Канада на Летњим олимпијским играма 2020.
Канада на олимпијским играма | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
МОК код | CAN | ||||||||
НОК | Олимпијски комитет Канаде COC-спољашња веза | ||||||||
Летње олимпијске игре 2020. (Токио) | |||||||||
Такмичара | 381 у 30 спорт. | ||||||||
Носилац заставе | Миранда Ајим Нејтан Хирајама | ||||||||
Медаље поз.: 11 |
| ||||||||
Учешће на играма (преглед) | |||||||||
Летње игре | |||||||||
1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016 • 2020 | |||||||||
Зимске игре | |||||||||
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018 |
Канада се такмичила на Летњим олимпијским играма 2020. у Токију. Првобитно планиране да се одрже од 24. јула до 9. августа 2020. године, Игре су одложене за 23. јул до 8. августа 2021. због пандемије ковида 19.[1] Од дебија 1900. године, канадски спортисти су се појављивали на сваком издању Летњих олимпијских игара, са изузетком Летњих олимпијских игара 1980. у Москви због подршке земље бојкоту предвођеном Сједињеним Државама .
Пре званичног одлагања, Канадски олимпијски комитет и Канадски параолимпијски комитет првобитно су најавили намеру да не шаљу тимове и на Олимпијске и на Параолимпијске игре.[2] Након најаве о одлагању, КОК и КПК су издали саопштење у којем се делимично каже да ће тим Канаде „достати пред изазовом да покаже своје најбоље на међународној сцени“, без изричитог навођења да ће канадски спортисти учествовати у игре.[3]
У оквиру прославе Дана Канаде одржане на Парламент Хилу у Отави 2019. године, бивша трострука освајачица олимпијске златне медаље у веслању, Марни МекБин именована је за шефа мисије тима.[4]
Канадски олимпијски комитет је 13. јула 2021. званично објавио комплетан тим од 370 спортиста (145 мушкараца и 225 жена) који се такмиче у 30 спортова, што је највећи тим који је земља послала на игре од Лос Анђелеса 1984. и повећање од 56 од Рио 2016.[5] Екипу ће пратити и 131 тренер.[5] Укупно осам екипа се квалификовало у тимским спортовима, највише изједначено са Монтреалом 1976.[6] На својим првим Олимпијским играма такмичило се укупно 227 спортиста, а њих 134 вратило се из Рија 2016.[7] Вашек Поспишил се 15. јула 2021. повукао из тениских такмичења, чиме је број тима смањен на 370[8] Дана 24. јула, Ани Гуглија је добила прераспоређено место на женском уличном скејтборду након повреде такмичарке из Јужне Африке. Тиме је тим поново повећан на 371 спортисту (145 мушкараца и 226 жена).[9]
Због ефеката пандемије ковида 19, међународни олимпијски комитет саопштио је у јулу 2021. да ће путујућим заменицима бити дозвољено да се такмиче у следећим тимским спортовима: хокеј на трави, фудбал, рукомет, рагби седам и ватерполо. Алтернативе за ове тимске спортове су наведени у наставку и састојали су се од још девет спортиста (два у хокеју на трави, четири у фудбалу, један по рагби седмици и ватерполо тимовима). Међутим, ових девет се званично не рачуна у величину тима.[10] Олимпијски тим Канаде такмичио се у свим спортовима на олимпијском програму осим рукомета, модерног петобоја и сурфовања.[11] Такмичили су се заменици у фудбалу, рагбију седам и ватерполу, што је приказано у табели испод. Ово је повећало величину тима на 378. Двоје спортиста у мачевању и један у триатлону додата су током такмичења због замена за повреде. То је значило да је коначна величина тима била 381 спортиста (148 мушкараца и 233 жене).
Дана 19. јула 2021. године, кошаркаш Миранда Ајим и рагби седам спортиста Нејтан Хирајама именовани су за носиоце заставе током церемоније отварања.[12][13] Дана 8. августа 2021. године, освајач златне медаље и олимпијски рекордер у десетобоју, Дамијан Ворнер именован је за носиоца заставе током церемоније затварања.[14][15]
Освојене су 24 медаље на Летњим олимпијским играма 2020. означавајући најбољи укупан резултат у земљи након Игара 1984. године, надмашујући 22 медаље освојене 1996. и 2016. године, а такође су једнаке највећем броју златних медаља освојених 1992. године.[16] На Летњим олимпијским играма 1984, које је бојкотовао Совјетски блок, Канада је освојила 44 медаље.
