Корисник:AleksandarPap98/песак
| Стив Морс | |
|---|---|
.jpg) Стив Морс на наступу 2012. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. јул 1954. |
| Место рођења | Хамилтон, Охајо,  САД |
| Музички рад | |
| Активни период | 1970—данас |
| Жанр | хард рок, хеви метал, блуз рок, прогресивни рок, фолк рок, инструментални рок, џез фузија |
| Инструменти | гитара |
| Остало | |
| Повезани чланци | Dixie Dregs, Deep Purple, Living Loud, Kansas (band) |
| Веб-сајт | stevemorse |
Стив Ј. Морс (Хамилтон,Охајо, 28. јула 1954) је амерички гитариста и композитор. Познат је као оснивач џез фузијског састава Дикси Џрегс (енгл. Dixie Dregs), а и као водећи гитариста Дип Парпл (енгл. Deep Purple) групе од 1994. Морсеова каријера обухвата музичке жанрове као што су рок, кантри, блуз, џез фузија и класична музика. Поред тога, имао је кратку и успешну соло каријеру средином 1980-их са прогресивним рок бендом „Кансас“.
Биографија
[уреди | уреди извор]Стеве Морсе је рођен у Хамилтону, Охајо. Његова породица се убрзо преселила у Тенеси , затим Ипсиланти , Мицхиган, где је Морсе провео детињство. Отац му је био свештеник, а мајка пијаниста и наставница класичне музике, а такође је била и психолог. Када је изразио жељу да постане музичар породица му је предложила да свира клавир или кларинет али се Стив Морс заинтересовао за гитару.[1]
Морсе је кратко радио са својим братом Дејвеом у бенду названом „Куга“, све док се није преселио са породицом у Џорџију. Док је био уписан на Академију округа Ричменд, Морс се упознао са басистом Анди Вестом и заједно су формирали Дикси Грет, додавши клавијатуристу Џони Цар-а и певача Франка Бритинге-а, док је Дејв Морсе свирао бубањ. Ова краткотрајна група је свирала обраде песама бендова као што су Лед Цепелин и Крим. Вест и Морсе су наставили да свирају као дует у групи Дикси Џрегс све док Стива Морса нису избацили из школе у 10. разреду зато што није хтео да скрати своју дугу косу. Ово избацивање омогућило му је да упише Музичку школу на Универзитету у Мајамију. На тај Универзитету се уписао и Анди Вест, који је са Стивом Морсом направио музички пројекат под називом „Рок Асамбл 2.“. Том пројекту су се прикључили: бубњар Барт Јарнолд, клавијатуриста Франк Џосефс и виолиниста Ален Слон. 1975. године група је саставила снимак бенда како свира. Тај снимак се користо за промотивне сврхе. Првобитно је објављен 1976. године, а касније је поново издат на ЦД-у 1997. године, под називом „Велики Спектакл“.
Од краја 1987. године, па до почетка 1988. године, Морсе је радио као комерцијални авио-пилот [2]. Од 1991. живи у Окали на Флориди, где се бави узгојем сена.[3]
Dixie Dregs
[уреди | уреди извор]Након Морсеове дипломе на Универзитету у Мајамију 1975. године, он и Анди Вест званично су назвали своју групу Дикси Џрегс. Његов колега са Универзитета у Мајамију Род Моргенстаин је заменио повређеног Барта Иарнолда и бенд је почео редовно да наступа са неким својим композицијама и са обрадама тадашње популарне музике јужњака попут Џона Мклаклина. Све чешћи распоред наступа на крају је скренуо пажњу регрутима компаније Цаприцорн Рецордс, укључујући менаџера Алман Брадерс Бенда Твигса Линдона, а крајем 1976. године са групом Дикси Џрегс јужњачка рок кућа је потписала уговор.[4]
Deep Purple
[уреди | уреди извор]1994. године Стив Морс се придружио британској хард-рок групи Дип Парпл , заменивши Ричи Блекмора (након што је Џо Сатриани у почетку заменио Блекмора привремено, за последњу турнеју у Јапану под називом „Жестока Битка“ (енгл. The Battle Rages On). Од тада је Стив Морс свирао на седам студијских албума Перпендикулар , Абендон , Банане , Раптур оф д Дип (енгл. Rapture of the Deep), Нав Ват?! (енгл. Now What?!), и Бесконачно (енгл. Infinite), и Вхосх! (енгл. Whoosh!), као и седам његових живих албума.
