Десетобој
Атлетика Десетобој | |
---|---|
Светски рекорди | |
Мушкарци | Кевин Мајер 9126 поена (2018)[1] |
Олимпијски рекорди | |
Мушкарци | Дамијан Ворнер 9018 поена (2021) |
Рекорди светског првенства | |
Мушкарци | Ештон Итон 9045 поена (2015)[2][3][4] |
Десетобој или декатлон је атлетски вишебој (десет дисциплина) за мушкарце уведен као атлетска дисциплина 1884. године у САД. У програм Летњих олимпијских игара десетобој је први пут увршћен у Стокхолму 1912. Догађаји се одржавају два узастопна дана, а победници се одређују комбинованим учинком у свему. Учинак се оцењује на основу бодовног система у свакој дисциплини, а не на основу постигнуте позиције.[5] У десетобоју се такмиче углавном мушки спортисти, док се атлетичарке обично такмиче у седмобоју.[6][7]
Такмичење у десетобоју се одржава два дана по следећем распореду:
- први дан: 100 м, скок удаљ, бацање кугле, скок увис, 400 м
- други дан: 110 м препоне, бацање диска, скок мотком, бацање копља, 1.500 м
Традиционално, титулу „Највећег атлете света” добија онај који победи у десетобоју. Ово је почело када је Густав V из Шведске рекао Џиму Торпу: „Господине, ви сте највећи атлетичар на свету“ након што је Торп победио у десетобоју на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године.[8] Догађај је сличан петобоју одржаваном на Олимпијским играма у древној Грчкој,[9] и такође сличан такмичењу под називом „свеукупно“, које је одржавано на Аматерском првенству Сједињених Држава 1884. године.[10][11] Још један вишебој одржан је на Летњим олимпијским играма 1904. године.[12] Савремени десетобој се први пут појавио на Играма 1912.[13]
Рекорди у десетобоју
[уреди | уреди извор]Према специјалним таблицама Међународне атлетске федерација (ИААФ), резултати се претварају у бодове и сабирају. Победник је атлетичар са највећим бројем бодова.[5]
Светски рекорди се званично воде од 1922. године.
Континентални рекорди у десетобоју
[уреди | уреди извор](стање 18. новембар 2024)
Резултат | Атлетичар | Датум рођења | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 9.126 | Кевин Мајер | 10. фебруар 1992. | Француска | Таланс, Француска | 16. септембар 2018. |
ОР | 9.018 | Демијен Ворнер | 4. новембар 1989. | Канада | Токио, Јапан | 5. август 2021. |
ЕР | 9.126 | Кевин Мајер | 10. фебруар 1992. | Француска | Таланс, Француска | 16. септембар 2018. |
САР | 9.045 | Ештон Итон | 21. јануар 1988. | Сједињене Државе | Пекинг, Кина | 29. август 2015. |
ЈАР | 8.393 | Карлос Чинин | 3. мај 1985. | Бразил | Сао Пауло, Бразил | 8. јун 2013. |
АФР | 8.521 | Ларби Бурада | 10. мај 1988. | Алжир | Рио де Жанеиро, Бразил | 18. август 2016. |
АЗР | 8.725 | Дмитри Карпов | 23. јул 1981. | Казахстан | Атина, Грчка | 24. август 2004. |
ОКР | 8.649 | Ешли Молони | 13. март 2000. | Аустралија | Токио, Јапан | 5. август 2021. |
РС | 8.275 | Михаил Дудаш АК Војводина, Нови Сад |
1. новембар 1989. | Србија | Москва, Русија | 11. август 2013. |
Десетобој | Резултати по појединачним дисциплинама приликом обарања рекорда | ||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд - Кевин Мајер | Рекорд Србије - Михаил Дудаш | ||||
Дисциплине | Резултат | Поена | Резултат | Поена | |
100 м | 10,55 с | 963 | 10,67 с | 935 | |
скок удаљ | 7,80 м | 1.010 | 7,51 м | 937 | |
бацање кугле | 16,00 м | 851 | 13,45 м | 695 | |
скок увис | 2,05 м | 850 | 1,96 м | 767 | |
400 м | 48,42 с | 889 | 47,73 с | 922 | |
110 м препоне | 13,75 с | 1.007 | 14,59 с | 900 | |
бацање диска | 50,54 м | 882 | 44,06 м | 748 | |
скок мотком | 5,45 м | 1.051 | 4,90 м | 880 | |
бацање копља | 71,90 м | 918 | 59,06 м | 724 | |
1.500 м | 4:36,11 мин | 705 | 4:26,62 мин | 767 | |
Укупно | 9.126 | 8.275 |
Списак 15 десетобојаца са најбољим резултатима
[уреди | уреди извор](15 десетобојаца са најбољим резултатима у десетобоју свих времена, стање на дан 18. новембар 2024.)[14]
Олимпијски победници
[уреди | уреди извор]- Стокхолм 1912. — Џим Торп Сједињене Државе, 8412,955
