Пређи на садржај

Лејди Гага

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Лејди Гага
Гага на инаугурацији председника Џоа Бајдена 2021. године
Име по рођењуСтефани Џоан Анџелина Џерманота
Датум рођења(1986-03-28)28. март 1986. (38 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Занимање
  • певачица
  • текстописац
  • глумица
Активни период2001—данас
Организација
Родитељи
  • Синтија Џерманота
  • Џозеф Џерманота
РодбинаНатали Џерманота (сестра)
Веб-сајтladygaga.com
Музичка каријера
Жанр
Инструменти
  • вокали
  • клавир
  • гитара
Издавачке куће
Повезани чланци
Веб-сајтladygaga.com

Стефани Џоан Анџелина Џерманота (енгл. Stefani Joanne Angelina Germanotta; Њујорк, 28. март 1986), професионално позната као Лејди Гага (енгл. Lady Gaga), америчка је певачица, кантауторка и глумица. Позната је по реинвенцији имиџа и музичкој свестраности. Са наступима је почела као тинејџерка, певајући по разним локалима и глумећи у школским представама. Студирала је на Факултету уметности Универзитета у Њујорку, али је прекинула студије како би се посветила музичкој каријери. Након што је дискографска кућа Def Jam Recordings раскинула уговор са њом, радила је као текстописац за Sony/ATV Music Publishing, где је 2007. године потписала заједнички уговор са Interscope Records-ом и Ејконовом кућом, KonLive Distribution. Гага се истакла следеће године са својим дебитантским студијским албумом, The Fame, и сингловима „Just Dance” и „Poker Face”, који су се нашли на врху листа. Албум је касније реиздат и садржи EP The Fame Monster (2009), који је донео успешне синглове „Bad Romance”, „Telephone” и „Alejandro”.

Гагиних пет наредних студијских албума дебитовали су на врху америчке листе Billboard 200. Њен други дугометражни албум, Born This Way (2011), истраживао је електронски рок и техно поп, а продат је у више од милион примерака у првој недељи. Насловна песма је постала најбрже продавана песма на iTunes Store-у, са више од милион преузимања за мање од недељу дана. Након свог трећег албума под утицајем ЕДМ-а, Artpop (2013), и његовог главног сингла „Applause”, Гага је објавила џез албум Cheek to Cheek (2014) са Тонијем Бенетом и софт рок албум Joanne (2016). Такође се упустила у глуму, играјући главне улоге у мини-серији Америчка хорор прича: Хотел (2015—2016), за коју је добила награду Златни глобус за најбољу глумицу, и критички хваљеној мјузикл-драми Звезда је рођена (2018). Њен допринос саундтреку за филм, који је изнедрио сингл „Shallow”, учинио ју је првом женом која је освојила Оскара, Греми, БАФТА-у и Златни глобус у једној години. Гага се вратила својим денс-поп коренима са својим шестим студијским албумом, Chromatica (2020), који је изнедрио сингл „Rain on Me”. Након тога је наставила заједничким албумом са Бенетом, Love for Sale, и главном улогом у биографско-криминалистичком филму Гучијеви, оба из 2021. године.

Пошто је продала 124 милиона плоча до 2014. године, Гага је једна од најуспешнијих извођача на свету и четврта музичарка са највећом зарадом 2010-их. Њена признања садрже 12 награда Греми, 18 МТВ видео музичких награда, 16 Гинисових рекорда, награде Дворане славних текстописаца и Савета модних дизајнера Америке, као и признање Billboard-а за извођачицу године (2010) и жену године (2015). Такође је уврштена у неколико ранг-листа моћи Forbes-а и заузела је четврто место на листи VH1-а за најбоље жене у музици (2012). Часопис Time ју је прогласио једном од 100 најутицајнијих људи на свету 2010. и 2019. и додао је на своју листу 100 модних икона свих времена. Њена филантропија и активизам се усредсређују на свест о душевном здрављу и ЛГБТ правима; 2012. године основала је Born This Way Foundation, непрофитну организацију која има за циљ да оснажи младе, побољша душевно здравље и спречи малтретирање. Гагин пословни подухват чини и Haus Laboratories, вегански козметички бренд који је покренут 2019. године.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

1986—2005: Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Стефани Џоан Анџелина Џерманота рођена је 28. марта 1986. године у болници Ленокс Хил на Менхетну, у Њујорку,[1] као део католичке породице. Њени родитељи су италијанског порекла, а уз то вуче даље француско-канадске корене.[2] Њени родитељи су Синтија Луис (рођена Бисет) и Џозеф Џерманота, интернет предузетник.[3] Уз њих има и млађу сестру, Натали.[4] Гага каже за своје родитеље да потичу из ниже-класних породица и да су за све морали напорно да раде.[5][6] Од своје једанаесте године, похађала је приватну женску римокатоличку школу, где јој је Ники Хилтон била једна од школских другова.[7][8] Себе, током својих средњошколских дана, описује као „веома посвећену, веома студиозну, веома дисциплиновану” али и „помало несигурну”. За то време, сматра себе особом која штрчи у друштву истичући да су је исмевали што је или „превише провокативна или превише ексцентрична”.[9]

Гага је почела свирати клавир са своје четири године када је њена мајка инсистирала на томе постане „култивисана млада дама”. Ишла је на часове клавира и вежбала кроз цело своје детињство. На тим часовима је научила да свира музику слушајући, нешто што је више преферирала од читања партитура. Родитељи су је храбрили да се бави музиком и учланили су је у музичку школу.[10] Као тинејџерка почела је са наступима по локалима.[11] Такође је играла главне улоге у мјузиклима који су се одигравали у оближњим мушким средњим школама.[12] Десет година је учила методску глуму на Институту за театар и филм Лија Стразбера.[13] Гага је неуспешно покушавала да се пробије на глумачку сцену у Њујорку, иако се појавила с малом улогом као средњошколка 2001. године у једној од епизода серије Породица Сопрано.[14][15] О свом каснијом преласку на музику изјавила је:

Не знам тачно одакле потиче моја склоност ка музици, али ради се о нечему што ми најлакше иде. Кад сам имала око три године, а можда сам била и млађа, мајка ми стално прича непријатну причу како сам се подупирала и свирала на диркама јер сам била премала да бих дохватила како треба. Само бих дотакла нижи крај клавира... Била сам веома добра на клавиру тако да су моји први инстикти били да напорно радим на њему, можда нисам природно добра плесачица, али сам природно добра музичарка. То је нешто у чему мислим да сам најбоља.[16]

Године 2003, са својих 17 година, Гагу су примили на музичку академију Универзитета у Њујорку у Тишову школу уметности. Становала је у студентском дому. Ту је изучавала музику и побољшала своје вештине текстописца пишући есеје о уметности, религији, друштвеним проблемима и политици, укључујући и дисертације о поп уметницима Спенсеру Танику и Дејмијену Херсту.[17][18] Током другог семестра на другој години, напустила је школу 2005. да би се посветила својој музичкој каријери.[19] Те године се појавила на MTV-ју у једној скривеној камери.[20]

Године 2014, Гага је изјавила да је силована када је имала 19 година, због чега је касније прошла кроз менталну и физичку терапију.[21] Болује од пострауматског стрес поремећаја који приписује инциденту, а каже да јој је помогла подршка подршка од лекара, породице и пријатеља.[22] Касније је пружила додатне детаље о силовању, укључујући да је „особа која ме је силовала оставила трудну на углу куће мојих родитеља јер сам повраћала и била сам болесна. Зато што сам била злостављана. Била сам закључана у студију месецима.”[23]

2005—2007: Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Године 2005, Гага је снимила две песме са хип-хопером Мелом Мелом, намењене звучној књизи која представља обраду дечјег романа Крискета Кејсија, The Portal in the Park.[24] Такође је формирала музичку групу са својим пријатељима из Њујорка, под називом SGBand.[12][25] Имали су свирке по Њујорку, где су се усталили на клупској сцени.[12] Године 2006, Венди Старланд, ловац на таленте, препоручила је Гагу музичком продуценту, Робу Фусарију.[26] Фусари је сарађивао са Гагом, која је свакодневно путовала у Њу Џерзи и помагао јој да развије своје песме и компонује нови материјал.[27] Продуцент је изјавио да су њих двоје почели да се забављају у мају 2006. и тврдио је да је он прва особа која ју је назвала „Лејди Гага”, што је изведено из назива песме групе Queen, „Radio Ga Ga”.[28] Веза између њих двоје је трајала до јануара 2007.[29]

Гага наступа на фестивалу Lollapalooza 2007. године

Фусари и Гага су основали компанију под називом Team Lovechild, LLC, како би потпомогли њену каријеру.[28] Снимали су и продуцирали електропоп песме које су касније слали руководиоцима из музичке индустрије. Џошуа Сарубин, један од директора у Def Jam Recordings-у, позитивно је одговорио и, након сагласности шефа Сарубина, Антонија Ел-Еј Рида, Гага је потписала за Def Jam у септембру 2006.[30][31] Три месеца касније,[32] добила је отказ и вратила се својој породици за Божић. Започела је са кабаре наступима, који према њеним речима за њу представљају слободу.[33] Током овог периода, упознала је перформанс извођачицу Лејди Старлајт, која јој је касније помогла при развијању своје персоне на сцени.[34] Њих две су наступале по многим градским клубовима, изводећи наступе посвећене актима из 1970-их.[35][36] Такође су наступиле на музичком фестивалу Lollapalooza 2007. године.[35]

Након што се првобитно посветила авангардној електро-денс музици, Гага је почела са укључивањем поп мелодија и глам рок стила Дејвида Боуија и групе Queen у своје песме. Док су Гага и Старлајт наступале, Фусари је наставио са развојем песама које је створио са њом, шаљући их продуценту и извршном руководиоцу, Винсенту Херберту.[37] У новембру 2007, Херберт је потписао уговор са Гагом за Streamline Records, заштићеним брендом Interscope Records/а, који је основан tog meseca.[38] Гага је касније назвала Херберта човеком који ју је открио.[39] Гага је касније навела Херберта као човека који ју је открио.[39] Радећи као приправник-текстописац током свог стажа за Famous Music Publishing, Гага је потписала уговор за Sony/ATV и затим је унајмљена да пише песме за Бритни Спирс, New Kids on the Block, Ферги и The Pussycat Dolls.[40] У Interscope-у, музичар Ејкон је био одушевљен њеним певачким способностима када ју је чуо kako пева вокале намењене за једну од његових песама.[41] Ејкон је убедио Џимија Ajовина, председника и извршног директора Interscope Geffen A&M Records-a, да направе заједнички договор да Гага такође поптише и за његову кућу, KonLive.[32][42]

Крајем 2007, Гага је упознала текстописца и продуцента RedOne-а.[43] Заједно су радили у студију недељу дана на њеном дебитантском албуму, док она затим потписала уговор за Cherrytree Records, заштићени бренд Interscope-а који је основао продуцент и текстописац Мартин Кирсенбаум са којим је написала четири песме.[40] Након што је закључила уговоре, изјавила је да неке радио-станице сматрају њену музику „превише жестоком”, „денс оријентисаном” и „алтернативном” за мејнстрим тржиште. Изјавила је: „Моје име је Лејди Гага, на музичкој сцени сам годинама, и кажем вам, оно што следи сам ја.”[7]

2008—2010: Пробој са албумима The Fame и The Fame Monster

[уреди | уреди извор]

Године 2008, Гага се преселила у Лос Анђелес како би интензивније радила са својом издавачком кућом на свом дебитантском албуму, The Fame, и како би направила свој креативни тим који је назвала Haus of Gaga, по угледу на студио Ендија Ворхола.[44][45] The Fame, објављен 19. августа 2008,[46] досегао је прво место у Аустрији, Канади, Немачкој, Ирској, Швајцарској и Уједињеном Краљевству и једно од првих пет места у Аустралији и Сједињеним Државама.[47][48] Прва два сингла, „Just Dance” и „Poker Face”,[49] забележили су прво место у Сједињеним Државама,[50] Аустралији,[51] Канади[52] и Уједињеном Краљевству.[53] Другопоменути је био најпродаванији сингл 2009. године са 9,8 милиона продатих примерака и провео је рекордне 83 недеље на листи часописа Billboard, Digital Songs.[54][55] Три су још сингла, „Eh, Eh (Nothing Else I Can Say)”, „LoveGame” и „Paparazzi” објављена са албума,[56] од којих је последњи био број један у Немачкој.[57] Ремикс верзије синглова са овог албума, изузев „Eh, Eh (Nothing Else I Can Say”, нашле су се на албуму Hitmixes у августу 2009.[58] На 52. додели награда Греми, „The Fame” и „Poker Face” су освојили награде за најбољи денс или електронски албум и најбољи денс снимак.[59]

Гага наступа на турнеји The Monster Ball Tour 2010. године. Зарадила је 227 милиона долара и постала је концертна турнеја са највећом зарадом за дебитантског извођача.[60]

Након што је 2009. године наступала као уводна тачка на светској турнеји групе The Pussycat Dolls, Doll Domination Tour, Гага је најавила своју светску турнеју која је трајала од марта до септембра 2009, како би што боље промовисала албум.[61] Путујући светом, написала је осам песама за The Fame Monster, реиздање албума The Fame.[62] Те песме су објављене 18. новембра 2009. године, посебно као EP.[63] Први сингл са тог албума, „Bad Romance” објављен је месец дана раније[64] и заузео је прво место у Канади[52] и у Уједињеном Краљевству,[53] број два у Сједињеним Државама,[50] Аустралији[65] и на Новом Зеланду.[66] „Telephone”, сарадња са Бијонсе, пратио га је као други сингл и постао је Гагин четврти број један у Уједињеном Краљевству.[67][68] Трећи сингл био је „Alejandro”[69] и достигао је прво место у Финској.[70] Музички спот песме је изазвао контроверзе када је оптужен за богохуљење од стране Католичке лиге.[71] Обе песме су биле међу првих пет у Сједињеним Државама.[50] Музички спот за „Bad Romance” постао је најгледанији видео на YouTube-у свих времена у априлу 2010, а у октобру исте године Гага је постала прва особа са више од милијарду укупних прегледа.[72][73] На додели МТВ видео музичких награда 2010, освојила је осам награда од укупно 13 номинација, укључујући и награду за спот године за „Bad Romance”.[74] Постала је извођач са највише номинација у једној години, као и прва жена која је зарадила две номинације за спот године на истој додели.[75] The Fame Monster освојио је награду Греми за најбољи поп вокални албум, док је „Bad Romance” освојио награде за најбољи женски поп вокални наступ и за најбољи музички спот кратке форме на 53. додели награда Греми.[76]

Године 2009, Гага је провела рекордних 150 недеља на UK Singles Chart-у и постала је извођачица са највише дигиталних преузимања у једној години у Сједињеним Државама, са 11,1 милионом преузимања, чиме је ушла у Гинисову књигу рекорда.[77][78] The Fame и The Fame Monster заједно су продати у више од 15 милиона примера широм света.[79][80] Овај успех подстакао је Гагу да крене на своју другу светску турнеју, The Monster Ball Tour, и да објави The Remix, свој последњи албум за Cherrytree Records,[81] који је касније постао један од најпродаванијих ремикс-албума свих времена.[82][83] The Monster Ball Tour одвијао се од новембра 2009. до маја 2011. и зарадио је 227,4 милиона долара, чиме је постала турнеја са највише зарађеног новца за једног дебитанта.[60][84] Концерти одржани у Медисон сквер гардену у Њујорку су посебно снимљени за телевизијски специјал HBO-а, Lady Gaga Presents the Monster Ball Tour: At Madison Square Garden.[85] Гага је такође наступала на разним церемонијама и доделама престижних музичких награда попут Греми и Брит.[86] Пре смрти Мајкла Џексона, Гага је заказала наступе на његовој предвиђеној концертној серији This Is It, која је требало да се одржи у лондонској O2 арени.[87]

Током овог периода, Гага се упустила у посао, сарађујући са компанијом за потрошачку електронику, Monster Cable Products како би креирала слушалице за уши, опточене драгуљима, под називом Heartbeats by Lady Gaga.[88] У јануару 2010, удружила се са Polaroid-ом као њихов креативни директор и најавила пакет производа за снимање фотографија под називом Grey Label.[89][90] Њена сарадња са њеним претходним продуцентом и бившим дечком, Робом Фусаријем, довела је до тужбе против њеног продуцентског тима, Mermaid Music LLC.[а] У то време, Гага је била позитивна на лупус, али је тврдила да на њу не утичу симптоми и нада се да ће се одржати здрав начин живота.[93][94]

2011—2014: Born This Way, Artpop и Cheek to Cheek

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2011, Гага је објавила „Born This Way”, водећи сингл са њеног истоименог студијског албума. Песма је продата у више од милион примера у току првих пет дана чиме је поставила нови Гинисов рекорд за најбрже продавани сингл на iTunes-у.[95] Дебитовао је на врху листе Billboard Hot 100, поставши хиљадити број један сингл у историји те топ-листе.[96] Два месеца касније, објављен је други сингл, „Judas”,[97] а затим и трећи, „The Edge of Glory”.[98] Оба сингла су била међу првих десет у Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству.[50][53] За разлику од њених претходних радова, музички спот за „The Edge of Glory” је приказује саму како бежи од ватре и како плеше без замршене кореографије и пратећих плесача.[99]

Гага промовише Born This Way на наступу у Сиднеју, у Аустралији.

