Троскок
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Tgalindo-jedwars.jpg/250px-Tgalindo-jedwars.jpg)
Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.
Историја[уреди | уреди извор]
У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.
У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.
Поред овог ирског начина у Енглеској се у 19. веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.
Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Triple_Jump%2CIdowu_Phillips%2C_Beijing_08.jpg/600px-Triple_Jump%2CIdowu_Phillips%2C_Beijing_08.jpg)
Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.
Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.
Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).
После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960) године.
У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.
Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенство 2003. и на Олимпијским играма 1996..
Правила такмичења[уреди | уреди извор]
Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.
При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — мушкарци[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, 2. јуна 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[1]
Пласман | Резултат | Ветар м/с | Име | Дат. рођ. | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 18,29 | 1,3 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
2. | 18,15 | 0,2 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | ![]() |
Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
3. | 18,09 | -0,4 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | ![]() |
Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
4. | 18,08 | 0,0 | Педро Пабло Пичардо | 30. јун 1993. | ![]() |
Хавана, Куба | 28. мај 2015. |
5. | 18,04 | 0,3 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | ![]() |
Москва, Русија | 18. август 2013. |
6. | 17,97 | 1,5 | Вили Бенкс | 11. март 1956. | ![]() |
Индијанаполис, САД | 16. јун 1985. |
7. | 17,92 | 1,6 | Христо Марков | 27. јануар 1965. | ![]() |
Рим, Италија | 31. август 1987. |
1,9 | Џејмс Бекфорд | 9. јануар 1975. | ![]() |
Одеса, САД | 20. мај 1995. | ||
9. | 17,90 | 1,0 | Владимир Иноземцев | 25. мај 1964. | ![]() ![]() |
Братислава, Чехословачка | 20. јун 1990. |
0,4 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | ![]() |
Белем, Бразил | 20. мај 2007. | ||
11. | 17,89 | 0,0 | Жоао Карлос да Оливеира | 28. мај 1954. | ![]() |
Мексико (град), Мексико | 15. октобар 1975. |
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем 7. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[2]
Пласман | Резултат | Ветар м/с | Име | Дат. рођ. | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | ![]() ![]() |
Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
2 | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | ![]() |
Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
3. | 15,34 | -0,5 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() |
Ираклион, Грчка | 4. јул 2004. |
4. | 15,32 | 0,9 | Хрисопији Девеџи | 2. јануар 1975. | ![]() |
Атина, Грчка | 21. август 2004. |
5. | 15,31 | 0,0 | Катерин Ибаргвен | 12. фебруар 1984. | ![]() |
Монако, | 14. јул 2014. |
6. | 15,29 | 0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | ![]() |
Рим, Италија | 11. јул 2003. |
7. | 15,28 | 0,9 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | ![]() |
Осака, Јапан | 31. август 2007. |
8. | 15,25 | 1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
9 | 15,20 | 0,0 | Шарка Кашпаркова | 20. мај 1971. | ![]() ![]() |
Атина, Грчка | 4. август 1997. |
15,20 | Тереза Маринова | 5. септембар 1977. | ![]() |
Сиднеј, Аустралија | 24. септембар 2000. |
Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце[уреди | уреди извор]
(стање 9. мај 2016)
Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
ОР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | ![]() |
Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
ЕР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
САР | 18,15 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | ![]() |
Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
ЈАР | 17,90 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | ![]() |
Белем, Бразил | 20. мај 2007. |
АФР | 17,37 | Tarik Bouguetaïb | 30. април 1981. | ![]() |
Khémisset, Мароко | 14. јул 2007. |
АЗР | 17,59 | Ли Јанси | 26. јун 1983. | ![]() |
Jinan, Кина | 26. октобар 2009. |
ОКР | 17,46 | Кен Лоравеј | 6. јануар 1956. | ![]() |
Лондон, Уједињено Краљевство | 7. август 1982. |
РС | 17,01 | Милош Срејовић | ![]() ![]() Раднички, Крагујевац |
Сарајево, БиХ | 20. септембар 1981. |
Светски и континентални рекорди на отвореном за жене[уреди | уреди извор]
(стање 7. март 2016)
Резултат | Ветар m/s | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
СР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | ![]() ![]() |
Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
ОР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | ![]() |
Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
ЕР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | ![]() ![]() |
Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
САР | 15,29 | 0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | ![]() |
Рим, Италија | 11. јул 2003. |
ЈАР | 15,31 | 0,0 | Катерин Ибаргвен | 12. фебруар 1984. | ![]() |
Монако, | 14. јул 2014. |
АФР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етоне | 14. април 1976. | ![]() |
Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
АЗР | 15,25 | 1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
ОКР | 14,04 | 2,0 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | ![]() |
Хобарт, Аустралија | 9. март 2003. |
14,04 | 1,8 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | ![]() |
Перт, Аустралија | 7. децембар 2003. | |
РС | 14,56 | -0,40 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | ![]() ![]() АК Војводина Нови Сад |
Солун, Грчка | 13. септембар 2009. |
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,70 м, са стањем 10. април 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[3]
