Пређи на садржај

Корисник:AleksandarPap98/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Стив Морс
Стив Морс на наступу 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1954-07-28)28. јул 1954.(70 год.)
Место рођењаХамилтон, Охајо,  САД
Музички рад
Активни период1970—данас
Жанрхард рок, хеви метал, блуз рок, прогресивни рок, фолк рок, инструментални рок, џез фузија
Инструментигитара
Остало
Повезани чланциDixie Dregs, Deep Purple, Living Loud, Kansas (band)
Веб-сајтstevemorse.com

Стив Ј. Морс (Хамилтон,Охајо, 28. јула 1954) је амерички гитариста и композитор. Познат је као оснивач џез фузијског састава Дикси Џрегс (енгл. Dixie Dregs), а и као водећи гитариста Дип Парпл (енгл. Deep Purple) групе од 1994. Морсеова каријера обухвата музичке жанрове као што су рок, кантри, блуз, џез фузија и класична музика. Поред тога, имао је кратку и успешну соло каријеру средином 1980-их са прогресивним рок бендомКансас“.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стеве Морсе је рођен у Хамилтону, Охајо. Његова породица се убрзо преселила у Тенеси , затим Ипсиланти , Мицхиган, где је Морсе провео детињство. Отац му је био свештеник, а мајка пијаниста и наставница класичне музике, а такође је била и психолог. Када је изразио жељу да постане музичар породица му је предложила да свира клавир или кларинет али се Стив Морс заинтересовао за гитару.[1]

Морсе је кратко радио са својим братом Дејвеом у бенду названом „Куга“, све док се није преселио са породицом у Џорџију. Док је био уписан на Академију округа Ричменд, Морс се упознао са басистом Анди Вестом и заједно су формирали Дикси Грет, додавши клавијатуристу Џони Цар-а и певача Франка Бритинге-а, док је Дејв Морсе свирао бубањ. Ова краткотрајна група је свирала обраде песама бендова као што су Лед Цепелин и Крим. Вест и Морсе су наставили да свирају као дует у групи Дикси Џрегс све док Стива Морса нису избацили из школе у ​​10. разреду зато што није хтео да скрати своју дугу косу. Ово избацивање омогућило му је да упише Музичку школу на Универзитету у Мајамију. На тај Универзитету се уписао и Анди Вест, који је са Стивом Морсом направио музички пројекат под називом „Рок Асамбл 2.“. Том пројекту су се прикључили: бубњар Барт Јарнолд, клавијатуриста Франк Џосефс и виолиниста Ален Слон. 1975. године група је саставила снимак бенда како свира. Тај снимак се користо за промотивне сврхе. Првобитно је објављен 1976. године, а касније је поново издат на ЦД-у 1997. године, под називом „Велики Спектакл“.

Од краја 1987. године, па до почетка 1988. године, Морсе је радио као комерцијални авио-пилот [2].  Од 1991. живи у Окали на Флориди, где се бави узгојем сена.[3]

Након Морсеове дипломе на Универзитету у Мајамију 1975. године, он и Анди Вест званично су назвали своју групу Дикси Џрегс. Његов колега са Универзитета у Мајамију Род Моргенстаин је заменио повређеног Барта Иарнолда и бенд је почео редовно да наступа са неким својим композицијама и са обрадама тадашње популарне музике јужњака попут Џона Мклаклина. Све чешћи распоред наступа на крају је скренуо пажњу регрутима компаније Цаприцорн Рецордс, укључујући менаџера Алман Брадерс Бенда Твигса Линдона, а крајем 1976. године са групом Дикси Џрегс јужњачка рок кућа је потписала уговор.[4]

Састав бенда Дип Парпл

1994. године Стив Морс се придружио британској хард-рок групи Дип Парпл , заменивши Ричи Блекмора (након што је Џо Сатриани у почетку заменио Блекмора привремено, за последњу турнеју у Јапану под називом „Жестока Битка“ (енгл. The Battle Rages On). Од тада је Стив Морс свирао на седам студијских албума Перпендикулар , Абендон , Банане , Раптур оф д Дип (енгл. Rapture of the Deep), Нав Ват?! (енгл. Now What?!), и Бесконачно (енгл. Infinite), и Вхосх! (енгл. Whoosh!), као и седам његових живих албума.

Поред свирања у групи Дип Парпл, Морсе је заједно са Џими Барнес-ом , Боб Даисли-јем , Ли Керслаке-ом и Дон Аиреи-ем основао пројекат под назибом „Ливинг Лоуд“ 2003. Група је издала један студијски албум и ДВД са уживо концерта 2004/2005. У пролеће 2010. објављено је да су Стив Морс и Боб Даисли започели рад на новом студијском албуму који је требало да изађе 2011. године, али ништа од тог пројекта није реализовано.

Стив Морс је започео сарадњу са певачицом Саром Спенцер 2007. године под називом Анђелфаја (енгл.Angelfire). Истоимени албум објављен је 10. августа 2010. године у издању Редиент Рекодса (енгл. Radiant Records). Албум има текстурни, акустични звук који се разликује од Морсеовог претходног рада. Анђелфаја је за Стива Морса отворио неколико емисија у Калифорнији и Флориди 2010. године.