Born This Way објављен је 23. маја 2011.[97] и дебитовао је на врху листе Billboard 200 са продајом од 1,1 милиона примерака у првој недељи.[100] Албум је продат у осам милиона примерака широм света и зарадио је три номинације за Греми, укључујући и трећу узастопну номинацију за албум године.[101][102] Rolling Stone га је 2020. уврстио међу „500 најбољих албума свих времена”.[103] Наредни објављени синглови били су „You and I” и „Marry the Night”,[104] који су заузимали шесто и 29. место у Сједињеним Државама.[50] Док је снимала спот за прво поменуту песму, Гага је упознала и започела везу са глумцем Тејлором Кинијем, који игра њену љубавну симпатију.[105][106] У априлу 2012, започела је концертну турнеју, Born This Way Ball, која је замишљена да траје до следећег марта, али се завршила месец дана пре услед њене повреде десног кука која је захтевала медицински захват.[107] Због отказаних преосталих концерата, рефундирано је око 25 милиона долара,[108] али је укупно зарађено око 184 милиона.[109]

Године 2011, Гага је радила са Тонијем Бенетом на џез верзији песме „The Lady Is a Tramp”,[110] Елтоном Џоном на „Hello Hello” за анимирани филм Гномео и Јулија[111] и групом The Lonely Island и Џастином Тимберлејком на песми „3-Way (The Golden Rule”.[112] Исте године, наступила је у Сиднејској градској дворани како би промовисала албум и у склопу 65. рођендана бившег америчког председника, Била Клинтона.[113] У новембру, појавила се у телевизијском специјалу за Дан захвалности, под називом A Very Gaga Thanksgiving, који је привукао пажњу око 5,7 милиона Американаца и водио ка објави њеног четвртог EP-ја, A Very Gaga Holiday.[114] Године 2012, Гага је гостовала као анимирана верзија себе у епизоди серије Симпсонови[115] и објавила свој први парфем, Lady Gaga Fame, након чега је уследио други, Eau de Gaga, 2014. године.[б]

Почетком 2012, Гага је у току концертне турнеје почела са радом на свом трећем студијском албуму, Artpop. Хтела је да направи албум који би представљао рефлексију „ноћи у клубу”.[118][119][120] У августу 2013, објавила је водећи сингл са албума, „Applause”,[121] који је досегао прво место у Мађарској, четврто у Сједињеним Државама и пето у Уједињеном Краљевству.[53][50][122] Музички спот за песму „Aura” праћен је искључиво текстом песме и објављен је у октобру како би промовисао филм Роберта Родригеза, Мачета убија у ком Гага игра убицу под именом Камелеон.[123] Филм је добио углавном негативне критике и зарадио је дупло мање у односу на свој буџет од 33 милиона долара.[124][125] Други сингл са албума, „Do What U Want”, у ком гостује певач Р. Кели, објављен је крајем поменутог месеца[126] и заузео је прво место у Мађарској и 13. место у Сједињеним Државама.[50][127] Artpop је објављен 6. новембра 2013. и добио је помешане критике.[128] Хелен Браун из The Daily Telegraph-а критиковала је Гагу што је направила још један албум о својој слави и сумњала је у оригиналност албума, али је додала да је „одличан за плесање”.[129] Албум је дебитовао на врху листе Billboard 200 и продат је у више од 2,5 милиона примерака до јула 2014.[130][131] „G.U.Y.” је објављен као трећи сингл у марту 2014. и досегао је до 76. места у Сједињеним Државама.[50][132]

Са ером Cheek to Cheek, Гага (на слици се види како наступа на Cheek to Cheek Tour-у заједно са Тонијем Бенетом) је увела ревизију свог имиџа.[133]

У новембру 2013, Гага је водила програм емисије Уживо суботом увече.[134] Након свог другог телевизијског специјала за Дан захвалности на ABC-ју, под називом Lady Gaga and the Muppets Holiday Spectacular, наступила је са Кристином Агилером у финалу пете сезоне америчког талент-шоуа The Voice.[135][136] У марту 2014, Гага је одржала седмодневну концертну резиденцију посвећену последњим наступима у њујоршкој дворани Роузленд болрум пре њеног коначног затварања.[137] Два месеца касније, започела је турнеју ArtRave: The Artpop Ball, ослањајући се на концепте њеног промотивног догађаја, ArtRave. На овој турнеји која је зарадила 83 милиона долара, наступила је у градовима где је на претходној турнеји отказала наступе.[138] У међувремену, Гага је прекинула сарадњу са дугогодишњим менаџером, Тројем Картером, због наводних креативних разлика[139] и до јуна 2014. са новим менаџером, Бобијем Кемпбелом се придружила компанији Artist Nation.[140] Кратко се појавила у Родригезовом филму Град греха: Убиства вредна, као и главно лице у кампањи Versace-а за сезону пролеће-јесен 2014, под називом „Lady Gaga for Versace”.[141][142]

У септембру 2014, Гага је објавила џез албум са Тонијем Бенетом, Cheek to Cheek. Инспирација за албум потиче од њеног пријатељства са Бенетом и њеном фасцинираношћу џез музиком још од детињства.[143] Пре објављивања албума, објављени су синглови „Anything Goes” и „I Can't Give You Anything But Love”.[144] Албум је добио углавном позитивне критике критичара.[145] Керолајн Саливан из The Guardian-а је похвалила Гагине вокале, а Хауард Рајч из Chicago Tribune-а је написао да албум сервира „праву ствар, од почетка до краја”.[146][147] Cheek to Cheek је Гагин трећи узастопни број један албум на листи Billboard 200[148] и донео јој је награду Греми за најбољи традиционални поп вокални албум.[149] Поменути двојац је снимио концертни специјал Tony Bennet and Lady Gaga: Cheek to Cheek Live![150] и започео турнеју Cheek to Cheek Tour која је трајала од децембра 2014. до августа 2015. године.[151]

2015—2017: Америчка хорор прича, Joanne и наступ на Супербоулу

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2015, Гага се верила за Тејлора Кинија.[152] Након млаке реакције јавности на њене последње радове, Гага је решила да изнова ради на свом имиџу и стилу. Према часопису Billboard, ова промена је кренула с објавом албума Cheek to Cheek и њеним наступом на 87. додели Оскара, где је извела сплет песама из мјузикла Моје песме, моји снови у знак посвети Џули Ендруз.[133] Оцењен од стране Billboard-а као један од њених најбољих икад, наступ је покренуо више од 214 хиљада интеракција у минути глобално на Facebook-у.[153][154] Гага и Дајана Ворен су написале песму „Til It Happens to You” за документарни филм The Hunting Ground, која им је донела награду Сателит за најбољу оригиналну песму и номинацију за Оскара у истој категорији.[155] Гага је освојила награду Billboard-а за жену године и награду за савремену икону 2015. године, коју додељује Кућа славних текстописаца.[156][157]

Гага је током целог свог детињства желела да постане глумица, што јој је пошло за руком кад се појавили у серији Америчка хорор прича: Хотел.[158] Приказујући се од октобра 2015. до јануара 2016, Хотел је пета сезона антологијске хорор серије Америчка хорор прича, у којој Гага игра Елизабет.[159][160] На 73. додели Златних глобуса, Гага је освојила награду за најбољу глумицу у мини-серији или телевизијском филму за поменуту улогу. Појавила се у модном филму Ника Најта, као део пролећне кампање Тома Форда за 2016. годину.[161] Такође се опробала и као гостујући уредник за 99. издање модног часописа V, објављеном у јануару 2016. у 16 различитих насловница.[162] Добила је и награду за дизајнера године на додели Модних награда у Лос Анђелесу.[163]

Гага наступа на Joanne World Tour-у 2017. године.

У фебруару 2016, Гага је певала америчку химну на Супербоулу 50,[164] у партнерству са Intel-ом и Најлом Роџерсом на наступу у част покојног Дејвида Боуија на 58. додели награда Греми[165] и певала је „Til It Happens to You” на 88. додели Оскара, где ју је представио Џо Бајден, а на сцени ју је пратило 50 људи који су претрпели сексуални напад.[166] Тог априла је добила награду за уметнике на додели награда за образовање Џејн Ортнер од музеја Греми, која одаје признање уметницима који су показали страст и посвећеност образовању кроз уметност.[167] Њена веридба са Тејлором Кинијем окончана је у јулу; касније је рекла да се њена каријера умешала у њихову везу.[168]

Гага је играла вештицу у шестој сезони серије Америчка хорор прича, Америчка хорор прича: Роаноук,[169] која је емитована од септембра до новембра 2016.[170][171] Та улога је одредила будући правац њене музике ка мрачнијим темама.[172] У септембру 2016, објавила је водећи сингл, „Perfect Illusion”, са њеног петог студијског албума, који се нашао на врху листи у Француској и на 15. месту у Сједињеним Државама.[173][174][175] Албум, под називом Joanne, назван је по Гагиној тетки која је представљала музичку инспирацију за њу.[176] Објављен је 21. октобра 2016. и постао је Гагин четврти албум број један на листи Billboard 200, чиме је постала прва жена која је четири пута стигла до врха америчке листе током 2010-их.[177] Наредни сингл, „Million Reasons“, објављен је следећег месеца и нашао се на четвртом месту у Сједињеним Државама.[175][178] Касније је објавила посебну верзију насловне песме одсвирану на клавиру[179] и њоме освојила награду Греми за најбољи поп соло наступ.[180] Како би промовисала албум, Гага је одржала тродневни концерт Dive Bar Tour.[181]

Као главни извођач, Гага је наступила 5. фебруара 2017. током полувремена Супербоула LI. На њеном наступу коришћене су стотине осветљених дронова који су формирали различите облике на небу изнад стадиона, што је представљало први пут употребу такве технологије на програму Супербоула.[182] Наступ је привукао пажњу 117,5 милиона гледалаца у Сједињеним Државама, надмашивши гледаност саме утакмице од 113,3 милиона гледалаца.[183] Наступ је донео Гаги 410 хиљада дигиталних преузимања њених песама у Сједињеним Државама као и номинацију за Еми.[184][185] CBS Sports је сместио њен наступ на друго место најбољих наступа на Супербоулу свих времена.[186] У априлу, Гага је била главна звезда на фестивалу Коачела.[187] Након тога је објавила самостални сингл, „The Cure”, који је ушао међу топ 10 у Аустралији.[188][189] У августу, Гага је започела турнеју Joanne World Tour, коју је најавила након наступа на Супербоулу LI.[190] Стварање и припремање наступа за Супербоул LI снимљено је и документовано у документарном филму Gaga: Five Foot Two, чија је премијера била тог септембра на Netflix-у.[191] Кроз филм се може видети како Гага пати од хроничног бола за који је касније откривено да се јавља као последица фибромиалгије.[192] Због тога, Гага је морала отказати десет последњих заказаних наступа у оквиру поменуте светске турнеје, која је на крају донела 95 милиона долара од 842 хиљаде продатих карата.[193][194]

2018—2020: Звезда је рођена, резиденција у Вегасу и Chromatica

[уреди | уреди извор]

У марту 2018, Гага је подржала скуп за контролу оружја, Марш за наше животе, у Вашингтону[195] и објавила обраду песме Елтона Џона, „Your Song”, за његов албум Revamp.[196] Крајем године, наступила је у улози певачице, Ели у мјузикл љубавној драми Бредлија Купера, Звезда је рођена, римејку истоименог филма из 1937. Филм прати Елину везу са певачем, Џексоном Мејном (Купер), која постаје све напетија како њена каријера баца у сенку његову. Добио је позитивне критике критичара, уз консензус да филм има „привлачне трагове, спретну режију и упечатљиву љубавну причу”.[197] Купер је пришао Гаги након што ју је видео како наступа на прикупљању средстава за истраживање рака. Гага, као обожаватељка Куперовог рада, прихватила је понуду да раде заједно јер се филм бави темама као што су зависност и депресија.[198][199] Премијера филма била је на Филмском фестивалу у Венецији, а тог октобра је објављен широм света.[200] Филмски критичари похвалили су Гагин наступ, а Питер Бредшо из The Guardian-а рекао је за филм да је „нечувено гледљив” и изјавио да „Гагина способност да буде делом обична особа, а делом ванземаљска славна царица, функционише на највишем нивоу”;[201] Стефани Захарек из часописа Time је на сличан начин истакла њен „нокаут наступ” и открила да је „харизматична” без своје уобичајене шминке, перика и костима.[202] За улогу, Гага је освојила награде Националног одбора за рецензију филмова и Удружења телевизијских филмских критичара, поред тога што је добила номинације за Оскара, Златни глобус, Награду Удружења филмских глумаца и награду БАФТА за најбољу глумицу.[203]

Гага на Филмском фестивалу у Торонту 2018. на претпремијери филма Звезда је рођена.

Гага и Купер су написали и продуцирали већину песама на саундртреку филма Звезда је рођена, за који је инсистирала да изведу уживо у филму.[204] Водећи сингл са саундтрека, „Shallow”, који изводе њих двоје, објављен је 27. септембра 2018.[205] и био је на врху листи у многим земљама, укључујући Аустралију, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.[206] Саундтрек садржи 34 песама, међу којим и 17 оригиналних песама и добио је углавном позитивне критике;[207] Марк Кенеди из The Washington Post-а назвао га је „чудом са пет звездица”, а Бен Бомонт-Томас из The Guardian-а назвао га је „инстант класиком пуним Гагине емоционалне моћи”.[208][209] Комерцијално, дебитовао је на првом месту у Сједињеним Државама, чиме је Гага постала једина жена са пет број један америчких албума током 2010-их и прекинула Тејлор Свифт као жену са највише њих ове деценије;[210] Свифтова се поново изједначила са њом 2019.[211] Албум се нашао на врху и у Аустралији, Канади, Ирској, Швајцарском, Уједињеном Краљевству и на Новом Зеланду.[212] Од јуна 2019. године, саундтрек је продат у преко шест милиона примерака широм света.[213] Албум је Гаги освојио четири награде Греми — за најбољу компилацију музике за визуелне медије и најбољи поп дуо или групу и најбољу песму за визуелни медиј за „Shallow”, као и последњу категорију за „I'll Never Love Again” — и награду БАФТА за најбољу филмску музику.[180][214][215] „Shallow” јој је такође донео Оскара, Златни глобус и Филмску награду по избору критичара за најбољу оригиналну песму.[203]

У октобру, Гага је објавила своју веридбу са агентом за таленте, Кристијаном Карином, којег је упознала почетком 2017.[216] Они су раскинули веридбу у фебруару 2019. године.[217] Гага је потписала концертну резиденцију под називом Lady Gaga Enigma + Jazz & Piano, за наступ у Ем-Џи-Ем парк театру у Лас Вегасу.[218] Резиденција се састоји од две врсте шоуа: Enigma, која се усредсређује на театралност и садржи Гагине највеће хитове,[219] и Jazz & Piano, који садржи нумере из Great American Songbook-а и скраћене верзије Гагиних песама. Enigma је отворена у децембру 2018, а Jazz & Piano у јануару 2019. године.[220] Гага је покренула своју веганску линију шминке, Haus Laboratories, у септембру 2019. ексклузивно на Amazon-у. Састоји се од 40 производа, укључујући течне оловке за очи, сјајила за усне и налепницу за маску за лице, достигао је прво место на листи најпродаванијих ружева Amazon-а.[221] У фебруару 2020, Гага је започела везу са предузетником, Мајклом Поланским.[222]

Гагин шести студијски албум, Chromatica, објављен је 29. маја 2020, уз позитивне критике.[223][224] Дебитовао је на врху америчких листа, поставши њен шести узастопни албум број један у земљи, и достигао прво место у више од десет других територија, укључујући Аустралију, Канаду, Француску, Италију и Уједињено Краљевство.[225] Албуму су претходила два сингла, „Stupid Love”, 28. фебруара 2020,[226] и „Rain on Me”, са Аријаном Гранде, 22. маја.[227] Сингл „Rain on Me” је освојио награду за најбољи поп дуо или групу на 63. додели награда Греми, и дебитовао је на првом месту у Сједињеним Државама, што је Гагу учинило трећом особом на врху топ-листе у земљи у 2000-им, 2010-им и 2020-им.[228][229] На додели МТВ видео музичких награда 2020, Гага је освојила пет награда, укључујући инаугурацију награде Трајкон, која одаје признање извођачима оствареним у различитим областима индустрије забаве.[230] У септембру 2020. године, појавила се у видео кампањи за парфем Valentino-а, Voce Viva, певајући скраћену верзију песме „Sine from Above”, заједно са групом манекена.[231]

2021: Love for Sale и Гучијеви

[уреди | уреди извор]
Гага пева „Барјак искићен звездама” на инаугурацији председника Џоа Бајдена 2021. године.

