Катедра за германистику Филолошког факултета Универзитета у Београду
 Кнез Михаилова 40 (улаз из Кнез Михаилове улице) | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 1966. |
| Афилијација | Филолошки факултет Универзитет у Београду |
| Локација | Београд, Србија |
Катедра за германистику Филолошког факултета Универзитета у Београду налази се на адреси Студентски трг 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Катедра за германистику настала је 1839. године, када је немачки језик уведен у наставне планове Лицеја. Ванредна катедра немачког језика, основана је 1852. године, а прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године немачки језик се учи у склопу Опште историје књижевности.
Образовање
[уреди | уреди извор]Катедра за германистику спада у оквиру студијског програма Језик, књижевност, култура (ЈКК). У склопу овог студијског програма студенти могу да бирају једну од три подгрупа.
- Група за немачки језик и књижевност
- Група за скандинавске језике и књижевности
- Група за холандски језик и књижевност
Група за немачки језик и књижевност
[уреди | уреди извор]На Универзитету у Београду немачки језик предаје се од 1904/1905. године, а пре тога, на његовој претечи – Великој школи.
Указом Краља Србије Петра I од 31-ог октобра 1906. године на предлог Министра просвете и црквених послова за привременог доцента под уговором у филозофском факултету постављен је г. Милан Ћурчин, доктор филозофије. [2]
На предлог Министра просвете и црквених послова 18-ог марта постављен је за сталног доцента у Универзитету у филозофском факултету за Немачки језик и Књижевност др. Милан Ћурчин-привремени доцент.[3]
Основне студије Немачког језика, књижевности и културе на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду трају 4 године, а после њих усавршавање у струци можете наставити на мастер студијама у трајању од једне године, и на докторским студијама у трајању од три године.
Поред домаћих предавача, који подједнако добро говоре и немачки и српски језик, практичну наставу из Савременог немачког језика држе и страни лектори из Немачке и Аустрије. Уз професоре који су стално запослени на Катедри за германистику, по правилу има и гостујућих професора из суседних земаља и из земаља немачког говорног подручја. Катедра такође нуди студентима различите ваннаставне активности, као што су Театар секција и уредништво часописа студената германистике.
| Језички предмети | Књижевни предмети | Културолошки предмети | Изборни предмети | |
|---|---|---|---|---|
| 1. година студија | Немачки језик (морфологија)
Савремени немачки језик |
Немачка књижевност
Преглед немачке књижевности од почетака до Првог светског рата |
Увод у германистику | Три предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
| 2. година студија | Немачки језик (синтакса)
Савремени немачки језик |
Немачка књижевност
Германистичка медиевалистика Немачки писци 17. и 18. века |
X | Три предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
| 3. година студија | Немачки језик (лексикологија и лексикографија)
Савремени немачки језик Историја немачког језика |
Немачка књижевност | X | Два предмета по властитом избору (могућност избора Превођења за германисте, Методике наставе немачког језика, трећег страног језика) |
| 4. година студија | Немачки језик (прагматика)
Савремени немачки језик |
Немачка књижевност | Немачка културна историја | Два предмета по властитом избору (могућност избора Превођења за германисте, Методике наставе немачког језика, трећег страног језика) |
Група за скандинавске језике и књижевности
[уреди | уреди извор]Група за скандинавске језике и књижевности основана је 1988. године, и тада је уписана прва генерација студената на четворогодишње додипломске студије норвешког и шведског језика и књижевности. Након годину дана касније уписана је и прва генерација на дански језик и књижевност, али је настава практичног данског језика из објективних разлога морала да буде прекинута 1995. године, а обновљена је од школске 2007-08. године.
У току студија студенти овладавају данским/норвешким/шведским језиком и њиховим структурама и стичу знања о књижевном и културном стваралаштву које одликује скандинавске земље у модерном добу и кроз њихову историју. Уз вештине и знања из свог главног скандинавског језика, студенти такође стичу и пасивна знања из друга два континентална скандинавска језика.