2011. године Стив Морс је основао „Летеће Боје“ (енгл. Flying Colors), америчку рок групу коју су чинили: бубњар Мајк Портнои, басиста Дејв ЛаРу, певач Кејси МкПерсон и певач Нил Морс, чији је деби истоимени албум објављен 26. марта 2012. године, а дебитовао је на 9. месту Билбордове листе Хард Рок, и бр. 11 на ББЦ-јевој листи роцк албума. Стив Морс са саставом „Летеће Боје“ је 2014. године објавио свој други албум, „Друга Природа“, уз похвале критика.[5]

Утицај и техника

[уреди | уреди извор]
Стив Морс док свира на концерту 2013

Стив Морс је званично један од најпопуларнијих гитариста на свету.[6] Широко је познат по свом стилу свирања гитаре и разноликим композицијским вештинама, а часопис „Кућа Славних Гитариста“ (енгл. "Guitar Player Hall of Fame") га је пет година заредом проглашавао за „најбољег целокупног гитаристу“.[7] Џон Петрући га редовно наводи као гитаристу који има главни утицај.[8] Гитариста Шон Лејн је сматрао да је Стев Морс најталентованији гитариста свог времена. Стив Морс се током своје каријере доказао као способан да свира веома сложене структуре акорда у класичним секвенцама, као и да може да свира брзе, алтернативно одабране фразе и разлагања. Познат је по томе што користи хармонике и импровизује их у песмама током извођења уживо. Веома вешто прави обраде песама давајући свој печат и препознатљив тон. Ричи Блекмор, који је претходио Морсу у Дип Парплу, изјавио је: "Стив Морс је невероватан гитариста. Многи људи покушавају да извуку неку памет копирајући ме, али када говорите о калибру свирања Стива Морса то је сасвим друга прича, он је сјајан“.[9]

Стив Морс на промоцији своје гитаре

Током 1980-их Морс је користио прилагођену „франкентеле" гитару, коју су чинили Телекстер тело са Стратокастер вратом, реп у облику трапеза у стилу Гибсона (који долази из гитаре са дванаест жица) и четири магнета (пикапа) у ХССХ конфигурацији. Својевремено је гитара имала пети магнет са засебним излазом за сваку жицу. Комбинације магнета су му давале специфичан, несвакидашњи звук ручно дорађиване гитаре.[10]

Стив Морс је створио два потписана модела: модернизовану верзију прве гитаре "Франкенштајн Телекастер" (Стив Морс Сигначр) и „Стев Морс СМ И-2Д“, који је ажурирана верзија са прошивеним јаворовим врхом. Морсове гитаре су почеле да се производе и продају под марком Ерни Бол Мјузик Мен (енгл. Ernie Ball Music Man).

Стив Морс је у сарадњи са компанијом ДиМарзио објавио два хамбакер магнета са својим личним потписом. Та два магнета су модели „ДП 205“ у такозваном неку, у горњој позицији близу врата и модел „ДП 200“ у бриџу (део близу кобилице гитаре). Равномерно су уравнотежени како би дозволили свирање по целом врату гитаре, јер Морс свира високе ноте на нек магнету, а ниске на бриџ магнету. Они су главни елементи његовог модела с потписом. ДиМарзио такође повезује прилагођени намотај са једном завојницом за Мјузик Мен који се користи у моделу са потписом СМ.

Појачало

[уреди | уреди извор]

Морс је заштитник ЕНГЛ појачала. Објавио је модел појачала са потписом „ЕНГЛ Е-656 Стив Морс“. То је троканално појачало које је посебно дизајнирао Стив Морс са прилагођеном верзијом чувене ЕНГЛ „матрице средње класе“.

Опрема Стива Морса на концерту

Опрема током живе свирке

[уреди | уреди извор]

Морсеова опрема на живој свирци укључује две главе појачалаЕНГЛ Е 656“, неколико гитара Мјузик Мен-а (оба модела), а његова прва му је и даље најдража. Свој сигнал дели на шест различитих рекова (ормана). Користи разне педале за изражавање звука своје Ерни Бол гитаре да би уклопио разне ефекте у једну целину. Неке од педала које користи су: Бос ОЦ-3 октавера и два дилejа: Електро-Хармоник Мемори Мен, ТС Електроник Флеш Бек Тон Принт дилеј (Стив је креирао прилагођене, унапред задате поставке). Такође користи ТС Електроник Мини штимер за гитару.[11]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Са групом Dixie Dregs