Дана 20. јануара 2021, током инаугурације Џоа Бајдена за 46. председника Сједињених Америчких Држава, Гага је певала америчку химну.[232] У фебруару 2021, њен шетач паса, Рајан Фишер хоспитализован је након што је упуцан у Холивуду. Два њена француска булдога, Кожи и Густав, одведени су, док је трећи пас по имену Мис Ејжа побегао и полиција га је потом пронашла. Гага је касније понудила награду од 500.000 долара за повратак својих љубимаца.[233][234] Два дана касније, 26. фебруара, једна жена је довела псе у полицијску станицу у Лос Анђелесу. Оба пса су била неповређена. Полиција Лос Анђелеса је првобитно рекла да жена која је оставила псе није била умешана у пуцњаву,[235] али је 29. априла била једна од пет особа оптужених у вези са пуцњавом и крађом.[236]

У априлу 2021, Гага се удружила са брендом шампањца, Dom Pérignon и појавила се у реклами коју је снимио Ник Најт.[237] Дана 3. септембра, објавила је свој трећи ремикс-албум, Dawn of Chromatica.[238] Дана 30. септембра, уследио је њен други заједнички албум са Тонијем Бенетом, под називом Love for Sale.[239] Албум је добио углавном позитивне критике и дебитовао је на осмом месту у Сједињеним Државама.[240][241] Да би га промовисали, 3. и 5. августа су представили пар наступа у Радио сити мјузик холу, под називом One Last Time: an Evening with Tony Bennett and Lady Gaga.[242] Специјални једносатни специјал, који садржи наступе са концерата, биће премијерно приказан 28. новембра 2021, истовремено на CBS-у и Paramount+-у.[243] Још једно извођење дуа снимљено је за MTV Unplugged и требало би да буде објављено крајем 2021. године,[244][243] а документарни филм, под називом The Lady and the Legend, који ће садржати снимке са снимања два заједничка албума Бенета и Гаге, биће доступан ексклузивно на Paramount+-у, а датум премијере тек треба да буде објављен.[243]

Након наступа у телевизијском специјалу Пријатељи: Поново заједно, у којем је Гага певала песму „Smelly Cat” са Лисом Кудроу,[245] глумила је Патрицију Ређани, која је осуђена да је унајмила убицу да убије свог бившег мужа и бившег шефа модне куће Gucci, Мауриција Гучија (глуми Адам Драјвер), у биографско-криминалистичком филму Ридлија Скота, под називом Гучијеви.[246][247] За потребе улоге, Гага је научила да говори са италијанским акцентом. Такође је остала у карактеру 18 месеци, говорећи са акцентом девет месеци током тог периода.[248] Иако је филм добио помешане критике, критичари су похвалили Гагин наступ.[249]

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Узори

[уреди | уреди извор]
Музичари као што су Мадона и Дејвид Боуи утицали су на Гагу.

Гага је одрастала слушајући извођаче као што су Мајкл Џексон, The Beatles, Стиви Вондер, Queen, Брус Спрингстин, Pink Floyd, Мараја Кери, Grateful Dead, Led Zeppelin, Витни Хјустон, Елтон Џон, Кристина Агилера, Blondie и Garbage,[250][251][252] који имају утицај на њену музику.[253][254] Гагина музичка инспирација варира од денс-поп певача као што су Мадона и Мајкл Џексон до глам рок извођача попут Дејвида Боуија и Фредија Меркјурија, радова поп извођача Ендија Ворхола и њених корена у мјузиклу.[32][255] Упоређивана је са Мадоном која је рекла да у Гаги види сопствени одраз.[256] Гага је изјавила да жели да изврши револуцију у поп музици као што је Мадона урадила.[257] Гага је навела и хеви метал бендове као своје узоре, као што су Iron Maiden, Black Sabbath и Marilyn Manson.[258][259][260][261] Такође наводи Бијонсе као главну инспирацију да започне музичку каријеру.[262]

Гагу је инспирисала њена мајка да се заинтересује за моду, за коју сада каже да је њена главна инспирација и интегрише је у своју музику.[19][263] Што се стила тиче, Гага је упоређивана са Лијем Боуеријем, Изабелом Блоу и Шер;[264][265] изјавила је да је као дете упијала Шерин осећај за моду и на основу тога правила свој.[265] Донателу Версаче сматра својом музом, а енглеског модног дизајнера, Александера Маквина као инспирацију.[93][266] За узврат, Версачеова је назвала Лејди Гагу „свежом Донателом.[267] На Гагу је оставила утицај и принцеза Дајана, којој се диви од свог детињства.[268]

Гага је назвала индијског заштитника алтернативне медицине, Дипака Чопру „истинском инспирацијом”[269] и често је цитирала мисли Раџниша Оша. Гага је изјавила да је на њу утицај имају Ошови радови у смислу да више цени непослушност изражену кроз стваралаштво и једнакост.[270]

Музички стил и теме

[уреди | уреди извор]

Критичари су анализирали и пажљиво испитали Гагин музички и извођачки стил, пошто је током своје каријере експериментисала са новим идејама и сликама. Она каже да стално изнова „ослобађа” себе, што је привлачи од детињства.[271] Гага је алт, са опсегом од B♭2 до B5.[272][273][274] Редовно је мењала свој вокални стил и сматра Born This Way „много вокалнијим у складу са оним за шта сам одувек била способна”.[275][276] Резимирајући њен глас, Entertainment Weekly је написао: „Иза начина на који користи свој глас крије се огромна емоционална интелигенција. Скоро никада не преплављује песму својим вокалним способностима, препознајући уместо тога да се уметност може наћи у нијансама, а не у снази плућа.”[277]

Камил Паља из The Sunday Times-а је назвала Гагине песме „без дубине”,[278] али је Еван Соди из PopMatters-а рекао да она „готово без напора успева да вас натера да се крећете и играте”.[279] Гага верује да се „сва добра музика може свирати на клавиру и да и даље звучи као хит”.[280] Сајмон Ренолдс је 2010. написао: „Све у вези са Гагом је дошло из електроклеша, осим музике, која није искључиво из 1980-их, само немилосрдно привлачни поп глазиран са ототјуном и попраћен ритмовима РнБ-ја.”[281]

Гагине песме покривају широк спектар концепата; The Fame говори о жудњи за славом, док његов наставак, The Fame Monster изражава мрачну страну славе кроз метафоре чудовишта. The Fame је електропоп и денс-поп албум који има утицаје попа из 1980-их и европопа из 1990-их,[282] док The Fame Monster приказује Гагин укус за пастиш, ослањајући се на „глам у арени седамдесетих, живахни диско ABBA-е и слатких повратних речи Stacey Q”.[283] Born This Way има текстове на енглеском, француском, немачком и шпанском и садржи учестале теме у Гагиним контроверзним текстовима, као што су секс, љубав, религија, новац, дрога, идентитет, ослобођење, сексуалност, слобода и индивидуализам.[284] Албум истражује нове жанрове, као што су електронски рок и техно.[285]

Теме на албуму Artpop се врте око Гагиних личних погледа на славу, љубав, секс, феминизам, самооснаживање, превазилажење зависности и реакције на медијске критике.[286] Billboard описује Artpop као „кохерентно каналисање РнБ-ја, техно, диско и рок музике”.[287] Са албумом Cheek to Cheek, Гага се окушала у џез жанру.[288] Албум Joanne је, истражујући жанрове кантрија, фанка, попа, денса, рока, електронске музике и фолка, био под утицајем њеног личног живота.[289] Саундтрек A Star Is Born садржи елементе блуз рока, кантрија и баблгам попа.[208] Billboard каже да текстови на албуму говоре о жељи за променом, борби, љубави, романтици и повезивању, описујући музику као „безвременску, емотивну, грубу и искрену. Звуче као песме које су написали извођачи који су, искрено, крајње збркани, али ударају до сржи слушаоца”.[290] На албуму Chromatica, Гага се вратила својим денс-поп коренима и говори о својој борби са душевним здрављем.[291] Њен други албум са Тонијем Бенетом, Love for Sale, састоји се од посвете Коулу Портеру.[292]

Спотови и сцена

[уреди | уреди извор]
Гага током „крвљу натопљеног” наступа 2010. године

Уз сталне промене костима и провокативну визуелну слику, Гагини музички спотови се често описују као кратки филмови.[293] Спот за „Telephone” донео је Гаги Гинисов рекорд за највише пласмана производа у споту.[294] Према аутору Кертису Фогелу, спот истражује бондаж и садомазохизам и истиче преовлађујуће феминистичке теме. Главне теме њених музичких спотова су секс, насиље и моћ. Она себе назива „помало феминисткињом” и тврди да она „сексуално оснажује жене”.[295] Billboard ју је рангирао на шесто место на својој листи „100 најбољих извођача музичких спотова свих времена” 2020. године, наводећи да ће „име ’Лејди Гага’ заувек бити синоним за музичке спотове који мењају културу”.[296]

Гага је себе назвала перфекционисткињом када су у питању њени разрађени наступи.[297] Њени наступи су описани као „веома забавни и иновативни”;[298] MTV News окарактерисао је наступ за песму „Paparazzi” на додели МТВ видео музичких награда 2009. као „запањујућим”.[299] Наставила је крвљу натопљену тему током турнеје The Monster Ball Tour, што је изазвало протесте у Енглеској од стране породичних група и обожавалаца након пуцњаве у Камбрији, у којој је таксиста убио 12 људи, а затим и себе.[300] На додели МТВ видео музичких награда 2011, Гага се појавила у дрегу као њен мушки алтер его, Џо Калдероне, и одржала монолог о љубави пре него што је извела своју песму „You and I”.[301] Као Гагина кореографкиња и креативна директорка, Лоријен Гибсон је четири године обезбеђивала материјал за њене наступе и музичке спотове пре него што ју је 2014. заменио њен асистент, Ричард Џексон.[302]

У чланку за Billboard из октобра 2018, Ребека Шилер је пратила Гагину видеографију од „Just Dance” до објављивања филма Звезда је рођена. Шилерова је приметила како се, након периода Artpop , Гагин огољени приступ музици огледа у клиповима за синглове албума Joanne, узимајући за пример музички спот водећег сингла, „Perfect Illusion” где је певачица „[одбацила] детаљну одећу и остаје у шортсу и мајици, док изводи песму на пустињској забави”. Наставила је са њеним наступима у филму, као и њеном сценском личношћу.[303]

Имиџ у јавности

[уреди | уреди извор]
A realistic mannequin of a pale-skinned woman with blonde hair wearing a hat in the design of an old-fashioned telephone.
Године 2010. осам Гагиних воштаних фигура постављено је у музеју Мадам Тисо.[304]

Јавни пријем њене музике, смисла за моду и личности је поларизована. Због њеног утицаја на модерну културу и успона до глобалне славе, социолог Матје Дефлем са Универзитета у Јужној Каролини нуди курс под називом „Лејди Гага и социологија славних” од почетка 2011. са циљем да открије „неке од социолошки релевантне димензије славе Лејди Гаге”.[305] Када се Гага накратко састала са тадашњим председником, Бараком Обамом на прикупљању средстава за кампању за људска права, сматрао је да је интеракција „застрашујућа” јер је носила штикле од 40 cm, што је чини највишом женом у просторији.[306] Године 2009, када ју је интервјуисала Барбара Волтерс за свој годишњи специјал ABC News-а, 10 најфасцинантнијих људи, Гага је одбацила тврдњу да је интерсексуална као урбану легенду. Одговарајући на питање о овом питању, она је изразила своју наклоност према андрогинији.[307] У чланку The Sunday Times-а из 2010. године, Камил Паља је Гагу назвала „више крадљивцем идентитета него еротском разбијачицом табуа, мејнстрим произведеним производом који тврди да пева за наказе, бунтовнике и обесправљене када она није ништа од тога”.[308]

Гагин необичан смисао за моду такође је послужио као важан аспект њеног карактера.[264][266] Током њене ране каријере, чланови медија упоређивали су њене модне изборе са онима Кристине Агилере.[266] У 2011. години, 121 жена се окупила на додели награда Греми обучена у костиме сличне онима које је носила Гага, што је донело Гинисов светски рекорд 2011. за највеће окупљање имитатора Лејди Гаге.[95] „Global Language Monitor” прогласио је „Лејди Гагу” за најбољу модну реч, а њен заштитни знак „без панталона” на трећем месту.[309] Entertainment Weekly ставио је њену одећу на своју листу „најбољих” на крају деценије, рекавши да је „увела уметност перформанса у мејнстрим”.[310] Часопис People ју је рангирао као број један на својој листи „Најбоље одевене звезде 2021.”, написавши да је „[Гага] шетала улицама у високом модном дизајну, од скулптуралног броја сисакера до црне хаљине са корсетом од чипке — сваком од њих додајући елегантне додатке, штиклама до неба и ретро нијансама — као од шале.”[311]

Time је Гагу ставио на своју листу 100 модних икона свих времена, наводећи: „Лејди Гага је једнако озлоглашена по свом нечувеном стилу као и по својим поп хитовима... [Гага] носи одећу направљену од пластичних мехурића, лутака Жапца Кермита и сировог меса.”[312] Гага је на додели МТВ видео музичких награда 2010. носила хаљину направљену од сирове говедине, коју су допуниле чизме, торбица и шешир такође направљени од сирове говедине.[313] Делимично награђена као признање за хаљину, Vogue ју је прогласио једном од најбоље одевених људи 2010, а Time је прогласио хаљину за модни комад године.[314][315] Привукла је пажњу светских медија; организација за права животиња, PETA сматрала је то увредљивим.[316] Хаљина од меса била је изложена у Националном музеју жена у уметности 2012,[317] а ушла је у Дворану славних рокенрола у септембру 2015. године.[318]

Гагини обожаваоци је зову „Mother Monster”, а она их често назива „Little Monsters”, фраза коју је тетовирала на себи.[319] У свом чланку „Лејди Гага је пионир онлајн фандом културе какву познајемо” за Vice, Џејк Хол је написао да је Гага инспирисала неколико наредних брендова обожавалаца, попут оних Тејлор Свифт, Ријане и Џастина Бибера.[320] У јулу 2012, Гага је такође суоснивала услугу друштвеног умрежавања, LittleMonsters.com, посвећену њеним обожаваоцима.[321] Према Гинисовој књизи рекорда, била је најпраћенија особа на Twitter-у од 2011. до 2013. године,[322] најпознатија славна личност 2013.[323] и најмоћнија поп звезда 2014.[324] Уврштена је на Forbes-овој листи славних 100 од 2010. до 2015, а затим од 2018. до 2020. године, а на врху листе 2011. Зарадила је 62 милиона, 90 милиона, 52 милиона, 80 милиона, 33 милиона и 59 милиона долара од 2010. до 2015. и 50 милиона, 39 милиона и 38 милиона долара између 2018. и 2020. године.[325][326] Гага се такође појавила на њиховој листи најмоћнијих жена света од 2010. до 2014. године.[327][328] Часопис Time ју је прогласио за једну од 100 најутицајнијих људи на свету 2010. и 2019. године,[329][330] а заузела је друго место међу најутицајнијим људима у последњих десет година 2013, по анкети читалаца.[331] Billboard је Гагу прогласио највећом поп звездом 2009. и доделио јој почасно признање 2010. и 2011. године.[332]