Living Loud
[уреди | уреди извор]Поред свирања у групи Дип Парпл, Морсе је заједно са Џими Барнес-ом , Боб Даисли-јем , Ли Керслаке-ом и Дон Аиреи-ем основао пројекат под назибом „Ливинг Лоуд“ 2003. Група је издала један студијски албум и ДВД са уживо концерта 2004/2005. У пролеће 2010. објављено је да су Стив Морс и Боб Даисли започели рад на новом студијском албуму који је требало да изађе 2011. године, али ништа од тог пројекта није реализовано.
Angelfire
[уреди | уреди извор]Стив Морс је започео сарадњу са певачицом Саром Спенцер 2007. године под називом Анђелфаја (енгл.Angelfire). Истоимени албум објављен је 10. августа 2010. године у издању Редиент Рекодса (енгл. Radiant Records). Албум има текстурни, акустични звук који се разликује од Морсеовог претходног рада. Анђелфаја је за Стива Морса отворио неколико емисија у Калифорнији и Флориди 2010. године.
Flying Colors
[уреди | уреди извор]2011. године Стив Морс је основао „Летеће Боје“ (енгл. Flying Colors), америчку рок групу коју су чинили: бубњар Мајк Портнои, басиста Дејв ЛаРу, певач Кејси МкПерсон и певач Нил Морс, чији је деби истоимени албум објављен 26. марта 2012. године, а дебитовао је на 9. месту Билбордове листе Хард Рок, и бр. 11 на ББЦ-јевој листи роцк албума. Стив Морс са саставом „Летеће Боје“ је 2014. године објавио свој други албум, „Друга Природа“, уз похвале критика.[5]
Утицај и техника
[уреди | уреди извор]
Стив Морс је званично један од најпопуларнијих гитариста на свету.[6] Широко је познат по свом стилу свирања гитаре и разноликим композицијским вештинама, а часопис „Кућа Славних Гитариста“ (енгл. "Guitar Player Hall of Fame") га је пет година заредом проглашавао за „најбољег целокупног гитаристу“.[7] Џон Петрући га редовно наводи као гитаристу који има главни утицај.[8] Гитариста Шон Лејн је сматрао да је Стев Морс најталентованији гитариста свог времена. Стив Морс се током своје каријере доказао као способан да свира веома сложене структуре акорда у класичним секвенцама, као и да може да свира брзе, алтернативно одабране фразе и разлагања. Познат је по томе што користи хармонике и импровизује их у песмама током извођења уживо. Веома вешто прави обраде песама давајући свој печат и препознатљив тон. Ричи Блекмор, који је претходио Морсу у Дип Парплу, изјавио је: "Стив Морс је невероватан гитариста. Многи људи покушавају да извуку неку памет копирајући ме, али када говорите о калибру свирања Стива Морса то је сасвим друга прича, он је сјајан“.[9]
Опрема
[уреди | уреди извор]Гитаре
[уреди | уреди извор]
Током 1980-их Морс је користио прилагођену „франкентеле" гитару, коју су чинили Телекстер тело са Стратокастер вратом, реп у облику трапеза у стилу Гибсона (који долази из гитаре са дванаест жица) и четири магнета (пикапа) у ХССХ конфигурацији. Својевремено је гитара имала пети магнет са засебним излазом за сваку жицу. Комбинације магнета су му давале специфичан, несвакидашњи звук ручно дорађиване гитаре.[10]
Стив Морс је створио два потписана модела: модернизовану верзију прве гитаре "Франкенштајн Телекастер" (Стив Морс Сигначр) и „Стев Морс СМ И-2Д“, који је ажурирана верзија са прошивеним јаворовим врхом. Морсове гитаре су почеле да се производе и продају под марком Ерни Бол Мјузик Мен (енгл. Ernie Ball Music Man).