[уреди | уреди извор]
Date Title Type Notes
1976 The Great Spectacular Studio self-released, re-released on CD in 1997
1977 Free Fall Studio
1978 What If Studio
1979 Night Of The Living Dregs Studio
1980 Dregs Of The Earth Studio
1981 Unsung Heroes Studio
1982 Industry Standard Studio
1988 Off The Record Studio Demo for Ensoniq synthesizers
1992 Bring 'Em Back Alive Live
1994 Full Circle Studio
1997 King Biscuit Flower Hour Presents Dixie Dregs Live Recorded on June 17, 1979
2000 California Screamin' Live
2005 Live At Montreux 1978 Live DVD
2008 Live In Connecticut 2001 (+ Cruise Control) Live CD / DVD
2015 Wages Of Weirdness (CD)/Travel Tunes (download) Live 1978 radio broadcast from KWFM in Tucson AZ, recorded at Lee Furr’s Studios

Са групом Deep Purple

[уреди | уреди извор]
Date Title Type Notes
1995 Bombay Calling Live DVD / Digital Download
1996 Purpendicular Studio
1997 Live at The Olympia '96 Live
1998 Abandon Studio
1999 Total Abandon Australia '99 Live CD / DVD
2000 In Concert with The London Symphony Orchestra Live
2001 Live at the Rotterdam Ahoy Live Limited Edition
2001 The Soundboard Series Live box set with 6 double CDs
2002 Perihelion Live DVD
2002 Live At The Nec Live DVD
2003 Bananas Studio
2004 Live Encounters.... Live CD / DVD, Recorded at Spodek, Katowice, June 3, 1996
2005 Rapture of the Deep Studio
2006 Live at Montreux 1996 Live CD / DVD
2007 Live At Montreux 2006: They All Came Down To Montreux Live CD / DVD
2008 Around The World Live Live four DVD box-set
2008 Over Zurich Live DVD, Limited Edition
2011 Live At Montreux 2011 Live CD / DVD, with Orchestra
2013 Now What?! Studio
2013 The Now What?! Live Tapes Live Limited Edition
2014 Celebrating Jon Lord At The Royal Albert Hall Live CD / DVD, with Bruce Dickinson, Glenn Hughes, Paul Weller, Rick Wakeman & Many Others
2014 Live In Verona 2011 Live CD / DVD, with Orchestra
2015 From The Setting Sun... (in Wacken) Live CD / DVD
2015 ... To The Rising Sun (in Tokyo) Live CD / DVD
2017 Infinite Studio
2017 The Now What?! Live Tapes Vol. 2 Live Limited Edition
2017 The inFinite Live Recordings, Pt. 1 Live Limited Edition
2020 Whoosh! Studio

Соло каријера

[уреди | уреди извор]
Date Band Title Type Notes
1984 Steve Morse Band The Introduction Studio
1985 Steve Morse Band Stand Up Studio
1986 Kansas Power Studio
1988 Kansas In the Spirit of Things Studio
1989 Steve Morse High Tension Wires Studio
1991 Steve Morse Band Southern Steel Studio
1992 Steve Morse Band Coast to Coast Studio
1995 Steve Morse Band Structural Damage Studio
1996 Steve Morse Band StressFest Studio
1998 Kansas King Biscuit Flower Hour Presents Kansas Live Recorded on February 14, 1989
2000 Steve Morse Major Impacts Studio
2002 Steve Morse Band Split Decision Studio
2004 Steve Morse Major Impacts 2 Studio
2003 Living Loud Living Loud Studio
2005 Steve Morse Prime Cuts – From Steve Morse's Magna Carta sessions Compilation
2005 Living Loud Live in Sydney 2004 Live 2CD/DVD
2005 Mario Fasciano, Steve Morse, Ian Paice, Don Airey E-Thnik Studio
2008 Steve Morse Band Cruise Control – Live in New York 1992 Live CD/DVD
2009 Steve Morse Prime Cuts 2 – From Steve Morse's Magna Carta sessions Compilation
2009 Steve Morse Band Out Standing in Their Field Studio
2009 Kansas There's Know Place Like Home Live CD/DVD, guest guitar
2010 Angelfire (Steve Morse & Sarah Spencer) Angelfire Studio
2012 Flying Colors Flying Colors Studio
2013 Flying Colors Live in Europe Live CD/DVD
2014 Flying Colors Second Nature Studio
2015 Flying Colors Second Flight: Live at the Z7 Live CD/DVD
2019 Flying Colors Third Degree Studio

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „"Steve Morse | Biography & History". www.allmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  2. ^ „"Steve Morse: Unsung hero". Innerviews.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  3. ^ „"Ocala's other celebrity". ocala.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  4. ^ „"The Dixie Dregs". dixiedregs.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  5. ^ „"Flying Colors – Band". Flyingcolorsmusic.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  6. ^ „"Steve Morse: The Hardest Working Guitarist In Show Business". Vintagerock.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  7. ^ „"The Steve Morse Discobiography". Thehighwaystar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  8. ^ „"John Petrucci". TheFunkyGibbons.net (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  9. ^ „"Ritchie Blackmore – Recalls Life with Deep Purple". Guitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  10. ^ „"Steve Morse: The Complete 1978 Dixie Dregs Interview". web.archive.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 
  11. ^ „"Rig Rundown: Deep Purple's Steve Morse". Premierguitar.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 05. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]