У марту 2012, Гага је била на четвртом месту на Billboard-овој листи најбољих зарађивача новца у 2011. са зарадом од 25 милиона долара, што укључује продају албума Born This Way и њене The Monster Ball Tour.[333] Следеће године била је на врху Forbes-ове листе најзарађиванијих славних личности млађих од 30 година,[326] на којој је такође била на врху 2011. године,[334] а у фебруару 2016. часопис је проценио њену нето вредност на 275 милиона долара.[335] У децембру 2019, Гага је заузела 10. место на Forbes-овој листи најуспешнијих музичара деценије са зарадом од 500 милиона долара у 2010-им. Била је четврта музичарка са највећом зарадом на листи.[336]

Активизам

[уреди | уреди извор]

Филантропија

[уреди | уреди извор]

Након што је одбила позив да се појави на синглу „We Are the World 25 for Haiti” (због проба за њену турнеју) у корист жртава земљотреса на Хаитију 2010, Гага је у јануару 2010. донирала приход фонду за помоћ од свог концерта у Радио сити мјузик холу.[337] Сав профит од њене онлајн продавнице тог дана такође је дониран, а Гага је објавила да је за фонд прикупљено 500.000 долара.[338] Неколико сати након што су земљотрес и цунами у Тохоку 2011. погодили Јапан, Гага је на твитовала везу до јапанских молитвених наруквица. Сав приход од наруквица, које је дизајнирала у сарадњи са компанијом, донирала је хуманитарној помоћи;[339] приход је био 1,5 милиона долара.[340] У јуну 2011, Гага је наступила на добротворној емисији MTV Јапана у Макухари Месеу, која је прикупљала приходе за Јапански Црвени крст.[341]

Године 2012, Гага се придружила кампањи Artists Against Fracking.[342] Тог октобра, Јоко Оно је дала Гаги и још четворо активиста награду Ленононо за мир у Рејкјавику, на Исланду.[343] Следећег месеца, Гага је обећала да ће донирати милион долара Америчком Црвеном крсту за помоћ жртвама урагана Сенди. Гага је такође доприноси борби против ХИВ-а и сиде, усредсређујући се на образовање младих жена о ризицима болести. У сарадњи са Синди Лопер, Гага је удружила снаге са MAC Cosmetics-ом како би покренула линију ружева у оквиру њихове додатне козметичке линије, Viva Glam.[344] Продаја је прикупила више од 202 милиона долара за борбу против ХИВ-а и сиде.[345]

У априлу 2016, Гага се придружила потпредседнику, Џоу Бајдену на Универзитету у Невади како би подржала Бајденову кампању, На нама је, док је путовао на факултете у име организације, у којој је 250.000 студената са више од 530 колеџа потписало обећање о солидарности и активизму.[346] Два месеца касније, Гага је присуствовала 84-годишњој америчкој конференцији градоначелника у Индијанаполису, где се придружила Далај Лами како би разговарали о моћи љубазности и како да свет учинимо саосећајнијим местом.[347] Због њеног састанка са Далај Ламом, кинеска влада је додала Гагу на листу непријатељских страних сила, а кинеским веб-сајтовима и медијским организацијама је наређено да престану да постављају или дистрибуирају њене песме. Одељење за јавност Комунистичке партије Кине такође је издало налог државним медијима да осуде овај састанак.[348]

У априлу 2020, Гага је курирала телевизијски добротворни концерт, One World: Together at Home, у сарадњи са Global Citizen-ом у корист Фонда солидарности Светске здравствене организације за одговор на ковид 19.[349][350] Специјална акција је прикупила 127 милиона долара, што је према Forbes-у „ставља у ранг са другим легендарним прикупљањем средстава, Live Aid, као хуманитарним концертом са највећом зарадом у историји”.[351]

У знак признања за њен допринос покрету Black Lives Matter, Гага је у јануару 2021. године добила награду Јоланде Дениз Кинг од Центра Кинг. У свом говору о прихватању, осудила је расизам и надмоћ белаца и осврнула се на своју друштвену одговорност као уметник високог профила и белкиње.[352]

Born This Way Foundation

[уреди | уреди извор]
Гага током догађаја за Born This Way Foundation у Европи, 2013. године

Године 2012, Гага је покренула Born This Way Foundation (BTWF), непрофитну организацију која се усредсређује на оснаживање младих. Име је добио по њеном синглу и албуму из 2011. Власница медија, Опра Винфри; књижевник, Дипак Чопра и америчка секретарка за здравство и социјалне услуге, Кетлин Себелијус, говорили су на инаугурацији фондације на Универзитету Харвард.[353] Првобитно финансирање фондације чинило је 1,2 милиона долара од Гаге, 500.000 долара од MacArthur Foundation-а и 850.000 долара од Barneys New York-а.[354] У јулу 2012, BTWF се удружио са Office Depot-ом, који је донирао 25% продаје, најмање милион долара серије ограничених издања школских производа.[355] Иницијативе фондације чиниле су „Born Brave Bus” који ју је пратио на турнеји као центар за свраћање младих као иницијатива против малтретирања.[356][357]

У октобру 2015, у Центру за емоционалну интелигенцију Јејла, Гага се придружила 200 средњошколаца, креатора политике и академских званичника, укључујући Питера Саловеја, да разговарају о начинима препознавања и каналисања емоција ка позитивним резултатима.[358] Године 2016, фондација се удружила са Intel-ом, Vox Media-ом и Re/code-ом у борби против онлајн узнемиравања.[359] Приход од продаје 99. издања часописа V, у којем су били Гага и Кини, дониран је фондацији.[162] Гага и Елтон Џон објавили су линију одеће и додатака, Love Bravery за Macy's у мају. 25% сваке куповине подржава Гагину фондацију и Elton John AIDS Foundation.[360] Гага је била у партнерству са Starbucks-ом недељу дана у јуну 2017. године у кампањи „Cups of Kindness”, где је компанија донирала фондацији 25 центи од неких продатих пића.[361] Такође се појавила у видео-запису компаније Staples Inc. за прикупљање средстава за фондацију и DonorsChoose.org.[362]

На Светски дан љубазности 2018, Гага се удружила са фондацијом како би донела храну и помоћ у склониште Црвеног крста за људе који су били приморани да напусте домове због пожара у Калифорнији. Фондација се такође удружила са Starbucks-ом и SoulCycle-ом како би захвалила калифорнијским ватрогасцима за њихов рад на пружању помоћи током кризе. Певачица је претходно морала да евакуише сопствени дом током пожара у Вулзи који се проширио деловима Малибуа.[363]

У марту 2019, написала је писмо присталицама Born This Way Foundation-а, најављујући покретање новог програма за пројекат прве помоћи за душевно здравље тинејџера са Националним саветом за здравље понашања. Гага је у свом писму открила своје личне борбе са душевним здрављем и како је успела да добије подршку која јој је спасила живот: „Знам шта значи имати некога да ме подржава и разуме кроз шта пролазим, а свака млада особа у свету треба да има коме да се обрати када су повређени. То је спасило мој живот, а спасаће и њихов.”[364][365] У септембру 2020, Гага је објавила антологијску књигу, Channel Kindness: Stories of Kindness and Community, која садржи педесет једну причу о доброти, храбрости и отпорности младих људи широм света које је прикупио Born This Way Foundation, а представила је сама.[366] Промовирала ју је 21-дневним изазовом љубазности на својим друштвеним медијима, користећи хаштаг „BeKind21”.[367] Године 2021, Гага је сарађивала са кућом шампањца, Dom Pérignon на издавању ограниченог издања боца Rosé Vintage 2005, заједно са скулптуром коју је дизајнирала. 110 ексклузивних комада било је продато на приватним распродајама, а профит је коришћен у сврхе фондације.[368] На Светски дан љубазности 2021, Гага је објавила 30-минутни специјал, под називом The Power of Kindness, као део програма фондације, Channel Kindness у којем је заједно са стручњаком за ментално здравље, др Алфи Бреланд-Нобл и групом од једанаест младих људи, истраживала везу између љубазности и душевног здравља.[369]

ЛГБТ заговарање

[уреди | уреди извор]
Гага говори против политике „не питај, не причај” у Портланду, у Мејну (2010)

Гага је бисексуалка[в] и активно подржава ЛГБТ права широм света.[370] Она приписује велики део свог раног успеха као мејнстрим извођача својим геј обожаваоцима и сматра се геј иконом.[371][372] На почетку своје каријере имала је потешкоћа са емитовањем на радију и изјавила је: „Прекретница за мене је била геј заједница”.[373] Захвалила се FlyLife-у, ЛГБТ маркетиншкој компанији са Менхетна са којом ради њена издавачка кућа, Interscope, у белешкама за The Fame.[374] Један од њених првих телевизијских наступа био је у мају 2008. на додели награда NewNowNext, коју је емитовала ЛГБТ телевизијска мрежа, Logo TV.[375]

Гага је говорила на националном маршу за равноправност 2009. у Вашингтону у знак подршке ЛГБТ покрету.[376] Присуствовала је додели МТВ видео музичких награда 2010. у пратњи четири геја и лезбејки који су бивши припадници Оружаних снага Сједињених Држава који нису били у могућности да отворено служе у складу са политиком америчке војске „не питај, не причај”, која је забрањивала отворену хомосексуалност у војсци.[377] Гага је преко YouTube-а позвала своје обожаваоце да контактирају своје сенаторе у покушају да пониште ту политику. Септембра 2010. говорила је на скупу Службе за правну одбрану у Портланду, у Мејну. Након овог догађаја, The Advocate ју је назвао „жестоким заговорником” хомосексуалаца и лезбејки.[378]

Гага се појавила на Европрајду, међународном догађају посвећеном ЛГБТ поносу, у Риму у јуну 2011. Она је критиковала лоше стање права гејева у многим европским земљама и описала геј људе као „револуционаре љубави”.[379] Касније те године, њу је поменуо тинејџер, Џејми Родемајер у сатима пре своје смрти, твитујући „@ladygaga збогом mother monster, хвала ти за све што си урадила, заувек шапе горе”. Родемајерово самоубиство подстакло је Гагу да се састане са тадашњим председником, Бараком Обамом како би се позабавила малтретирањем против гејева у америчким школама.[380] Године 2011, такође је рукоположена за свештеника од стране једног манастира, како би могла да служи венчање две пријатељице.[381]

У јуну 2016, током бдења одржаног у Лос Анђелесу за жртве напада у ноћном геј клубу Пулс у Орланду, Гага је наглас прочитала имена 49 људи убијених у нападу и одржала говор.[382] Касније тог месеца, Гага се појавила у видео-запису кампање за људска права жртвама напада.[383] Противила се председничкој кампањи Доналда Трампа и његовој војној забрани трансродних особа.[384][385] Подржала је бившу државну секретарку, Хилари Клинтон на председничким изборима 2016.[386] Године 2018, меморандум који је процурио из Трампове канцеларије открио је да његова администрација жели да промени законску дефиницију рода, како би уклонили трансродне Американце. Гага је била једна од многих познатих личности које су га прозвале и прошириле кампању #WontBeErased на својих 77 милиона пратилаца на Twitter-у.[387][388] У јануару 2019, током једног од својих наступа Enigma, критиковала је потпредседника, Мајка Пенса због његове супруге, Карен Пенс, која ради у евангелистичкој хришћанској школи у којој су ЛГБТ особе одбијене, назвавши га „најгорим приказом онога што значи бити хришћанин”. Гага је такође изјавила: „Ја сам хришћанка, а оно што знам о хришћанству је да немамо предрасуде и да су сви добро дошли”.[389]

Утицај

[уреди | уреди извор]
Гага наступа на турнеји ArtRave: The Artpop Ball 2014. године

Гага је проглашена за „краљицу попа” по Rolling Stone-у за 2011. на основу рекордне продаје и метрике друштвених медија. Године 2012. заузела је четврто место на листи VH1-а за најбоље жене у музици[390][391] и постала део привремене изложбе The Elevated. From the Pharaoh to Lady Gaga, којом је обележена 150-годишњица Народног музеја у Варшави.[392]

Гага је често сматрана пиониром за коришћење контроверзи како би скренула пажњу на различита питања.[393][394] Према Френки Гредон из The Independent-а, Гага — која је носила хаљину од меса како би истакла своје гађење према политици америчке војске „не питај, не причај” — утицала је на протестно облачење на црвеном тепиху.[395] Због успеха албума The Fame — Rolling Stone га је 2013. уврстио међу 100 најбољих дебитантских албума свих времена[396] — Гага се сматра једним од музичара који су популаризовали синтипоп крајем 2000-их и почетком 2010-их.[397] Скот Харди, извршни директор Polaroid-а, похвалио је Гагу што је инспирисала обожаваоце и блиску интеракцију са њима на друштвеним медијима.[398]

Према Келефану Санеу из The New Yorker-а, „Лејди Гага је отворила пут жестоким поп звездама третирајући своју славу као уметнички пројекат који се развија”.[399] Са албумом Born This Way као једним од 50 најбољих женских албума свих времена, Роб Шефилд из Rolling Stone-а сматра да је „тешко сетити се света у коме нисмо имали Гагу, иако смо прилично сигурни да је био много досаднији”.[400] Године 2015, Time је такође приметио да је Гага „практично измислила тренутну еру поп музике као спектакл”.[401] Гага и њен рад утицали су на разне извођаче, као што су Мајли Сајрус,[402] Ники Минаж,[403] Ели Гулдинг,[404] Холси,[405] Џенифер Лопез,[406] Бијонсе,[407] Ник Џонас,[408] Сем Смит,[409] Ноа Сајрус,[410] Кетрин Лангфорд,[411] MGMT,[412] Allie X,[413] Грејсон Чанс,[414] Карди Би,[415] Рина Савајама,[416] Blackpink,[417] Медисон Бир,[418] Рен,[419] Slayyyter,[420] Биби Рекса,[421] Bree Runway,[422] Селест,[423] Ким Петрас,[424] Џоџо Сива,[425] Пабло Витар,[426] Ава Макс,[427] Дожа Кет[428] и Чејанг.[429]

Нови род папрати, Gaga, и три врсте, G. germanotta, G. monstraparva и Kaikaia gaga, названи су у њену част. Име monstraparva алудира на Гагине обожаваоце, познате као Little Monsters, јер је њихов симбол испружена „канџа чудовишта”, која подсећа на чврсто смотани лист младе папрати пре него што се развије.[430][431] По Гаги су такође названи и изумрли сисар, Gagadon minimonstrum,[432] и паразитска оса, Aleiodes gaga.[433][434]

У мају 2021. године, да би прославила десету годишњицу албума Born This Way и његов културни утицај, градоначелница Вест Холивуда, Линдси П. Хорват уручила је кључ града Гаги и прогласила 23. мај као „Born This Way Day”. Улична слика са верзијом геј заставе Данијела Квазара (која садржи транс и квир особе у боји) са насловом албума такође је представљена на Булевару Робертсон као омаж албуму и томе како је инспирисао ЛГБТ заједницу година.[435]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Гага је освојила дванаест награда Греми,[436] Оскара,[203] две награде Златни глобус,[437] награду БАФТА,[203] три награде Брит,[438] шеснаест Гинисова рекорда и инаугурациону награду за савремену икону Дворане славних текстописаца.[157] Добила је награду за младе уметнике National Arts Awards-а, која одаје признање појединцима који су показали достигнућа и вођство на почетку своје каријере,[439] награду за уметнике Џејн Ортнер од Музеја Греми 2016.[167] и награду Националног одбора за рецензије за најбољу глумицу 2018.[203] Гага је такође добила признање Савета модних дизајнера Америке наградом модне иконе.[440] Године 2019. постала је прва жена која је освојила Оскара, Греми, награду БАФТА и Златни глобус у једној години за допринос саундтреку филма Звезда је рођена.[441] На додели МТВ видео музичких награда 2020, награђена је инаугурационом трајкон наградом која представља достигнуће у три (или више) поља забаве.[230]

Призната од стране Billboard-а за највећу поп звезду у 2009. години, са почасним признањем 2010. и 2011. и за жену године 2015, Гага се узастопно појављивала на листи уметника године часописа (постигавши прво место 2010) и рангирала 11. на листи најбољих извођача 2010-их.[442][443] Она је глумица која је најдуже била на Billboard-овој листи Dance/Electronic Albums са 211 недеља на првом месту, док The Fame (2008) држи рекорд за највише времена на врху у историји листе, са 142 недеље узастопно.[444][445] Гага је такође била укључена у неколико Forbes-ових ранг-листа моћи, заузела је четврто место на VH1-овој листи најбољих жена у музици (2012), а Time ју је прогласио за једну од 100 најутицајнијих људи на свету 2010. и 2019. године. Њен албум Born This Way (2011) представљен је на Rolling Stone-овој ревизији 2020. њихових 500 најбољих албума свих времена, док су песма „Bad Romance” и њен музички спот били међу 500 најбољих песама свих времена Rolling Stone-а и 100 најбољих музичких спотова свих времена у 2021. годни.