Магнети
[уреди | уреди извор]Стив Морс је у сарадњи са компанијом ДиМарзио објавио два хамбакер магнета са својим личним потписом. Та два магнета су модели „ДП 205“ у такозваном неку, у горњој позицији близу врата и модел „ДП 200“ у бриџу (део близу кобилице гитаре). Равномерно су уравнотежени како би дозволили свирање по целом врату гитаре, јер Морс свира високе ноте на нек магнету, а ниске на бриџ магнету. Они су главни елементи његовог модела с потписом. ДиМарзио такође повезује прилагођени намотај са једном завојницом за Мјузик Мен који се користи у моделу са потписом СМ.
Појачало
[уреди | уреди извор]Морс је заштитник ЕНГЛ појачала. Објавио је модел појачала са потписом „ЕНГЛ Е-656 Стив Морс“. То је троканално појачало које је посебно дизајнирао Стив Морс са прилагођеном верзијом чувене ЕНГЛ „матрице средње класе“.
Опрема током живе свирке
[уреди | уреди извор]Морсеова опрема на живој свирци укључује две главе појачала „ЕНГЛ Е 656“, неколико гитара Мјузик Мен-а (оба модела), а његова прва му је и даље најдража. Свој сигнал дели на шест различитих рекова (ормана). Користи разне педале за изражавање звука своје Ерни Бол гитаре да би уклопио разне ефекте у једну целину. Неке од педала које користи су: Бос ОЦ-3 октавера и два дилejа: Електро-Хармоник Мемори Мен, ТС Електроник Флеш Бек Тон Принт дилеј (Стив је креирао прилагођене, унапред задате поставке). Такође користи ТС Електроник Мини штимер за гитару.[11]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Са групом Dixie Dregs
[уреди | уреди извор]| Date | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|
| 1976 | The Great Spectacular | Studio | self-released, re-released on CD in 1997 |
| 1977 | Free Fall | Studio | |
| 1978 | What If | Studio | |
| 1979 | Night Of The Living Dregs | Studio | |
| 1980 | Dregs Of The Earth | Studio | |
| 1981 | Unsung Heroes | Studio | |
| 1982 | Industry Standard | Studio | |
| 1988 | Off The Record | Studio | Demo for Ensoniq synthesizers |
| 1992 | Bring 'Em Back Alive | Live | |
| 1994 | Full Circle | Studio | |
| 1997 | King Biscuit Flower Hour Presents Dixie Dregs | Live | Recorded on June 17, 1979 |
| 2000 | California Screamin' | Live | |
| 2005 | Live At Montreux 1978 | Live | DVD |
| 2008 | Live In Connecticut 2001 (+ Cruise Control) | Live | CD / DVD |
| 2015 | Wages Of Weirdness (CD)/Travel Tunes (download) | Live | 1978 radio broadcast from KWFM in Tucson AZ, recorded at Lee Furr’s Studios |
Са групом Deep Purple
[уреди | уреди извор]| Date | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|
| 1995 | Bombay Calling | Live | DVD / Digital Download |
| 1996 | Purpendicular | Studio | |
| 1997 | Live at The Olympia '96 | Live | |
| 1998 | Abandon | Studio | |
| 1999 | Total Abandon Australia '99 | Live | CD / DVD |
| 2000 | In Concert with The London Symphony Orchestra | Live | |
| 2001 | Live at the Rotterdam Ahoy | Live | Limited Edition |
| 2001 | The Soundboard Series | Live | box set with 6 double CDs |
| 2002 | Perihelion | Live | DVD |
| 2002 | Live At The Nec | Live | DVD |
| 2003 | Bananas | Studio | |
| 2004 | Live Encounters.... | Live | CD / DVD, Recorded at Spodek, Katowice, June 3, 1996 |
| 2005 | Rapture of the Deep | Studio | |
| 2006 | Live at Montreux 1996 | Live | CD / DVD |
| 2007 | Live At Montreux 2006: They All Came Down To Montreux | Live | CD / DVD |
| 2008 | Around The World Live | Live | four DVD box-set |
| 2008 | Over Zurich | Live | DVD, Limited Edition |
| 2011 | Live At Montreux 2011 | Live | CD / DVD, with Orchestra |
| 2013 | Now What?! | Studio | |