- Антверпен 1920. — Хелге Левланд Норвешка, 6804,355
- Париз 1924. — Харолд Озборн Сједињене Државе, 7710,775
- Амстердам 1928. — Паво Ирјела Финска, 8053
- Лос Анђелес 1932. — Џим Бауш Сједињене Државе, 8462,23
- Берлин 1936. — Глен Морис Сједињене Државе, 7.900
- Лондон 1948. — Роберт Матајас Сједињене Државе, 7.139
- Хелсинки 1952. — Роберт Матајас Сједињене Државе, 7.887
- Мелбурн 1956. — Милтон Кембел Сједињене Државе, 7.937
- Рим 1960. — Рафер Џонсон Сједињене Државе, 8.392
- Токио 1964. — Вили Холдорф Уједињени тим Немачке, 7887
- Мексико Сити 1968. — Бил Томеј Сједињене Државе, 8193
- Минхен 1972. — Николај Авилов Совјетски Савез, 8.454 СР / ОР
- Монтреал 1976. — Брус Џенер Сједињене Државе, 8.618 СР / ОР
- Москва 1980. — Дејли Томпсон Уједињено Краљевство, 8.495
- Лос Анђелес 1984. — Дејли Томпсон Уједињено Краљевство, 8.798 (8.847 СР по старим таблицама)
- Сеул 1988. — Кристијан Шенк Источна Немачка, 8.488
- Барселона 1992. — Роберт Змелик Чешка, 8.611
- Атланта 1996. — Дан О’Брајен Сједињене Државе, 8.824
- Сиднеј 2000. — Ерки Нол Естонија, 8.641
- Атина 2004. — Роман Шебрле Чешка, 9.026 СР / ОР
- Пекинг 2008. — Брајан Клеј Сједињене Државе, 8.791
- Лондон 2012. — Ештон Итон Сједињене Државе, 8.869
- Рио де Жанеиро 2016. — Ештон Итон Сједињене Државе, 8.893
- Токио 2020. — Демијан Ворнер Канада, 9.018
- Париз 2024. — Маркус Рот, Норвешка, 8.796
Победници светских првенстава
[уреди | уреди извор]- Хелсинки 1983. — Дејли Томпсон Уједињено Краљевство, 8.666
- Рим 1987. — Торстен Фос Источна Немачка, 8.680
- Токио 1991. — Дан О’Брајен Сједињене Државе, 8.812 СР
- Штутгарт 1993. — Дан О’Брајен Сједињене Државе, 8.817 СР
- Гетеборг 1995. — Дан О’Брајен Сједињене Државе, 8.695
- Атина 1997. — Томаш Дворжак Чешка, 8.837 СР
- Севиља 1999. — Томаш Дворжак Чешка, 8.744
- Едмонтон 2001. — Томаш Дворжак Чешка, 8.902 СР
- Париз 2003. — Том Папас Сједињене Државе, 8.750
- Хелсинки 2005. — Брајан Клеј Сједињене Државе, 8.732
- Осака 2007. — Роман Шебрле Чешка, 8.676
- Берлин 2009. — Треј Харди Сједињене Државе, 8.790
- Тегу 2011. — Треј Харди Сједињене Државе, 8.607
- Москва 2013. — Ештон Итон Сједињене Државе, 8.809
- Пекинг 2015. — Ештон Итон Сједињене Државе, 9.045 СР
- Лондон 2017. — Кевин Мајер Француска, 8.768
- Доха 2019. — Никлас Каул Немачка, 8.691
- Јуџин 2022. — Кевин Мајер Француска, 8.816
- Будимпешта 2023. — Пирс Лапаж Канада, 8.909
Десетобој за жене
[уреди | уреди извор]На великим првенствима, женски еквивалент десетобоју је седмобој са седам атлетских дисциплина (100 метара препоне, скок увис, бацање кугле, 200 метара, скок удаљ, бацање копља и 800 метара). Пре 1981. вишебојке су се такмичиле у петобоју са пет дисциплина. Међутим, 2001. године ИААФ (сада Светска атлетика) је одобрила бодовне табеле за женски десетобој. Актуелна светска рекордерка је Аустра Скујите из Литваније, са 8.358 сакупљених поена.[15] Поред Скујите, преко 8.000 поена сакупиле су и Џордан Греј (САД) са 8.246 поена (2021)[16] и Мари Колонвил (Француска) са 8.150 поена (2004).[17]
Женске дисциплине се разликују од мушких на исти начин као и за самосталне дисциплине: кугла, диск и копље су мање тежине, а у трци на 100 метара са препонама користе се ниже препоне. Коришћене табеле бодова су исте као и за седмобој у заједничким дисциплинама. У неким такмичењима у десетобоју за жене, распоред се разликује од мушког десетобоја, при чему се такмичења на терену мењају између првог и другог дана. Ово правило је првобитно уведено да би се избегли сукоби у распореду када се мушка и женска такмичења у десетобоју одвијају истовремено, међутим до 2024. правило је ревидирано како би се омогућило вођење женског десетобоја по редоследу мушких дисциплина.[18]
Инаугурационо Светско првенство у десетобоју за жене користило је редослед такмичења за мушкарце.[19]
Једносатни десетобој