Гага је један од најпродаванијих извођача на свету, са процењеном продајом од 124 милиона албума до 2014. године,[446] а произвела је неке од најпродаванијих синглова свих времена.[447] Зарадила је више од 512,3 милиона долара прихода од концертних турнеја и резиденција, поставши пета жена која је премашила укупан износ од пола милијарде, како је саопштено Billboard Boxscore-у,[140][448] док је добила награду Pollstar-а за поп турнеју деценије (2010-их).[449] Она је једанаести најбољи дигитални извођач синглова у Сједињеним Државама, са 85,5 милиона еквивалентних јединица сертификованих према Америчком удружењу дискографских кућа,[г] била је прва жена која је добила њихов дигитално-дијамантски сертификат, један од три извођача са најмање две песме са дијамантским сертификатом („Bad Romance” и „Poker Face”),[451][452] и први и једини извођач који има две песме које имају седам милиона преузимања („Poker Face” и „Just Dance”).[453] До краја 2020. године, са песмама „Just Dance”, „Poker Face”, „Bad Romance” и „Shallow”, постала је прва извођачица која је остварила четири сингла која су продата у 10 милиона примерака широм света.[454]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Дискографија Лејди Гаге

Турнеје и резиденције

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Видеографија Лејди Гаге

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фусари је 2010. године тврдио да има право на 20% удела у заради компаније, али је Врховни суд Њујорка одбацио и тужбу и противтужбу Гаге.[91][92]
  2. ^ Оба парфема су објављена у сарадњи са компанијом Coty, Inc.[116][117]
  3. ^ Гага каже да песма „Poker Face” говори о њеној бисексуалности, а отворено говори о томе како је њеним бившим момцима било непријатно због њене сексуалне оријентације.[29]
  4. ^ Од септембра 2021, Гага је имала кумулативне појединачне сертификате од 80,5 милиона дигиталних преузимања и стриминга на захтев као соло извођач, и 5 милиона са Бредлијем Купером.[450]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Birth details:
  2. ^ Family background details:
  3. ^ „Lady Gaga's Universe: Mom Cynthia Germanotta”. Rolling Stone. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 25. 4. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2014. 
  4. ^ Harman, Justine (20. 9. 2011). „Lady Gaga's Little Sister: I Support the Spectacle”. People. Архивирано из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 6. 6. 2016. 
  5. ^ Reszutek, Dana (28. 3. 2017). „Uptown to downtown, see Lady Gaga's New York”. AM New York. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  6. ^ Barber, Lynn (6. 12. 2009). „Shady lady: The truth about pop's Lady Gaga”Неопходна новчана претплата. The Times. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  7. ^ а б Sturges, Fiona (16. 5. 2009). „Lady Gaga: How the world went crazy for the new queen of pop”. The Independent. Архивирано из оригинала 19. 5. 2009. г. Приступљено 26. 5. 2009. 
  8. ^ Solomon, Michael (6. 4. 2012). „Stars Who Went To High School Together”. Elle. Hearst Magazine Media, Inc. 
  9. ^ Tracy 2013, стр. 202.
  10. ^ Johnson 2012, стр. 20.
  11. ^ Johnson 2012, стр. 26.
  12. ^ а б в Grigoriadis, Vanessa (28. 3. 2010). „Growing Up Gaga”. New York. Архивирано из оригинала 1. 4. 2010. г. Приступљено 29. 3. 2010. 
  13. ^ Manelis, Michele (12. 10. 2015). „LSTFI Alum Lady Gaga taps into The Lee Strasberg Method”. Lee Strasberg Theatre and Film Institute. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2016. 
  14. ^ Morgan 2010, стр. 27.
  15. ^ Blauvelt, Christian (11. 10. 2010). „Lady Gaga fans discover her pre-fame 'Sopranos' cameo”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 8. 11. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  16. ^ „Lady Gaga: Inside the Outside” (интервју). Интервју са Davi Russo. New York: MTV. 26. 5. 2011. Архивирано из оригинала 28. 3. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2017. 
  17. ^ Florino, Rick (30. 1. 2009). „Interview: Lady GaGa”. Artistdirect. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  18. ^ „Lady Gaga Bio”. ladygaga.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  19. ^ а б Harris, Chris (9. 6. 2008). „Lady GaGa Brings Her Artistic Vision Of Pop Music To New Album”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 9. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2009. 
  20. ^ Kos, Saimon (10. 8. 2009). „'Boiling Points' Actress And Producer Talk About Pulling Prank On Not-Yet-Famous Lady Gaga”. MTV News. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  21. ^ Bakare, Larney (2. 12. 2014). „Lady Gaga reveals she was raped at 19”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  22. ^ „Lady Gaga says she has PTSD after being raped at 19”. BBC News. 5. 12. 2016. Архивирано из оригинала 8. 12. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  23. ^ Rice, Nicholas (21. 5. 2021). „Lady Gaga Opens Up About Past Sexual Assault, Says She Became Pregnant After Being Raped at 19”. People. Архивирано из оригинала 21. 5. 2021. г. Приступљено 21. 5. 2021. 
  24. ^ Musto, Michael (19. 1. 2010). „Lady Gaga Did a Children's Book In 2007!”. The Village Voice. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2010. 
  25. ^ Morgan 2010, стр. 31.
  26. ^ Kaufman, Gil (19. 3. 2010). „Lady Gaga/ Rob Fusari Lawsuit: A Closer Look”. MTV News. Архивирано из оригинала 3. 10. 2014. г. Приступљено 8. 10. 2013. 
  27. ^ Morgan 2010, стр. 36.
  28. ^ а б „Lady Gaga Sued By Producer Rob Fusari”. Billboard. 18. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 9. 2013. г. Приступљено 8. 10. 2013. 
  29. ^ а б Hiatt, Brian (30. 5. 2009). „The Rise of Lady Gaga”. Rolling Stone. св. 1080 бр. 43. New York. ISSN 0035-791X. 
  30. ^ Resende, Sasha (9. 12. 2009). „Lady Gaga unleashes an electro-pop 'Monster'”. The Michigan Daily. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  31. ^ Morgan 2010, стр. 45.
  32. ^ а б в Birchmeier, Jason (20. 4. 2008). „Lady Gaga”. AllMusic. Архивирано из оригинала 21. 10. 2010. г. Приступљено 3. 1. 2010. 
  33. ^ Carlton, Andrew (16. 2. 2010). „Lady Gaga: 'I've always been famous, you just didn't know it'”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 31. 1. 2011. г. Приступљено 9. 2. 2011. 
  34. ^ Montgomery, James (25. 5. 2011). „Lady Gaga's 'Inside The Outside': Meet The 'Perpetual Underdog'”. MTV News. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  35. ^ а б Hobart, Erika (18. 11. 2008). „Lady GaGa: Some Like it Pop”. Seattle Weekly. Архивирано из оригинала 9. 1. 2009. г. Приступљено 10. 1. 2009. 
  36. ^ „Lady Gaga”. Broadcast Music Incorporated. 9. 7. 2007. Архивирано из оригинала 26. 2. 2009. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  37. ^ Haus of GaGa (16. 12. 2008). Transmission Gaga-vision: Episode 26. Lady Gaga. 
  38. ^ Mitchell, Gail (10. 11. 2007). „Interscope's New Imprint”. Billboard. св. 119 бр. 45. стр. 14. ISSN 0006-2510. Приступљено 6. 5. 2010. 
  39. ^ а б „Singer Tamar Braxton files for divorce from husband-manager”. Daily Herald. Arlington. 25. 10. 2017. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  40. ^ а б Harding, Cortney (15. 8. 2009). „Lady Gaga: The Billboard Cover Story”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  41. ^ Cowing, Emma (20. 1. 2009). „Lady GaGa: Totally Ga-Ga”. The Scotsman. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 20. 2. 2009. 
  42. ^ Vena, Jocelyn (5. 6. 2009). „Akon Calls Lady Gaga His 'Franchise Player'”. MTV News. Архивирано из оригинала 4. 2. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2009. 
  43. ^ „Interview With RedOne”. HitQuarters. 23. 3. 2009. Архивирано из оригинала 13. 1. 2010. г. Приступљено 19. 12. 2009. 
  44. ^ „Lady Gaga Biography”. Contactmusic.com. Архивирано из оригинала 14. 2. 2015. г. Приступљено 20. 2. 2009. 
  45. ^ „Inspiration”. Haus of Gaga. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  46. ^ Gaga, Lady. „The Fame”. iTunes Store. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 21. 8. 2017. 
  47. ^ Williams, John (14. 1. 2009). „Lady GaGa's 'Fame' rises to No. 1”. Jam!. Архивирано из оригинала 29. 6. 2015. г. 
  48. ^ „Lady Gaga – The Fame – World Charts”. aCharts.co. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 8. 1. 2009. 
  49. ^ Gray II 2012, стр. 3.
  50. ^ а б в г д ђ е ж „Lady Gaga Chart History: Hot 100”. Billboard. Архивирано из оригинала 6. 11. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  51. ^ „Discography Lady GaGa”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  52. ^ а б „Lady Gaga Chart History: Billboard Canadian Hot 100”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  53. ^ а б в г „Lady Gaga | Official Chart History”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 10. 5. 2015. г. Приступљено 30. 10. 2017. 
  54. ^ „Digital Music Sales Around The World” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry. стр. 10. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 3. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2017. 
  55. ^ „Most weeks on US Hot Digital Songs chart”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 25. 5. 2017. 
  56. ^ Single releases from The Fame:
  57. ^ „Chartverfolgung / Lady Gaga / Single” (на језику: немачки). GfK Entertainment. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г. Приступљено 18. 3. 2011. 
  58. ^ „Hit Mixes – Lady Gaga”. AllMusic. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  59. ^ „List of Grammy winners”. CNN. 1. 2. 2010. Архивирано из оригинала 19. 4. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  60. ^ а б Nestruck, Kelly (30. 11. 2009). „Lady Gaga's Monster Ball, reviewed by a theatre critic”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 12. 2009. 
  61. ^ Morgan 2010, стр. 131.
  62. ^ „Lady Gaga Returns With 8 New Songs on 'The Fame Monster'” (Саопштење). PR Newswire. 8. 10. 2009. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2009. 
  63. ^ Cinquemani, Sal (18. 11. 2009). „Lady Gaga The Fame Monster”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  64. ^ Villa, Lucas (16. 5. 2014). „Lady Gaga becomes first woman to earn Digital Diamond Award for 'Bad Romance'”. AXS. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  65. ^ „Australian-charts.com – Lady Gaga – Bad Romance”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  66. ^ „Charts.org.nz – Lady Gaga – Bad Romance”. Hung Medien. Приступљено 29. 10. 2017. 
  67. ^ Daw, Robbie (12. 11. 2009). „Lady Gaga-Beyonce Duet 'Telephone' Set As Next 'Fame Monster' Single”. Idolator. Архивирано из оригинала 26. 10. 2023. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  68. ^ „Lady Gaga tops UK album and single charts”. BBC News. 22. 3. 2010. Архивирано из оригинала 19. 8. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2010. 
  69. ^ „Lady Gaga releases 'Alejandro' remix album”. The Independent. 19. 5. 2010. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  70. ^ „Lady Gaga – Alejandro (song)”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  71. ^ „Lady Gaga Mimics Madonna”. Catholic League. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  72. ^ O'Neill, Megan (14. 4. 2010). „Lady Gaga's Bad Romance Is Officially The Most Viewed Video On YouTube Ever”. Adweek. Архивирано из оригинала 14. 5. 2017. г. Приступљено 14. 5. 2017. 
  73. ^ Whitworth, Dan (26. 10. 2010). „Lady Gaga beats Justin Bieber to YouTube record”. BBC News. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 28. 12. 2010. 
  74. ^ „MTV Video Music Awards 2010”. MTV. 12. 9. 2010. Архивирано из оригинала 5. 2. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2012. 
  75. ^ Kaufman, Gil (3. 8. 2010). „Lady Gaga's 13 VMA Nominations: How Do They Measure Up?”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 5. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  76. ^ „53rd annual Grammy awards: The winners list”. CNN. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 17. 7. 2011. 
  77. ^ „Most cumulative weeks on UK singles chart in one year”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  78. ^ „Most downloaded act in a year (USA) – female”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 14. 7. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2017. 
  79. ^ „Lady Gaga adds second show in Singapore”. AsiaOne. 27. 2. 2012. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  80. ^ Sailor, Craig (18. 9. 2012). „Lady Gaga fills in the details on her Tacoma show”. The News Tribune. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  81. ^ Newman, Melinda (29. 6. 2011). „Martin Kierszenbaum has a knack for finding the next big thing”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  82. ^ Ziegbe, Mawuse (8. 7. 2010). „Lady Gaga Remix Album Due In The U.S. Next Month”. MTV News. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2016. 
  83. ^ Herrera, Monica (15. 10. 2009). „Lady Gaga Unveils 'The Monster Ball'”. Billboard. Архивирано из оригинала 23. 2. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2009. 
  84. ^ Waddell, Ray (5. 5. 2011). „Lady Gaga's Monster Ball Tour Breaks Record for Debut Headlining Artist”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  85. ^ „Lady GaGa Presents The Monster Ball Tour: At Madison Square Garden”. Academy of Television Arts & Sciences. Архивирано из оригинала 10. 1. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2011. 
  86. ^ „Lady Gaga wins Brit Awards triple”. BBC News. 16. 2. 2010. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 28. 12. 2010. 
    „Lady Gaga meets the Queen at the Royal Variety Performance in Blackpool”. The Daily Telegraph. 7. 12. 2009. Архивирано из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
    Virtel, Louis (12. 11. 2013). „Lady Gaga's 10 Best Live Performances”. Logo TV. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  87. ^ Herrera, Monica (1. 6. 2010). „Lady Gaga Talks Michael Jackson, Lupus Diagnosis with Larry King”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 30. 5. 2011. 
  88. ^ Williams, Martyn (7. 9. 2009). „Lady Gaga Storms IFA With New Headphones”. PC World. Архивирано из оригинала 25. 5. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  89. ^ Swash, Rosie (8. 1. 2010). „Lady Gaga to become Polaroid's creative director”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  90. ^ O'Dell, Jolie (6. 1. 2011). „Polaroid & Lady Gaga Launch New Line at CES [PICS]”. Mashable. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  91. ^ „Lady Gaga bites back at music producer”. The Daily Telegraph. 20. 3. 2010. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 20. 3. 2010. 
  92. ^ Katz, Basil (10. 9. 2010). „Lady Gaga and jilted producer drop legal dispute”. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 11. 9. 2010. 
  93. ^ а б Moran, Caitlin (23. 5. 2010). „Come party with Lady Gaga”. The Times. Архивирано из оригинала 22. 5. 2010. г. Приступљено 24. 5. 2010. 
  94. ^ Temple, Sarah (2. 6. 2010). „Gaga was to open Jackson's This Is It tour”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 21. 6. 2013. г. Приступљено 2. 6. 2010. 
  95. ^ а б „The Lady Is a Champ: Lady Gaga Sets Twitter Record”. LiveScience. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. 
  96. ^ Trust, Gary (16. 2. 2011). „Lady Gaga Claims 1,000th Hot 100 No. 1 with 'Born This Way'”. Billboard. Архивирано из оригинала 25. 3. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2011. 
  97. ^ а б Lewis, Randy (15. 4. 2011). „New Lady Gaga single 'Judas' released today”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 4. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  98. ^ Corner, Nick (11. 5. 2011). „Lady Gaga Makes Edge Of Glory Official Single?”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  99. ^ Young, Eleanor (17. 6. 2011). „First Look! Lady Gaga's Edge of Glory video”. Marie Claire. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017. 
  100. ^ Montgomery, James (2. 6. 2011). „Lady Gaga Crashes Billboard With 1.1 Million”. MTV News. Архивирано из оригинала 19. 11. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  101. ^ „Lady Gaga Biopic: 5 Stars Who Could Play the Role”. International Business Times. 5. 10. 2011. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2012. 