На студијама се стичу и преводилачке вештине, и вештине интеркултурне комуникације и интеркултурног посредовања. Поред домаћих предавача, који говоре и српски и одговарајући скандинавски језик, практичну наставу из данског/норвешког/шведског језика држе и страни лектори из Данске, Норвешке и Шведске. Често се организују и разне посете гостујућих предавача из Скандинавије.
| Језички предмети | Књижевни предмети | Културолошки предмети | Изборни предмети | |
|---|---|---|---|---|
| 1. година студија | Скандинавски језици (фонетика, фонологија)
Савремени скандинавски језици (дански/норвешки/ шведски) |
Скандинавска књижевност | Скандинавска култура
Увод у скандинавистику |
Два предмета по властитом избору |
| 2. година студија | Скандинавски језици (морфологија, творба речи)
Савремени скандинавски језици (д/н/ш) |
Скандинавска књижевност | Скандинавска култура | Два предмета по властитом избору |
| 3. година студија | Скандинавски језици (лексикологија, семантика)
Савремени скандинавски језици (д/н/ш) Студије скандинавистике – специјални курс 1 и 2 |
Скандинавска књижевност | Скандинавска култура | Три предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
| 4. година студија | Скандинавски језици (историја језика, транслатологија)
Савремени скандинавски језици (д/н/ш) Студије скандинавистике – специјални курс 3 |
Скандинавска књижевност
Студије скандинавистике – специјални курс 4 |
Скандинавска култура | Три предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
Група за холандски језик и књижевност
[уреди | уреди извор]На иницијативу Јелице Новаковић-Лопушине, тадашњег лектора при Катедри за германистику, а уз подршку Савезног завода за научну, културну и техничку сарадњу, Филолошки факултет у Београду покренуо је октобра 1987. наставу из холандског језика као изборног предмета. Тиме је означен почетак рада Лектората за холандски језик, првог у бившој Југославији.
Студијски профил Холандски језик, књижевност, култура припрема студенте за ефективну комуникацију на холандском језику у различитим контекстима и ситуацијама. Током студијског програма који траје 4 године посебна пажња усмерава на развој језичке, интеркултуралне и преводилачке компетенције. Студенти се такође подстичу на критичко и креативно размишљање које ће им бити неопходно у даљем пословном или академском развоју. Основни циљ разноврсних наставних активности јесте и стицање и унапређивање вештина које се могу применити у различитим струкама попут социјалних, организационих, истраживачких и многих других.
| Језички предмети | Књижевни предмети | Културолошки предмети | Изборни предмети | |
|---|---|---|---|---|
| 1. година студија | Низоземски језик (фонетика)
Савремени низоземски језик |
Увод у холандску и фламанску књижевност | Увод у холандску и фламанску културу | Три до четири предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
| 2. година студија | Низоземски језик (врсте речи)
Савремени низоземски језик |
Холандска и фламанска књижевност (од 12. до 19. века) | Културна историја Холандије и Фландрије | Три до четири предмета по властитом избору (могућност избора другог страног језика) |
| 3. година студија | Низоземски језик (синтакса)
Савремени низоземски језик Превођење за недерландисте |
Холандска и фламанска књижевност (19. век и прва половина 20. века) | Културна историја Холандије и Фландрије | Два до три предмета по властитом избору (могућност избора трећег страног језика) |
| 4. година студија | Низоземски језик (творба речи)
Савремени низоземски језик Превођење за недерландисте |
Холандска и фламанска књижевност (послератна књижевност) | Низоземље и свет | Два до три предмета по властитом избору (могућност избора трећег страног језика) |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Германистика”. Филолошки факултет. Архивирано из оригинала 01. 04. 2022. г. Приступљено 1. 4. 2022.
- ^ Просветни гласник, Универзитет Постављење, 01-11-1906
- ^ Просветни гласник, Универзитет Постављења, 01-04-1910
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 01. 2022. г. Приступљено 01. 04. 2022.