Пласман | Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | ![]() |
Париз, Француска | 6. март 2011. |
2 | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | ![]() |
Синделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
17,83 | Кристијан Олсон | 25. јануар 1980. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 7. март 2004. | |
4. | 17,77 | Леонид Волошин | 30. март 1966. | ![]() ![]() |
Гренобл, Француска | 16. фебруар 1994. |
5. | 17,76 | Мајкл Конли | 5. октобар 1962. | ![]() |
Њујорк, САД | 27. фебруар 1987. |
6. | 17,75 | Филипс Идову | 30. децембар 1978. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 9. март 2008. |
7. | 17,74 | Маријан Опреа | 6. јун 1982. | ![]() |
Букурешт, Румунија | 18. фебруар 2006 |
8. | 17,73 | Волтер Дејвис | 2. јули 1979. | ![]() |
Москва, Русија | 12. март 2006 |
Фабрицио Донато | 14. август 1976. | ![]() |
Париз, Француска | 6. март 2011. | ||
10. | 17,72 | Брајан Велман | 8. септембар 1967. | ![]() |
Барселона, Шпанија | 12. март 1995. |
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 м, са стањем 3. јуна 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[4]
Пласман | Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
2 | 15,16 | Ашија Хансен | 5. децембар 1971. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 28. фебруар 1998. |
3 | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Доха, Катар | 13. март 2010. |
4. | 15,08 | Марија Шестак | 17. април 1979. | ![]() ![]() ![]() |
Пеанија, Грчка | 13. фебруар 2008. |
5. | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
6. | 15,03 | Јоланда Чен | 26. јул 1961. | ![]() ![]() |
Барселона, Шпанија | 11. март 1995. |
7. | 15,01 | Ина Ласовска | 17. децембар 1969. | ![]() ![]() |
Париз Француска | 8. март 1997. |
8. | 15,00 | Хрисопији Девеци | 2. јануар 1975. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце[уреди | уреди извор]
Стање 3. јун 2016.
Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | ![]() |
Париз, Француска | 6. март 2011. |
ЕР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | ![]() |
Париз, Француска | 6. март 2011. |
САР | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | ![]() |
Зинделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
ЈАР | 17,56 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | ![]() |
Москва, Русија | 12. март 2006 |
АФР | 17,00 | Аџаји Агбебаку | 6. јануар 1955. | ![]() |
Далас, САД | 30. јануар 1982. |
АЗР | 17,41 | Дунг Бин | 22. новембар 1988. | ![]() |
Нанкинг, Кина | 27. фебруар 2016. |
ОКР | 17,20 | Ендру Мерфи | 18. децембар 1969. | ![]() |
Лисабон, Португал | 9. март 2001. |
РС | 16,64 | Зоран Ђурђевић | ![]() ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Београд, Србија | 9. фебруар 1992. |
Рекорди у дворани за жене[уреди | уреди извор]
Стање 7. март 2016.[5]
Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
Европски рекорд | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
Североамерички рекорд | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
Јужноамерички рекорд | 14,69 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | ![]() |
Мадрид, Шпанија | 23. јануар 2016 |
Афрички рекорд | 14,90 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
АЗР | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Доха, Катар | 13. март 2010. |
Океанијски рекорд | 13,31 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 5. март 2004. |
Рекорд Србије | 14,37 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | ![]() ![]() АК Војводина Нови Сад |
Торино, Италија | 8. март 2009. |
Апсолутна листа[уреди | уреди извор]
Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.
Апсолутна листа 25 најбољих троскокаша[уреди | уреди извор]
Апослутна листа 25 најбољих троскокашица[уреди | уреди извор]
Стање 9. маја 2016.[11]
- Чека ратификацију
Види још[уреди | уреди извор]
- Светски рекорди у атлетици на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за жене на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце на отвореном
- Светски атлетски рекорди у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за жене у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце у дворани
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за жене
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок
- Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за жене
- Развој рекорда европских првенства у троскоку на отвореном за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице универзијада у троскоку за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок
- Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници Летњих универзијада у троскоку за мушкарце
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Светска ранг листа скакача увис свих времена
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку на отвореном за жене
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за мушкарце сајт ИААФ
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за жене
- ^ Светски и континентални рекорди у дворани за жене на сајту ИААФ
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкарце на отвореном сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкасрце у дворани сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Резултати финала троскока на СП 2015. сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Javier Clavelo Robinson; Minshull, Phil (29. 5. 2015). „Pichardo triple jumps 18.08m in Havana”. IAAF. Приступљено 30. 3. 2015.
- ^ Резултати финала троскока на СП 2013. сајт ИААФ Прибављено 7. март 2016.
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за жене на отвореном сајт ИААФ Прибављено 10. маја 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Triple Jump All Time – Вечна листа ИААФ, троскок на отвореном мушкарци
- Triple Jump All Time – Вечна листа ИААФ, троскок на отвореном жене
- [1] - Вечна листа ИААФ, троскок на дворани мушкарци
- Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за жене сајт ИААФ
- Најбољих 20 у атлетским дисциплинама 2007
- Међународна атлетска правила -IWR- (нем., PDF-формат)