  102. ^ Hampp, Andrew (1. 12. 2011). „2012 Grammy Awards: Album Of The Year”. Billboard. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  103. ^ „The 500 Greatest Albums of All Time”. Rolling Stone. 22. 9. 2020. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 29. 9. 2020. 
  104. ^ Daw, Robbie (12. 12. 2011). „Lady Gaga's "Marry The Night": Will Facebook Campaign Help It Chart Better?”. Idolator. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2012. 
  105. ^ Deerwester, Jayme (19. 7. 2016). „Lady Gaga, Taylor Kinney split after 5 years”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2017. 
  106. ^ Vulpo, Mike (19. 7. 2016). „Lady Gaga and Taylor Kinney Split After 5 Years Together: A Timeline of Their Romance”. E! News. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2017. 
  107. ^ „Lady Gaga Cancels Remaining 'Born This Way Ball' World Tour Dates To Have Hip Surgery”. Capital FM. 14. 2. 2013. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  108. ^ Waddell, Ray (14. 2. 2013). „Lady Gaga Tour Cancellation: A Look at the Damage”. Billboard. Архивирано из оригинала 30. 1. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  109. ^ The tour earned $164.1 million in 2012 and $22.5 million in 2013.
  110. ^ Vena, Jocelyn (14. 9. 2011). „Lady Gaga Is 'The Biggest,' Tony Bennett Says”. MTV News. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 21. 9. 2011. 
  111. ^ Herrera, Monica (28. 1. 2011). „Lady Gaga, Elton John Duet Won't Appear On Film Soundtrack”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 4. 2. 2011. 
  112. ^ Osei, Anthony (24. 5. 2011). „Listen: The Lonely Island f/ Justin Timberlake & Lady Gaga "3-Way (The Golden Rule)"”. Complex. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  113. ^ Perpetua, Mathew (17. 10. 2011). „Lady Gaga, Bono Rock For Clinton Foundation”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2011. 
  114. ^ Gorman, Bill (25. 11. 2011). „TV Ratings Thursday: CBS Tops Thanksgiving Night Of Repeats And Specials, But...”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  115. ^ Maloney, Devon (19. 5. 2012). „Hear Lady Gaga's Cartoony, 90-Second 'Simpsons' Tune”. Spin. Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2012. 
  116. ^ „Lady Gaga To Launch Lady Gaga Fame, The First Fragrance From Haus Laboratories”. PR Newswire. 14. 6. 2012. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2012. 
  117. ^ Grinnell, SunHee (1. 10. 2012). „Lady Gaga: Breaking Ground on Her Fame”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 12. 10. 2015. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  118. ^ Bychawski, Adam (31. 5. 2012). „Lady Gaga's manager promises singer will deliver an 'insane' third album”. NME. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 31. 5. 2012. 
  119. ^ Copsey, Nick (5. 8. 2012). „Lady GaGa's new album to be called 'ARTPOP'”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2012. 
  120. ^ Vena, Jocelyn (18. 9. 2013). „Lady Gaga's ARTPOP Isn't An Album, But 'A Night At The Club'”. MTV News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2013. 
  121. ^ Dredge, Stuart (12. 8. 2013). „Lady Gaga Applause single released early after fans fail to plug leaks”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  122. ^ „2013/38. heti Single (track) Top 40 lista” (на језику: мађарски). Slágerlisták. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  123. ^ „Lady Gaga's Song Aura Featured in Machete Kills”. Capital FM. 10. 10. 2013. Архивирано из оригинала 24. 8. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  124. ^ „Machete Kills (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  125. ^ Gire, Dann (2. 1. 2014). „Dann & Raymond's winning 'Woofers'”. Daily Herald. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  126. ^ Lipshultz, Jason (22. 10. 2013). „Lady Gaga: R. Kelly Duet 'Do What U Want' Is Now 'ARTPOP's' Second Single”. Billboard. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 22. 10. 2013. 
  127. ^ „2013/43. heti Single (track) Top 40 lista” (на језику: мађарски). Slágerlisták. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  128. ^ „Reviews for ARTPOP by Lady Gaga”. Metacritic. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2013. 
  129. ^ Brown, Helen (7. 11. 2013). „Lady Gaga, Artpop, review”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  130. ^ Caulfield, Keith (20. 11. 2013). „Lady Gaga Scores Second No. 1 Album With 'ARTPOP'”. Billboard. Архивирано из оригинала 26. 1. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  131. ^ Siegel, Ben (7. 7. 2014). „Lady Gaga dazzles fans with fun, solid show”. The Buffalo News. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  132. ^ Mompellio, Gabriel (28. 3. 2014). „G.U.Y.: Lady Gaga” (на језику: италијански). Radio Airplay Italy. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  133. ^ а б Hampp, Andrew (6. 3. 2015). „Inside Lady Gaga's Latest Reinvention (It's All Part of a Long-Term Plan)”. Billboard. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  134. ^ Rivera, Zayda (17. 11. 2013). „Lady Gaga hosts 'Saturday Night Live,' plays future self without fame or applause”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  135. ^ Messer, Lesley (17. 10. 2013). „Lady Gaga Teams Up With the Muppets and Adorable Photos Result”. ABC News. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2013. 
  136. ^ Grow, Kory (18. 12. 2013). „Gaga and Christina's Wild 'Voice' Duet”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 15. 1. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  137. ^ Farber, Jim (29. 3. 2014). „Lady Gaga brings signature over-the-top style, familiar hits to Roseland Ballroom's final shows”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 11. 7. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  138. ^ Allen, Bob (5. 12. 2014). „Rolling Stones & Lady Gaga Wrap Up Their Tours on Top”. Billboard. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 5. 12. 2014. 
  139. ^ Rivera, Zayda (5. 11. 2013). „Lady Gaga, longtime manager Troy Carter split over 'creative differences': report”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 7. 11. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2013. 
  140. ^ а б Waddell, Ray (11. 6. 2014). „Lady Gaga and Manager Bobby Campbell Join Artist Nation (Exclusive)”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 6. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  141. ^ Vena, Jocelyn (29. 8. 2013). „Lady Gaga 'Nailed It' In 'Sin City' Sequel, Joseph Gordon-Levitt Reveals”. MTV News. Архивирано из оригинала 23. 5. 2014. г. Приступљено 29. 8. 2013. 
  142. ^ „Lady Gaga for Versace confirmed”. The Daily Telegraph. 25. 11. 2013. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  143. ^ „Tony Bennett & Lady Gaga: Cheek to Cheek Album of Classic Jazz Standards To Be Released September 23” (Саопштење). Toronto: Universal Music Canada. 29. 7. 2014. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2014. 
  144. ^ Gibson, Megan (19. 8. 2014). „Lady Gaga Unveils Cover Art For Duet Album With Tony Bennett”. Time. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  145. ^ „Cheek to Cheek – Tony Bennett and Lady Gaga”. Metacritic. Архивирано из оригинала 27. 9. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2014. 
  146. ^ Sullivan, Caroline (18. 9. 2014). „Tony Bennett & Lady Gaga review – Gaga is a wonder”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 9. 2014. г. Приступљено 18. 9. 2014. 
  147. ^ Reich, Howard (19. 9. 2014). „Lady Gaga and Tony Bennett meet 'Cheek to Cheek'”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 20. 9. 2014. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  148. ^ Caulfield, Keith (1. 10. 2014). „Tony Bennett & Lady Gaga's 'Cheek To Cheek' Debuts at No. 1”. Billboard. Архивирано из оригинала 3. 10. 2014. г. Приступљено 1. 10. 2014. 
  149. ^ Rosen, Christopher (8. 2. 2015). „Grammy Winners List For 2015 Includes Beyoncé, 'Frozen' & Kendrick Lamar”. HuffPost. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 8. 2. 2015. 
  150. ^ „Tony Bennett & Lady Gaga: Cheek to Cheek Live!”. PBS. 15. 10. 2014. Архивирано из оригинала 12. 3. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2015. 
  151. ^ „Lady Gaga to perform with Tony Bennett on New Year's Eve”. Business Standard. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 17. 7. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  152. ^ Lewis, Barry (16. 2. 2015). „Our editor congratulated her: Lady Gaga is engaged”. Times-Herald Record. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  153. ^ Stecker, Erin (8. 2. 2016). „Lady Gaga's 8 Best Live Performances”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  154. ^ Lee, Ashley (23. 2. 2015). „Oscars 2015: Lady Gaga's 'The Sound of Music' Medley Dominated Social Media”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  155. ^ Gallo, Phil (27. 1. 2015). „Diane Warren on Her Lady Gaga Collaboration for New Documentary 'The Hunting Ground'”. Billboard. Архивирано из оригинала 28. 4. 2015. г. Приступљено 4. 5. 2015. 
    „View Awards by Year: 2015”. International Press Academy. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2015. 
    Hetter, Katia (28. 2. 2016). „The 2016 Oscars winners list”. CNN. Архивирано из оригинала 29. 2. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  156. ^ Sun, Rebecca (30. 9. 2015). „Lady Gaga to Be Honored as Billboard's 2015 Woman of the Year, Lifetime to Televise Annual Event”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015. 
  157. ^ а б „Lady Gaga To Receive First-Ever Contemporary Icon Award”. Songwriters Hall of Fame. 23. 4. 2015. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2015. 
  158. ^ David, Ehrlich (10. 1. 2016). „Watch Lady Gaga's Emotional Speech at 2016 Golden Globes”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  159. ^ Falcone, Dana Rose (10. 9. 2015). „Lady Gaga joins American Horror Story Season 5”. CNN. Архивирано из оригинала 14. 9. 2015. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  160. ^ Murphy, Shaunna (13. 1. 2016). „'American Horror Story': 7 Things We Need To See In The 'Hotel' Finale”. MTV News. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017. 
  161. ^ Piere, Kerry (2. 10. 2015). „Tom Ford Debuts Spring 2016 With Lady Gaga”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  162. ^ а б Katz, Jessie (8. 1. 2016). „Lady Gaga & Taylor Kinney Are Naked & 'Making Love for Peace' on New Mag Cover”. Billboard. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  163. ^ Krauser, Emily (21. 3. 2016). „Lady Gaga Nabs Editor of the Year at Fashion Los Angeles Awards”. Entertainment Tonight. Архивирано из оригинала 26. 3. 2016. г. Приступљено 24. 3. 2016. 
  164. ^ „Lady Gaga Wins Rave Reviews for National Anthem Before Super Bowl 50”. ESPN. 8. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 2. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  165. ^ Lockett, Dee (2. 2. 2016). „Lady Gaga Will Perform a David Bowie Tribute at Grammys”. Vulture.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016. 
  166. ^ Lynch, Joe (29. 2. 2016). „2016 Oscars: Ranking the Musical Performances”. Billboard. Архивирано из оригинала 1. 3. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2016. 
  167. ^ а б Gardner, Chris (4. 2. 2016). „Lady Gaga To Be Honored By Grammy Museum”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2016. 
  168. ^ Lindner, Emilee (12. 9. 2017). „Lady Gaga Says Her Success Led To Her Breakup With Taylor Kinney”. MTV News. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 19. 11. 2017. 
  169. ^ Diblin, Emma (6. 10. 2016). „8 Things We Learned From 'American Horror Story: Roanoke' Chapter 4”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2016. 
  170. ^ Snetiker, Marc (15. 9. 2016). „American Horror Story 6 premiere recap: 'Chapter 1'”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  171. ^ Stedman, Alex (16. 11. 2016). „'American Horror Story' Season Finale Recap: 'Chapter 10' Reveals the True Survivor of 'Roanoke'”. Variety. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  172. ^ Stack, Tim (27. 8. 2015). „Lady Gaga Says American Horror Story Experience Will 'Inform' Her Upcoming Music”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 28. 8. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
  173. ^ Sadlier, Allison (15. 9. 2016). „Lady Gaga Joanne release date: New album will be out Oct. 21”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  174. ^ „Lescharts.com – Lady Gaga – Perfect Illusion” (на језику: француски). Hung Medien. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  175. ^ а б Trust, Gary (13. 2. 2017). „Ed Sheeran's 'Shape' Tops Hot 100, Lady Gaga's 'Reasons' Returns at No. 4”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2017. 
  176. ^ Redfearn, Dominique (15. 9. 2016). „Who Is Joanne? Behind Lady Gaga's New Album Title”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 10. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016. 
  177. ^ Caulfield, Keith (30. 10. 2016). „Lady Gaga Scores Her Fourth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Joanne'”. Billboard. Архивирано из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 30. 10. 2016. 
  178. ^ Nolfi, Joey (7. 11. 2016). „Kelsea Ballerini covers Lady Gaga's Million Reasons”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  179. ^ Rice, Nicholas (25. 1. 2018). „Lady Gaga Teases Music Video For New Piano Version of 'Joanne,' Donates to Lupus Research”. Billboard. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 28. 1. 2018. 
  180. ^ а б „2019 Grammy Winners: Complete List”. The Hollywood Reporter. 10. 2. 2019. Архивирано из оригинала 12. 2. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  181. ^ McIntyre, Hugh (2. 10. 2016). „Lady Gaga Is Going On Tour To Dive Bars Across America”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2016. 
  182. ^ „Lady Gaga Super Bowl halftime show to feature hundreds of drones in aerial light show”. Fox News Channel. 5. 2. 2017. Архивирано из оригинала 19. 5. 2017. г. Приступљено 8. 6. 2017. 
  183. ^ Schwindt, Oriana (6. 2. 2017). „Super Bowl LI Pulls in 111.3 Million Viewers on Fox, Shy of 2015 Ratings Record”. Variety. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. 
  184. ^ Caulfield, Keith; Trust, Gary (16. 2. 2017). „Lady Gaga's Super Week: Her Sales & Streaming Gains After the Big Game”. Billboard. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 16. 2. 2017. 
  185. ^ Rhiannon, Alexis (14. 7. 2017). „Lady Gaga's Super Bowl Performance Casually Rakes In Six Emmy Noms”. Refinery29. Архивирано из оригинала 14. 7. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2017. 
  186. ^ Peterson, Nate (4. 2. 2018). „2018 Super Bowl halftime show: Ranking every performance, from Prince to Coldplay”. CBS Sports. Архивирано из оригинала 4. 2. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  187. ^ Brooks, Dave (2. 3. 2017). „How Coachella Gained Lady Gaga After Losing Beyonce”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 3. 2017. г. Приступљено 2. 3. 2017. 
  188. ^ Kreps, Daniel (16. 4. 2017). „Watch Lady Gaga Debut Surprise New Single 'The Cure' at Coachella”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 17. 5. 2017. г. Приступљено 8. 6. 2017. 
  189. ^ „Australian-charts.com – Lady Gaga – The Cure”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 24. 9. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  190. ^ Copsey, Rob (6. 2. 2016). „Lady Gaga announces Joanne world tour after hit-packed Super Bowl Halftime Show”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  191. ^ Kaufman, Amy (8. 9. 2017). „Lady Gaga's five most revealing moments in the Netflix documentary 'Gaga: Five Foot Two'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  192. ^ Gonzalez, Sandra (13. 9. 2017). „Lady Gaga will open up about fight with chronic illness in Netflix documentary”. CNN. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено 15. 9. 2017. 