[уреди | уреди извор]Једносатни десетобој је егзибиционо такмичење где десетобојци морају да започну последњу од десет дисциплина (трку на 1.500 м) у року од шездесет минута од почетка прве дисциплине (трке на 100 м). Светски рекордер у једносатном десетобоју је чешки десетобојац Роберт Змелик, који је на митингу у Острави 1992. сакупио 7.897 поена.[20]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „World Records ratified”. IAAF. 26. 10. 2018. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ „Decathlon Results”. USATF. 23. 6. 2012. Архивирано из оригинала 12. 9. 2012. г. Приступљено 24. 6. 2012.
- ^ „World record for Eaton, dramatic wins for Jeter and Harper in Eugene – US Olympic Trials, Day 2”. IAAF. 24. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012.
- ^ Chavez, Chris (28. 8. 2015). „Ashton Eaton sets decathlon world record; wins gold in Beijing”. Sports Illustrated. Приступљено 17. 5. 2016.
- ^ а б „Decathlon”. Encarta. 2008. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008.
- ^ „Heptathlon – Definition”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Приступљено 2013-08-18.
- ^ „IAAF Scoring Tables for Combined Events” (PDF). IAAF. април 2004. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ Flatter, Ron. „Thorpe preceded Deion, Bo”. espn.com. Приступљено 11. 12. 2020.
- ^ Waldo E. Sweet, Erich Segal (1987). Sport and recreation in ancient Greece. Oxford University Press.. . (p37). Retrieved on 7 May 2011.
- ^ „USA Outdoor Track & Field Champions: Men's All-Around”. USA Track & Field. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ Zarnowski, Frank (2005). All-around Men: Heroes of a Forgotten Sport. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5423-9.
- ^ „Athletics at the 1904 St. Louis Summer Games: Men's All-Around Championship”. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ „Athletics at the 1912 Stockholm Summer Games: Men's Decathlon”. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ „Decathlon - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-12-08.
- ^ „Austra SKUJYTĖ | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-11-18.
- ^ „USATF PacificTF Jordan Gray Puts Women’s Decathlon Record Over 8,000 points”. www.pausatf.org (на језику: енглески). 2021-08-24. Приступљено 2024-11-18.
- ^ „Marie COLLONVILLÉ | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-11-18.
- ^ „2024 World Athletics Competition Rules” (PDF).
- ^ „Women's Decathlon Championships | Results | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-11-18.
- ^ „Sebrle set for 100 minute Decathlon | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-11-18.
Литература
[уреди | уреди извор]- „IAAF Scoring Tables for Combined Events” (PDF). IAAF. април 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 9. 5. 2009.
- „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook” (PDF). Berlin: IAAF. 2009. стр. 546, 559—60, 649. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2011.
- „Decathlon - men - senior - outdoor - all-time”. Top lists. IAAF. Приступљено 17. 5. 2016.
- Hymans, Richard; Matrahazi, Imre (2015). „Progression of IAAF World Records” (PDF). стр. 217. Приступљено 8. 1. 2019.
- Reinmuth, Gary (17. 5. 1986). „Hingsen objects”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 22. 01. 2017. г. Приступљено 17. 5. 2016.
- 1906 Athina Summer Games. Sports Reference. Retrieved on 2014-02-07.
- Athletics at the 1906 Athina Summer Games: Men's Pentathlon (Ancient). Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Eric Lemming. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Athletics Men's Pentathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Men's Decathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Men's All-Around Championship Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Women's Pentathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Women's Heptathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Mallon, Bill (2012). TRACK & FIELD ATHLETICS - OLYMPIC RECORD PROGRESSIONS. Track and Field News. Retrieved on 2014-02-07.