Пређи на садржај

Корисник:JanaCan/Сајберделија

С Википедије, слободне енциклопедије
Аутоматско виртуелно окружење пећина је зарањење у виртуелну стварност које пружа „сајберделично искуство“ где корисник може контемплирати перцепцију, стварност и илузију

Сајберделија (од "сајбер" и "психоделија") била је фузија сајбер-културе и психоделичне поткултуре у нову контракултуру током 1980-их и 1990-их.

Сајберделична уметност створена је израчунавањем фракталних објеката и представљањем резултата као непокретних слика, анимација, музике или других медија.

На рејв журкама слушала се психоделична транс музика, уз пратњу ласерских светлосних ефеката, пројектованих слика и вештачке магле. Присутни су често користили „клупскe дрогe“.

Присталице

[уреди | уреди извор]

Тимоти Лири, заговорник употребе психоделичних дрога, који је постао култна фигура хипија 1960-их, поново се појавио 1980-их као портпарол сајберделичне контракултуре, чије су се присталице називале „сајберпанкери“, и који је са филозофског становишта промовисао рачунаре, интернет и виртуелну стварност. Лири је изјавио да је „рачунар ЛСД деведесетих“ и упозорио боеме да се „укључе, покрену, прикључе“. [1] [2]

За разлику од неких хипија 1960-их који су били против науке и технологије, сајберпанкери 1980-их и 1990-их екстатично су прихватили технологију и етику хакера. Они су веровали да висока технологија (и паметне дроге) могу помоћи људима да превазиђу границе, да их могу ослободити власти и чак им омогућити да превазиђу простор, време и тело. Свој етос и естетику често су изражавали путем сајбер-уметности и хаковања стварности.

Р. У. Сиријус, суоснивач и првобитни главни уредник часописа Мондо 2000, постао је истакнути промотер сајберпанк идеологије, чији су следбеници били пионири у ИТ индустрији Силицијумске долине и западне обале Сједињених Држава. [2]

Били Ајдол је пао под утицај сајберделичне субкултуре и сајберпанк фантастике 1992. године. Резултат његове страсти за идеалима који стоје иза културе је његов концептуални албум из 1993. године, Сајберпанк, за који се Ајдол надао да ће његове обожаватеље и обожаватеље других музичара упознати са могућностима које пружа дигитална технологија и сајбер-култура. [3] Ајдол је контактирао Тимотија Лирија и друге чланове сајберделичног покрета како би учествовали у стварању албума. [4] Албум је био критички и финансијски неуспех и поларизовао је интернетске заједнице сајбер-културе у том периоду. Противници су то сматрали чином кооптације и опортунистичке комерцијализације. Такође је сматран за једног од криваца који су прекомерно употребљавали термин „сајберпанк“ због чега је та реч изгубила значење. [5] [6] С друге стране, присталице су Ајдолове напоре виделе као безазлене и добронамерне, а охрабрило их је његово новонастало интересовање за сајбер-културу. [7] [8]

Када се дот-ком балон с краја деведесетих распрснуо 2000. године, техно-утопизам који је дотад превладавао у сајберделичној контракултури почео је да јењава, док је технореализам растао. Већина сајберпанкера схватила је да рачунари, интернет, и друге нове технологије нису заиста донеле радикалне друштвене, политичке и личне промене као што су мислили да ће се десити, односно није настало "сајбер-друштво" - постполитичко, нехијерархијско друштво које би омогућила кибернетичка опрема, а у коме је компјутерски писмен, супер интелигентан, прогресиван, самосталан, безочни слободни мислилац отвореног ума норма, а особа која није умрежена, не мисли за себе и не доводи у питање ауторитет је "проблематична особа". [2]

Разочаран, Р. У. Сиријус осудио је сајберделични ескапизам.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Leary, Timothy; Horowitz, Michael; Marshall, Vicky (1994). Chaos and Cyber Culture. Ronin Publishing. ISBN 0-914171-77-1. 
  2. ^ а б в Ruthofer, Arno (1997). „Think for Yourself; Question Authority”. Архивирано из оригинала 2007-11-12. г. Приступљено 2007-02-02. 
  3. ^ Gourley, Bob (1993). „Billy Idol”. Chaos Control Digizine. Bob Gourley. Архивирано из оригинала 2007-10-09. г. Приступљено 2008-08-12. 
  4. ^ Saunders, Michael (1993-05-19). „Billy Idol turns `Cyberpunk' on new CD”. The Boston Globe. 135 Morrissey Boulevard. Boston, Massachusetts, United States: P. Steven Ainsley. Архивирано из оригинала 2009-02-16. г. Приступљено 2008-08-12. 
  5. ^ Christgau, Robert (1993-08-10). „Virtual Hep”. Village Voice. Приступљено 2007-11-11. 
  6. ^ alt.cyberpunk: Frequently Asked Questions. project.cyberpunk.ru (2004)
  7. ^ Branwyn, Gareth (1998). „Idol 'ware”. Beyond Cyberpunk!. The Computer Lab. Приступљено 2008-08-12. 
  8. ^ Jillette, Penn (децембар 1993). „Billy Idol - Learning to Type”. PC/Computing. 6 (12): 506. Архивирано из оригинала 2003-03-26. г. Приступљено 2008-08-12. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Бијонд Сајберпанк!: Веб верзија “, аутора Гарета Бранвина. ( око 1991.) Интернет верзија оригиналног ХајперКард пакета о сајберделичној култури. Ажуриран је '93 новим материјалом.
Медији

[[Категорија:Поткултура]] [[Категорија:Психоделија]]