  193. ^ Kreps, Daniel (3. 2. 2018). „Lady Gaga Cancels Remainder of Joanne World Tour Due to 'Severe Pain'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 4. 2. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  194. ^ Allen, Bob (15. 2. 2018). „Lady Gaga's Joanne World Tour Final Numbers: $95 Million Earned & 842,000 Tickets Sold”. Billboard. Архивирано из оригинала 16. 2. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  195. ^ Kilkenny, Katie (24. 3. 2018). „Jennifer Lopez, Jimmy Fallon, Lady Gaga Sponsor Buses to March for Our Lives”. Billboard. Архивирано из оригинала 11. 5. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2018. 
  196. ^ Kreps, Daniel (30. 3. 2018). „Hear Lady Gaga's Powerful Take on Elton John's 'Your Song'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 30. 3. 2018. 
  197. ^ „A Star Is Born (2018)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  198. ^ „'A Star Is Born': Our intimate conversation with Lady Gaga and Bradley Cooper”. Entertainment Weekly. 31. 8. 2018. Архивирано из оригинала 1. 9. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2018. 
  199. ^ Tailor, Leena (4. 9. 2018). „How Lady Gaga Conquered Music, Fashion and Film in Just a Decade”. Entertainment Tonight. Архивирано из оригинала 4. 9. 2018. г. Приступљено 4. 9. 2018. 
  200. ^ Roxborough, Scott (31. 8. 2018). „Venice: Lady Gaga on Bradley Cooper Bringing Out Her 'Vulnerability' for 'A Star Is Born'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 31. 8. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2018. 
  201. ^ Bradshaw, Peter (31. 8. 2018). „A Star Is Born review – Lady Gaga mesmerises in Streisand's shoes”. The Guardian. Архивирано из оригинала 31. 8. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2018. 
  202. ^ Zacharek, Stephanie (31. 8. 2018). „Lady Gaga Delivers a Knockout Performance in 'A Star Is Born'”. Time. Архивирано из оригинала 31. 8. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2018. 
  203. ^ а б в г д Awards and nominations for A Star Is Born:
  204. ^ Hughes, Hilary (21. 4. 2018). „Bradley Cooper Calls Lady Gaga's 'A Star Is Born' Performance 'A Revelation'”. Billboard. Архивирано из оригинала 23. 6. 2018. г. Приступљено 4. 9. 2018. 
  205. ^ Gotrich, Lars (27. 9. 2018). „Hear 'Shallow,' Lady Gaga's Slow-Burning Power Ballad From 'A Star Is Born'”. NPR. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2018. 
  206. ^ Australia: „Lady Gaga and Bradley Cooper hit #1 with Shallow”. Australian Recording Industry Association. 27. 10. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2018. 
    Austria: „Lady Gaga & Bradley Cooper – Shallow” (на језику: немачки). austriancharts.at. Hung Medien. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
    Ireland: White, Jack (12. 10. 2018). „Official Irish Singles Chart: Lady Gaga scores her sixth Irish Number 1 single with Bradley Cooper duet Shallow”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
    New Zealand: „NZ Top 40 Singles Chart”. Recorded Music NZ. 5. 11. 2018. Архивирано из оригинала 3. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018. 
    Sweden: „Swedishcharts.com – Lady Gaga & Bradley Cooper – Shallow”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
    Switzerland: „Hitparade.ch – Lady Gaga & Bradley Cooper – Shallow”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 16. 10. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2018. 
    UK: Myers, Justin (26. 10. 2018). „Lady Gaga and Bradley Cooper score the Official Chart double as Shallow becomes Gaga's fifth UK Number 1”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. Приступљено 26. 10. 2018. 
    US: Trust, Gary (4. 3. 2019). „Lady Gaga & Bradley Cooper's 'Shallow' Surges to No. 1 on Billboard Hot 100, Fueled by Oscars Gains”. Billboard. Архивирано из оригинала 5. 3. 2019. г. Приступљено 5. 3. 2019. 
  207. ^ „A Star Is Born [Original Motion Picture Soundtrack] by Lady Gaga”. Metacritic. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  208. ^ а б Kennedy, Mark (4. 10. 2018). „Review: 'A Star Is Born' soundtrack is a five-star marvel”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 5. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  209. ^ Beaumont-Thomas, Ben (5. 10. 2018). „A Star Is Born soundtrack review – instant classics full of Gaga's emotional might”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  210. ^ Caulfield, Keith (14. 10. 2018). „Lady Gaga & Bradley Cooper's 'A Star Is Born' Soundtrack Debuts at No. 1 on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  211. ^ Copsey, Rob (2. 9. 2019). „Taylor Swift's Lover debuts at Number 1 in America with the biggest one-week sales since her last album Reputation”. Official Charts Company. Приступљено 7. 9. 2019. 
  212. ^ Australia: „A Star Is Born Jumps To #1”. Australian Recording Industry Association. 27. 10. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2018. 
    Canada: „Lady Gaga Chart History: Billboard Canadian Albums”. Billboard. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
    Ireland: White, Jack (12. 10. 2018). „The A Star Is Born soundtrack bests Twenty One Pilots for Official Irish Albums Chart Number 1”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 18. 2. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2018. 
    New Zealand: „Charts.org.nz – Soundtrack / Lady Gaga / Bradley Cooper – A Star Is Born”. Hung Medien. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
    UK: Myers, Justin (12. 10. 2018). „Lady Gaga tops Official Albums Chart for fourth time thanks to A Star Is Born”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2018. 
  213. ^ „'A Star Is Born' Soundtrack Is Certified Double Platinum in U.S.”. Billboard. Приступљено 25. 6. 2019. 
  214. ^ „2020 Grammy Awards: Winners List”. The Hollywood Reporter. 26. 1. 2020. Приступљено 26. 1. 2020. 
  215. ^ „BAFTA Awards: 'The Favourite' Dominates With 7 Wins, But 'Roma' Claims Top Prize 2019”. The Hollywood Reporter. 10. 2. 2019. Архивирано из оригинала 11. 2. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  216. ^ Respers France, Lisa (16. 10. 2018). „Lady Gaga thanks her 'fiancé' during speech”. CNN. Архивирано из оригинала 16. 10. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2018. 
  217. ^ Henderson, Cydney (19. 2. 2019). „Lady Gaga and Christian Carino call off their engagement ahead of the Academy Awards”. USA Today. Приступљено 19. 2. 2019. 
  218. ^ Nolfi, Joel (7. 8. 2018). „Lady Gaga announces Las Vegas residency show details”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 8. 8. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  219. ^ Hale, Andreas (29. 12. 2018). „Lady Gaga Delivers the Show She Was Born to Perform With 'Enigma'”. Billboard. Архивирано из оригинала 12. 1. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  220. ^ Wood, Mikael (21. 1. 2019). „Review: In Las Vegas, Lady Gaga solves the problem of 'A Star Is Born'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 22. 1. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  221. ^ Thompson, Courtney (23. 11. 2019). „Lady Gaga's new holiday lipstick is already No. 1 on Amazon”. CNN. Приступљено 6. 12. 2019. 
  222. ^ Peters, Mitchell (18. 4. 2020). „Lady Gaga Says Boyfriend Michael Polansky Is the 'Love of My Life': Watch”. Billboard. Архивирано из оригинала 22. 5. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
  223. ^ Rettig, James (6. 5. 2020). „Lady Gaga's Chromatica Is Now Out 5/29”. Stereogum. Valence Media. Архивирано из оригинала 6. 5. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2020. 
  224. ^ „Chromatica by Lady Gaga”. United States: Metacritic. Приступљено 8. 6. 2020. 
  225. ^ „Lady Gaga lands fourth #1 album”. Australian Recording Industry Association. 6. 6. 2020. Архивирано из оригинала 7. 6. 2020. г. Приступљено 7. 6. 2020. 
    „Lady Gaga Has This Week's No. 1 Album”. FYIMusicNews. 7. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
    „Top Albums (Week 23, 2020)” (на језику: француски). Syndicat National de l'Édition Phonographique. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
    „Album – Classifica settimanale WK 23 (dal 29.05.2020 al 04.06.2020)” (на језику: италијански). Federazione Industria Musicale Italiana. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. 
    Paine, Andre (5. 6. 2020). „Lady Gaga scores fastest-selling album of 2020 so far”. Music Week. Приступљено 6. 6. 2020. 
    Caulfield, Keith (7. 6. 2020). „Lady Gaga Scores Sixth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Chromatica'”. Billboard. Приступљено 7. 6. 2020. 
  226. ^ Rowley, Glenn (25. 2. 2020). „Lady Gaga Is About to Drop Her New Single 'Stupid Love' and We Are Not Calm: Find Out the Release Date”. Billboard. Приступљено 25. 2. 2020. 
  227. ^ Aniftos, Rania (15. 5. 2020). „Lady Gaga & Ariana Grande's 'Rain on Me' Collaboration Is Coming Really Soon”. Billboard. Приступљено 16. 5. 2020. 
  228. ^ Shafer, Ellise (14. 3. 2021). „Grammys 2021 Winners List”. Variety. Приступљено 14. 3. 2021. 
  229. ^ Trust, Gary (1. 6. 2020). „Lady Gaga & Ariana Grande's 'Rain on Me' Debuts at No. 1 on Billboard Hot 100”. Billboard. Приступљено 1. 6. 2020. 
  230. ^ а б Horton, Adrian (31. 8. 2020). „MTV VMAs 2020: Lady Gaga dominates during unusual pandemic broadcast”. The Guardian. Архивирано из оригинала 31. 8. 2020. г. Приступљено 31. 8. 2020. 
  231. ^ Lukas, Erin (17. 9. 2020). „Watch Lady Gaga Lead a Sing-Along”. InStyle. Архивирано из оригинала 17. 9. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  232. ^ Nolfi, Joey (20. 1. 2021). „Watch Lady Gaga power through national anthem at Joe Biden's inauguration”. Entertainment Weekly. Приступљено 20. 1. 2021. 
  233. ^ Savage, Mark (25. 2. 2021). „Lady Gaga's dog-walker shot and bulldogs stolen”. BBC News. Приступљено 25. 2. 2021. 
  234. ^ Lloyd, Jonathan (25. 2. 2021). „Heart-Stopping Video Shows Moments Dog Walker Shot by Thieves Who Stole French Bulldogs Belonging to Lady Gaga”. KNBC. Приступљено 26. 2. 2021. 
  235. ^ „Lady Gaga's 2 French bulldogs recovered unharmed following shooting, theft”. WABC-TV. 27. 2. 2021. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2021. 
  236. ^ „Five arrested in Lady Gaga dognapping case – including the woman who returned them”. The Guardian. 29. 4. 2021. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 2. 5. 2021. 
  237. ^ Aniftos, Rania (6. 4. 2021). „Lady Gaga & Dom Pérignon Announce The Queendom”. Billboard. Архивирано из оригинала 6. 4. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2021. 
  238. ^ Darville, Jordan (30. 8. 2021). „Lady Gaga shares Dawn Of Chromatica remix album release date, tracklist”. The Fader. Приступљено 30. 8. 2021. 
  239. ^ Grein, Paul (1. 10. 2021). „Lady Gaga & Tony Bennett's 'Love for Sale' Makes It Just Under the Wire for 2022 Grammy Eligibility”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 10. 2021. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  240. ^ Шаблон:Cite metacritic
  241. ^ Caulfield, Keith (10. 10. 2021). „Taylor Swift's 'Fearless (Taylor's Version)' Returns to No. 1 on Billboard 200”. Billboard. Приступљено 11. 10. 2021. 
  242. ^ Kaufman, Gil (19. 7. 2021). „Lady Gaga & Tony Bennett to Celebrate Friendship With 'One Last Time' Shows at Radio City”. Billboard. Приступљено 19. 7. 2021. 
  243. ^ а б в Willman, Chris (15. 9. 2021). „Tony Bennett and Lady Gaga Partner With ViacomCBS for Three Specials, to Air on CBS, MTV and Paramount Plus”. Variety. Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  244. ^ Romaine, Jenna (30. 6. 2021). „After Alzheimer's diagnosis, singing great Tony Bennett to perform free concert with Lady Gaga”. The Hill. Приступљено 19. 7. 2021. 
  245. ^ Kemp, Ella (27. 5. 2021). „Lady Gaga performs 'Smelly Cat' with Lisa Kudrow on the 'Friends' reunion special”. NME. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  246. ^ Fleming, Mike Jr. (1. 11. 2019). „Lady Gaga, Ridley & Giannina Scott Team On Film About Assassination Of Gucci Grandson Maurizio; Gaga To Play Convicted Ex-Wife Patrizia Reggiani”. Deadline Hollywood. Приступљено 1. 11. 2019. 
  247. ^ Aloian, Addison (29. 10. 2021). „Watch Lady Gaga Infiltrate the Gucci Family Empire in the Second House of Gucci Trailer”. V. Архивирано из оригинала 02. 11. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021. 
  248. ^ Heritage, Stuart (3. 11. 2021). „Madness in her method: Did Lady Gaga really stay in character for 18 months?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступљено 25. 11. 2021. 
  249. ^ „House of Gucci”. Rotten Tomatoes. Приступљено 24. 11. 2021. 
  250. ^ Carl Williott (12. 9. 2013). „Lady Gaga Apologizes To Christina Aguilera For Their Real/Imagined Feud On 'Watch What Happens'”. Idolator. Архивирано из оригинала 26. 10. 2023. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  251. ^ Germanotta, Stefani (5. 8. 2011). „Blonde On Blonde: Lady Gaga Interviews Debbie Harry”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  252. ^ „Michael Jackson's style influence lives on”. CNN. 23. 6. 2010. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 6. 12. 2018. 
  253. ^ Vena, Jocelyn (20. 5. 2011). „Lady Gaga Reveals One Question 'Changed My Life' In MTV Special”. MTV. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017. 
  254. ^ Rap, Up (19. 3. 2012). „Lady Gaga on Whitney Houston: 'she's the greatest of all time'”. Rap-Up. Архивирано из оригинала 22. 3. 2012. г. Приступљено 19. 3. 2012. 
  255. ^ Petridis, Alexis (9. 9. 2010). „Lady Gaga's direct line to Andy Warhol”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
    Still, Jennifer (20. 5. 2011). „Lady GaGa: 'I was inspired by musical theatre'”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
    Thomson, Graeme (6. 9. 2009). „Soundtrack of my life: Lady Gaga”. The Guardian. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  256. ^ „Madonna Talks Divorce, Lady Gaga & Being A 'Geek' In High School”. Access Hollywood. 14. 10. 2009. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  257. ^ Dingwall, John (27. 11. 2009). „The Fear Factor; Lady Gaga used tough times as inspiration for her new album”. Daily Record. стр. 48—49. Архивирано из оригинала 25. 5. 2012. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  258. ^ Pearsons, Katie (27. 5. 2011). „Lady Gaga: 'Iron Maiden changed my life'”. NME. Архивирано из оригинала 14. 7. 2017. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  259. ^ „Lady Gaga: Huge Black Sabbath Fan?”. MTV News. 5. 2. 2010. Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  260. ^ Williams, Tia (19. 7. 2014). „10 Ways That Marilyn Manson Inspired Lady Gaga”. VH1. Архивирано из оригинала 11. 8. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  261. ^ Carroll, Grace (18. 7. 2012). „Marilyn Manson: 'I have a hard time liking Lady Gaga'”. Gigwise. Giant Digital. Архивирано из оригинала 17. 9. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016. 
  262. ^ Montgomery, James (27. 5. 2011). „Lady Gaga Recalls Beyoncé's Inspiration in MTV's 'Inside the Outside'”. MTV News. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 16. 8. 2017. 
  263. ^ Warrington, Ruby (22. 2. 2009). „Lady Gaga: ready for her close-up”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 22. 2. 2009. 
  264. ^ а б Van Meter, Jonathan (10. 2. 2011). „Lady Gaga: Our Lady of Pop”. Vogue. Архивирано из оригинала 26. 9. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2011. 
  265. ^ а б Dresdale, Andrea (26. 9. 2011). „Lady Gaga Says Cher's Outfits Inspired Her Own Crazy Style”. ABC News Radio. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  266. ^ а б в Hattie, Collins (14. 12. 2008). „Lady GaGa: the future of pop?”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. 
  267. ^ Ginsberg, Merle (20. 3. 2014). „Designer's dish: A Conversation With Donatella Versace”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2014. 
  268. ^ „Larry King Live – Interview with Lady Gaga”. CNN. 1. 6. 2010. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 7. 3. 2014. 