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Joint Statement from the International Olympic Committee and the Tokyo 2020 Organising Committee”. Olympics. 24. 3. 2020. Архивирано из оригинала 19. 4. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2020.
- ^ „Team Canada will not send athletes to Games in summer 2020 due to COVID-19 risks”. olympic.ca. Canadian Olympic Committee. 23. 3. 2020. Архивирано из оригинала 16. 4. 2020. г. Приступљено 23. 3. 2020.
- ^ „Canadian Olympic Committee COVID-19 Updates”. Canadian Olympic Committee. 25. 3. 2020. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Marnie McBean named Canada's chef de mission for 2020 Games”. CTV News. Toronto, Ontario, Canada. 1. 7. 2019. Архивирано из оригинала 17. 8. 2021. г. Приступљено 13. 6. 2021.
- ^ а б „370 athletes to represent Team Canada at Tokyo 2020” (Саопштење). Toronto, Ontario, Canada: Canadian Olympic Committee. 13. 7. 2021. Архивирано из оригинала 17. 8. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2021.
- ^ „Canada taking 371 athletes to Tokyo, largest Games contingent since 1984”. www.cbc.ca/. CBC Sports. 13. 7. 2021. Архивирано из оригинала 13. 7. 2021. г. Приступљено 13. 7. 2021.
- ^ „Canada to send largest Olympic team in 37 years to Tokyo”. Reuters. London, England, United Kingdom. 13. 7. 2021. Архивирано из оригинала 13. 7. 2021. г. Приступљено 13. 7. 2021.
- ^ „Vasek Pospisil withdraws from Olympic tennis tournament”. www.cbc.ca/. CBC Sports. 15. 7. 2021. Архивирано из оригинала 17. 7. 2021. г. Приступљено 17. 7. 2021.
- ^ „Canadian skateboarder Annie Guglia added to Olympic field after missing cut”. CBC Sports. 24. 7. 2021. Архивирано из оригинала 26. 7. 2021. г. Приступљено 24. 7. 2021.
- ^ „Flexibility introduced for team rosters in several sports at Olympic Games Tokyo 2020”. International Olympic Committee. Lausanne, Switzerland. 3. 7. 2021. Архивирано из оригинала 3. 7. 2021. г. Приступљено 4. 7. 2021.
- ^ Calderone, Andrew (19. 6. 2021). „Team Canada falls short of sending a surfer to the 2020 Tokyo Olympic Games”. The Ubyssey. Vancouver, British Columbia, Canada. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 19. 6. 2021.
- ^ „Miranda Ayim, Nathan Hirayama named Canada's flag-bearers at Tokyo Olympics opening ceremony”. Toronto Star. Toronto, Ontario, Canada. 19. 7. 2021. Архивирано из оригинала 20. 7. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2021.
- ^ Nichols, Paula (19. 7. 2021). „Ayim and Hirayama to be Team Canada's Opening Ceremony flag bearers for Tokyo 2020”. www.olympic.ca/. Canadian Olympic Committee. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2021.
- ^ Dichter, Myles (8. 8. 2021). „Decathlon champion Damian Warner named Canada's closing ceremony flag-bearer”. www.cbc.ca/. CBC Sports. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 8. 8. 2021.
- ^ Nichols, Paula (8. 8. 2021). „Warner named Team Canada's Closing Ceremony flag bearer for Tokyo 2020”. www.olympic.ca/. Canadian Olympic Committee. Архивирано из оригинала 7. 8. 2021. г. Приступљено 8. 8. 2021.
- ^ Lao, David (8. 8. 2021). „Kelsey Mitchell wins gold for Canada in women's track cycling sprint”. Global News. Vancouver, British Columbia, Canada. Архивирано из оригинала 8. 8. 2021. г. Приступљено 8. 8. 2021.
- ^ „Media Release. Decision rendered by the Anti-Doping Division of the Court of Arbitration for Sport (CAS ADD). Chijindu Ujah - Athletics.” (PDF). TAS / CAS. 18. 2. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022.
- ^ Wells, Nick (29. 7. 2023). „Canadian 4x100m men's relay team finally receives Olympic silver medals”. CBC Sports. Архивирано из оригинала 16. 8. 2023. г. Приступљено 16. 8. 2023.