| 2013 | The Now What?! Live Tapes | Live | Limited Edition |
| 2014 | Celebrating Jon Lord At The Royal Albert Hall | Live | CD / DVD, with Bruce Dickinson, Glenn Hughes, Paul Weller, Rick Wakeman & Many Others |
| 2014 | Live In Verona 2011 | Live | CD / DVD, with Orchestra |
| 2015 | From The Setting Sun... (in Wacken) | Live | CD / DVD |
| 2015 | ... To The Rising Sun (in Tokyo) | Live | CD / DVD |
| 2017 | Infinite | Studio | |
| 2017 | The Now What?! Live Tapes Vol. 2 | Live | Limited Edition |
| 2017 | The inFinite Live Recordings, Pt. 1 | Live | Limited Edition |
| 2020 | Whoosh! | Studio |
Соло каријера
[уреди | уреди извор]| Date | Band | Title | Type | Notes |
|---|---|---|---|---|
| 1984 | Steve Morse Band | The Introduction | Studio | |
| 1985 | Steve Morse Band | Stand Up | Studio | |
| 1986 | Kansas | Power | Studio | |
| 1988 | Kansas | In the Spirit of Things | Studio | |
| 1989 | Steve Morse | High Tension Wires | Studio | |
| 1991 | Steve Morse Band | Southern Steel | Studio | |
| 1992 | Steve Morse Band | Coast to Coast | Studio | |
| 1995 | Steve Morse Band | Structural Damage | Studio | |
| 1996 | Steve Morse Band | StressFest | Studio | |
| 1998 | Kansas | King Biscuit Flower Hour Presents Kansas | Live | Recorded on February 14, 1989 |
| 2000 | Steve Morse | Major Impacts | Studio | |
| 2002 | Steve Morse Band | Split Decision | Studio | |
| 2004 | Steve Morse | Major Impacts 2 | Studio | |
| 2003 | Living Loud | Living Loud | Studio | |
| 2005 | Steve Morse | Prime Cuts – From Steve Morse's Magna Carta sessions | Compilation | |
| 2005 | Living Loud | Live in Sydney 2004 | Live | 2CD/DVD |
| 2005 | Mario Fasciano, Steve Morse, Ian Paice, Don Airey | E-Thnik | Studio | |
| 2008 | Steve Morse Band | Cruise Control – Live in New York 1992 | Live | CD/DVD |
| 2009 | Steve Morse | Prime Cuts 2 – From Steve Morse's Magna Carta sessions | Compilation | |
| 2009 | Steve Morse Band | Out Standing in Their Field | Studio | |
| 2009 | Kansas | There's Know Place Like Home | Live | CD/DVD, guest guitar |
| 2010 | Angelfire (Steve Morse & Sarah Spencer) | Angelfire | Studio | |
| 2012 | Flying Colors | Flying Colors | Studio | |
| 2013 | Flying Colors | Live in Europe | Live | CD/DVD |
| 2014 | Flying Colors | Second Nature | Studio | |
| 2015 | Flying Colors | Second Flight: Live at the Z7 | Live | CD/DVD |
| 2019 | Flying Colors | Third Degree | Studio |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „"Steve Morse | Biography & History"”. www.allmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: Unsung hero"”. Innerviews.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Ocala's other celebrity"”. ocala.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"The Dixie Dregs"”. dixiedregs.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Flying Colors – Band"”. Flyingcolorsmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: The Hardest Working Guitarist In Show Business"”. Vintagerock.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"The Steve Morse Discobiography"”. Thehighwaystar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"John Petrucci"”. TheFunkyGibbons.net (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Ritchie Blackmore – Recalls Life with Deep Purple"”. Guitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Steve Morse: The Complete 1978 Dixie Dregs Interview"”. web.archive.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.
- ^ „"Rig Rundown: Deep Purple's Steve Morse"”. Premierguitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021.