-389.
- ^ Bulmer, Ralph (март 1967). „Why is the Cassowary Not a Bird? A Problem of Zoological Taxonomy Among the Karam of the New Guinea Highlands”. Man. 2 (1): 5—25. JSTOR 2798651. doi:10.2307/2798651.
- ^ Bourke, R. Michael: History of agriculture in Papua New Guinea in Food and Agriculture in Papua New Guinea, ANU Press, 2009
Литереатура
[уреди | уреди извор]- Borrell, Brendan (октобар 2008). „Invasion of the Cassowaries”. Smithsonian magazine. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г.
- Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification – Genus Casuarius”. sn2000.taxonomy.nl. The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016.
- „The Cassowary Bird”. Buzzle.com. Архивирано из оригинала 15. 3. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2016.
- Clark, Philip (5. 11. 1990). „Stay in Touch”. The Sydney Morning Herald. Cites "authorities" for the death claim.
- Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6 изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
- Crome, F.; Moore, L. (1988). „The cassowary's casque” (PDF). Emu. 88 (2): 123—124. doi:10.1071/MU9880123.
- Davies, S. J. J. F. (2002). Ratites and Tinamous. Oxford University Press. ISBN 0-19-854996-2.
- Davies, S. J. J. F. (2003). „Birds I: Tinamous and Ratites to Hoatzins”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 75—77. ISBN 0-7876-5784-0.
- Diamond, J. (март 1997). Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies. W.W. Norton & Company. стр. 165. ISBN 0-393-03891-2.
- Gilliard, E. Thomas (1958) [1958]. „Cassowaries”. Living Birds of the World
. New York, NY: Doubleday & Company. стр. 23–24. - Gotch, A. F. (1995) [1979]. „Cassowaries”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. New York, NY: Facts on File. стр. 178—179. ISBN 0-8160-3377-3.
- Harmer, S. F.; Shipley, A. F. (1899). The Cambridge Natural History. Macmillan and Co. стр. 35–36.
- Kofron, Christopher P. (децембар 1999). „Attacks to humans and domestic animals by the southern cassowary (Casuarius casuarius johnsonii) in Queensland, Australia”. Journal of Zoology. 249 (4): 375—81. doi:10.1111/j.1469-7998.1999.tb01206.x.
- Kofron, Christopher P. (2003). „Case histories of attacks by the southern cassowary in Queensland”. Memoirs of the Queensland Museum. 49 (1): 335—8.
- Kofron, Christopher P.; Chapman, Angela (2006). „Causes of mortality to the endangered Southern Cassowary Casuarius casuariusjohnsonii in Queensland, Australia”. Pacific Conservation Biology. 12: 175—9. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2015.
- Mack, A. L.; Jones, J. (2003). „Low-frequency vocalizations by cassowaries (Casuarius spp.)”. The Auk. 120 (4): 1062—68. doi:10.1642/0004-8038(2003)120[1062:lvbccs]2.0.co;2.
- Naish, Darren; Perron, Richard M. (2014). „Structure and function of the cassowary’s casque and its implications for cassowary history, biology and evolution”. Historical Biology. doi:10.1080/08912963.2014.985669.
- Owen, J. (2003). „Does Rain Forest Bird "Boom" Like a Dinosaur?”. National Geographic News.
- Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon and Schuster. стр. 364, 464.
- Perron, Richard M. (2016). Taxonomy of the Genus Casuarius. Quantum Conservation. ISBN 978-3-86523-272-4.
- Perron, Richard M. (2011). „The taxonomic status of Casuarius bennetti papuanus and C. b. westermanni”. Bull. B.O.C. 131 (1): 54—58.
- Sclater, P. L. (14. 10. 1875). „Cassowaries”. Nature. 12 (311): 516—7. Bibcode:1875Natur..12..516S. doi:10.1038/012516a0.
- Underhill, D. (1993). Australia's Dangerous Creatures Reader's Digest. Sydney. ISBN 0-86438-018-6.
- Weber, B. L.; Woodrow, I. E. (2004). „Cassowary frugivory, seed defleshing and fruit fly infestation influence the transition from seed to seedling in the rare Australian rainforest tree, Ryparosa sp. nov. 1 (Achariaceae)”. Functional Plant Biology. 31 (5): 505—16. doi:10.1071/FP03214.
- Rothschild, Walter (1899). A Monograph of the Genus Casuarius. Transactions of the Zoological Society of London, vol. 15, pt. 5, December 1900.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Images and movies of the southern cassowary (Casuarius casuarius)—ARKive
- C4 Community for Coastal and Cassowary Conservation—Based in Mission Beach
- Video: Cassowary with 3 chicks drinking water at Elantra Resort, Mission Beach
- Cassowary videos, photos and sounds on the Internet Bird Collection
Ernest Ingersoll (1920). „Cassowary”. Encyclopedia Americana.