  269. ^ „TIME 100: Lady Gaga on Her Biggest Influence”. Time. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  270. ^ Bushan, Nyay (28. 10. 2011). „Lady Gaga Reveals Love of Books by Indian Philosopher Osho: 'I Am Kind of an Indian Hippie'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  271. ^ „Lady Gaga liberated through reinvention”. The Times of India. 8. 9. 2011. Архивирано из оригинала 14. 2. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  272. ^ Yarborough, Chuck (19. 5. 2014). „Lady Gaga is so unusual – and fun! – in a marathon Quicken Loans Arena dance party (Review)”. The Plain Dealer. Архивирано из оригинала 23. 5. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  273. ^ Robin, Iris (21. 11. 2013). „Album Review: ARTPOP by Lady Gaga”. The Varsity. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
    Kristobak, Ryan (20. 5. 2014). „Comparing The Top Artists, Past And Present, By Vocal Range”. HuffPost. Архивирано из оригинала 25. 5. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  274. ^ Dicker 2017, стр. ii.
  275. ^ Sciarretto, Amy (21. 10. 2010). „Lady Gaga Doesn't Lip Sync”. ArtistDirect. Архивирано из оригинала 1. 2. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  276. ^ Copsey, Robert (10. 2. 2011). „Lady GaGa announces next single title”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  277. ^ Blauvelt, Christian (23. 2. 2011). „Lady Gaga talks early struggles, denies lip-synching, shouts-out Liza Minnelli and Marisa Tomei at Madison Square Garden”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 23. 3. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  278. ^ Paglia, Camille (12. 9. 2010). „Lady Gaga and the death of sex”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 16. 10. 2010. г. 
  279. ^ Sawdey, Evan (12. 1. 2009). „Lady GaGa The Fame”. PopMatters. Архивирано из оригинала 27. 10. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2009. 
  280. ^ Love, Ryan (23. 3. 2011). „Lady GaGa: 'LP shows songwriting ability'”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  281. ^ Reynolds, Simon (22. 1. 2010). „The 1980s revival that lasted an entire decade”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2. 8. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2010. 
  282. ^ „Happening Wednesday: Lady Gaga, Warped Tour and more”. Los Angeles Times. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 10. 7. 2014. 
    Harrington, Jim (16. 3. 2009). „Review: Lady Gaga delivers crazy dance-pop show”. San Jose Mercury News. Архивирано из оригинала 16. 3. 2014. г. Приступљено 10. 7. 2014. 
    Petridis, Alexis (3. 1. 2009). „Lady Gaga: The Fame”. The Guardian. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  283. ^ „Lady Gaga: Album Guide”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 27. 11. 2013. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  284. ^ Sheffield, Rob (20. 5. 2011). „Lady Gaga, 'Born This Way'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 27. 11. 2013. г. 
  285. ^ Perpetua, Matthew (23. 3. 2011). „Lady Gaga Says She Loves Springsteen, Won't Do Reality TV”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 30. 8. 2013. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  286. ^ Barker, Andrew (14. 11. 2013). „Album Review: Lady Gaga, 'Artpop'”. Variety. Архивирано из оригинала 1. 2. 2017. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  287. ^ Lipshutz, Jason (5. 11. 2013). „Lady Gaga, 'ARTPOP': Track-By-Track Review”. Billboard. Архивирано из оригинала 17. 11. 2013. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  288. ^ Clark, Philip (27. 10. 2014). „Why pop-turned-jazz stars just ain't got that swing”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 4. 5. 2015. 
  289. ^ Schnurr, Samantha (21. 10. 2016). „Heartbreak, Loss, Lust and Illusion: Decoding Lady Gaga's Emotional Lyrics From Joanne”. E! News. Архивирано из оригинала 9. 2. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  290. ^ Bliss, Karen (10. 9. 2018). „Lady Gaga Praises 'A Star Is Born' Co-Star Bradley Cooper's Talents at Toronto Premiere: 'He Sings From His Soul'”. Billboard. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  291. ^ Shafer, Ellise (21. 5. 2020). „Lady Gaga Talks Mental Health, Mentoring Ariana Grande and Making 'Chromatica' in Zane Lowe Interview”. Variety. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  292. ^ Willman, Chris (3. 8. 2021). „Tony Bennett and Lady Gaga Reveal 'Love for Sale,' Cole Porter Tribute Album Said to Be Bennett's Last”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 3. 8. 2021. 
  293. ^ Gray II 2012, стр. 96; 183.
  294. ^ GWR 2014, стр. 172.
  295. ^ Smith, Emily Esfahani (7. 4. 2010). „The Pop Singer as Ultimate Predator”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  296. ^ „The 100 Greatest Music Video Artists of All Time: Staff List”. Billboard. 27. 8. 2020. Архивирано из оригинала 27. 8. 2020. г. Приступљено 28. 8. 2020. 
  297. ^ Parvis 2010, стр. 61.
  298. ^ Allison & Goethals 2013, стр. 31.
  299. ^ Vena, Jocelyn (13. 9. 2009). „Lady Gaga Lets It Bleed During Eye-Popping VMA Performance”. MTV News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2010. 
  300. ^ Roberts, Sorya (3. 6. 2010). „Fans protest Lady Gaga's blood-spattered Monster Ball show in England after shooting spree”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2010. 
  301. ^ Dinh, James (28. 9. 2011). „Lady Gaga Bends Gender, Minds With VMA Monologue”. MTV News. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2011. 
  302. ^ Kennedy, Gerrick (14. 11. 2011). „Lady Gaga dismisses longtime creative director Laurieann Gibson”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2011. 
  303. ^ Schiller, Rebecca (10. 10. 2018). „Every Lady Gaga Music Video From 2008 to Today: Watch Her Evolution”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 2. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  304. ^ Lipshutz, Jason (9. 12. 2010). „Lady Gaga's 8 Wax Figures Unveiled at Madame Tussauds”. Billboard. Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 16. 5. 2017. 
  305. ^ „Lady Gaga and the sociology of fame: college course”. The Independent. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 19. 6. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  306. ^ Dwyer, Devin (3. 10. 2011). „President Obama Calls Lady Gaga 'A Little Intimidating'”. ABC News. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. Приступљено 2. 10. 2011. 
  307. ^ Walters, Barbara (30. 12. 2009). „Lady Gaga: 'I Love Androgyny'”. ABC News. Архивирано из оригинала 20. 2. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  308. ^ Fynes-Clinton, Jane (15. 9. 2010). „Gaga's gagging grab for attention”. The Courier-Mail. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2017. 
  309. ^ Silva, Horatio (4. 3. 2010). „The World According to Gaga”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 5. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  310. ^ Geier, Thom (11. 12. 2009). „The 100 Greatest Movies.. Trends That Entertained Us Over The Past 10 Years”. Entertainment Weekly. св. 1079/1080 бр. 74. стр. 84. ISSN 1049-0434. 
  311. ^ Flanagan, Hanna (15. 9. 2021). „PEOPLE's Best Dressed Stars of 2021”. People. Приступљено 16. 9. 2021. 
  312. ^ „All-Time 100 Fashion Icons”. Time. Архивирано из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2013. 
  313. ^ Roberts, Laura (14. 9. 2010). „Lady Gaga's meat dress divides opinion”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено 12. 6. 2010. 
  314. ^ Neel, Julia (22. 12. 2010). „Best Dressed Of The Year”. Vogue. Архивирано из оригинала 6. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  315. ^ Montgomery, James (15. 12. 2010). „Lady Gaga's Meat Dress Tops Time's 'Fashion Statement' List”. MTV News. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  316. ^ Winterman, Denise; Kelly, Jon (14. 9. 2010). „Five interpretations of Gaga's meat dress”. BBC News. Архивирано из оригинала 15. 9. 2010. г. Приступљено 12. 6. 2010. 
  317. ^ „Lady Gaga's meat dress headed for D.C. museum”. CBS News. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 6. 9. 2012. 
  318. ^ Smith, Troy L. (9. 9. 2015). „Lady Gaga's meat dress enters the Rock and Roll Hall of Fame Thursday”. The Plain Dealer. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  319. ^ Odell, Amy (3. 2. 2010). „Lady Gaga dedicates her new 'Little Monsters' tattoo to her fans”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2010. 
  320. ^ Hall, Jake (29. 9. 2017). „Lady Gaga Pioneered Online Fandom Culture As We Know It”. Noisey. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  321. ^ Bort, Julie (9. 7. 2012). „First Looks: Lady Gaga Opens Her Own Social Network To The Public”. Business Insider. Архивирано из оригинала 28. 1. 2016. г. Приступљено 10. 7. 2012. 
  322. ^ „Justin Bieber edges past Lady Gaga to take Twitter world record”. Guinness World Records. 1. 2. 2013. Архивирано из оригинала 12. 8. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  323. ^ GWR (21. 10. 2019). „(CG) La Gaga has made a few appearances in GWR books over the past few years, including being confirmed in the 2013 edition as #1 on our Most Famous Celebrity list (ahead of Clooney, Madonna and Bieber). Fantastic that @ladygaga is still powering on & in the pages of #gwr2020!” (твит). Приступљено 21. 10. 2019 — преко Twitter-а. 
  324. ^ GWR (10. 9. 2014). „@austriamonster Thanks for sharing the news AustriaMonster : ) #gwr60” (твит). Приступљено 9. 6. 2017 — преко Twitter-а. 
  325. ^ „The Celebrity 100”. Forbes. 28. 6. 2010. Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
    „Lady Gaga Tops Celebrity 100 List”. Forbes. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
    Stutz, Colin (30. 6. 2014). „Beyonce Tops Forbes Celebrity 100 List, Springsteen, Calvin Harris Also Make the Cut”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
    Berg, Madeline (29. 6. 2015). „Lady Gaga's Earnings: $59 Million In 2015”. Forbes. Архивирано из оригинала 1. 7. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
    „The World's Highest-Paid Celebrities”. Forbes. Архивирано из оригинала 25. 8. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
    Kaufman, Gil (10. 7. 2019). „Taylor Swift Tops Forbes' Highest-Paid Celebrity 100 List in 2019 With $185 Million; BTS Earn First Ranking”. Billboard. Приступљено 19. 7. 2019. 
    Johnson, Josh (4. 6. 2020). „Billie Eilish, Metallica make 'Forbes' 2020 Highest-Paid Celebrities list”. ABC News Radio. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. 
  326. ^ а б „Lady Gaga Tops Forbes' List Of Top-Earning Celebs Under 30”. Forbes. 22. 7. 2013. Архивирано из оригинала 31. 7. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
  327. ^ „Most Powerful Women 2010”. Forbes. Архивирано из оригинала 12. 7. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
  328. ^ „Power Women”. Forbes. 28. 5. 2014. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2014. 
  329. ^ „The 2010 TIME 100”. Time. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  330. ^ Aswad, Jem (17. 4. 2019). „Time 100 List Features Taylor Swift, Lady Gaga, Ariana Grande, BTS, More”. Variety. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 17. 4. 2019. 
  331. ^ „Lady Gaga Is 'Time' Magazine's Second Most Influential Icon of the Decade”. Forbes. 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала 26. 10. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
  332. ^ „The Greatest Pop Star By Year (1981-2020)”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 3. 2021. г. Приступљено 26. 3. 2021. 
  333. ^ „Music's Top 40 Money Makers 2012”. Billboard. 9. 3. 2012. Архивирано из оригинала 4. 11. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  334. ^ „Full List: The Best-Paid Celebrities Under 30”. Forbes. 9. 6. 2011. Приступљено 26. 3. 2021. 
  335. ^ Thompson, Simon (27. 2. 2016). „Interview: The Man Behind The Sound Of Gaga And His Plans For A Lady Gaga Musical In London”. Forbes. Архивирано из оригинала 1. 3. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2016. 
  336. ^ O'Malley Greenburg, Zack (23. 12. 2019). „From Taylor Swift To Dr. Dre: The 10 Top-Earning Musicians Of The Decade”. Forbes. Приступљено 26. 12. 2019. 
  337. ^ Vena, Jocelyn (5. 2. 2010). „Lady Gaga Explains Her Absence From 'We Are The World' Recording”. MTV News. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2011. 
  338. ^ Kaufman, Gil (27. 1. 2010). „Lady Gaga Says She Raised $500,000 For Haiti Relief”. MTV News. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2011. 
  339. ^ Vena, Jocelyn (21. 3. 2011). „Lady Gaga Designs Japanese Tsunami Relief Wristband”. MTV News. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  340. ^ Mangalindan, JP (29. 3. 2011). „Today in Tech: Lady Gaga gives to Zynga, Apple delaying iPhone 5?”. Fortune. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  341. ^ Schwartz, Rob (14. 4. 2011). „Lady Gaga to Appear at MTV Japan Charity Event”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2011. 
  342. ^ Navarro, Mireya (29. 8. 2012). „Yoko Ono and Sean Lennon Organize Artists Against Fracking”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 17. 5. 2016. 
  343. ^ „Lady Gaga Revealed as LennonOno Peace Honoree”. Rolling Stone. 5. 10. 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  344. ^ Chao, Ning (фебруар 2010). „Going Gaga”. Marie Claire. Архивирано из оригинала 6. 2. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2011. 
  345. ^ „Lady Gaga Profile”. Forbes. Архивирано из оригинала 8. 10. 2010. г. Приступљено 8. 10. 2010. 
  346. ^ González Whitaker, Isabel (30. 5. 2016). „Vice President Joe Biden on His It's On Us Initiative to End Sexual Assault on College Campuses and Teaming Up With Lady Gaga: Exclusive”. Billboard. Архивирано из оригинала 30. 3. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2016. 
  347. ^ Mallenbaum, Carly (26. 6. 2016). „The Dalai Lama and Lady Gaga got together to chat”. USA Today. Архивирано из оригинала 26. 6. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  348. ^ Phillips, Tom (28. 6. 2016). „China 'bans Lady Gaga' after Dalai Lama meeting”. The Guardian. Архивирано из оригинала 28. 6. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  349. ^ „WHO and Global Citizen announce: 'One World: Together at home' Global Special to support healthcare workers in the fight against the COVID-19 pandemic”. World Health Organization. 6. 4. 2020. Приступљено 9. 4. 2020. 
  350. ^ Allaire, Christian (19. 4. 2020). „Lady Gaga Hosts the 'One World: Together at Home' Concert in Suitably Minimalist Style.”. Vogue. Приступљено 27. 4. 2020. 
  351. ^ Williams, Ollie (19. 4. 2020). „The Story Behind The World's Biggest Charity Concert: What Was It All For?”. Forbes. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2020. 
  352. ^ Brodsky, Rachel (18. 1. 2021). „Lady Gaga denounces racism and white supremacy in award speech: 'Black life matters. Blackness matters. Black joy matters'”. The Independent. Приступљено 19. 1. 2021. 
  353. ^ „Oprah Teams Up With Lady Gaga for Born This Way Foundation Launch”. Billboard. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2012. 
  354. ^ „Lady Gaga Testifies at Harvard on Behalf of Born This Way Foundation”. Berkman Klein Center for Internet & Society. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 5. 7. 2012. 
  355. ^ „Office Depot and Born This Way Foundation Connect with the Youth Market at Highly Anticipated Teen Award Show”. Business Wire. 17. 7. 2012. Архивирано из оригинала 11. 9. 2014. г. Приступљено 23. 7. 2012. 
  356. ^ Krasny, Ros (1. 3. 2012). „Lady Gaga lends star wattage to youth empowerment”. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2012. 
  357. ^ „Menace of cyber bullies”. Cape Argus. 11. 4. 2012. Архивирано из оригинала 26. 6. 2012. г. Приступљено 5. 7. 2012. 
  358. ^ „Yale and Lady Gaga host teens to talk about emotions”. Yale News. 25. 10. 2015. Архивирано из оригинала 26. 10. 2015. г. Приступљено 25. 10. 2015. 
  359. ^ „Lady Gaga and Intel Join Forces to Fight Online Harassment”. Billboard. 8. 1. 2016. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  360. ^ Wahba, Phil (27. 4. 2016). „Lady Gaga and Elton John Are Teaming Up for a New Line at Macy's”. Fortune. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  361. ^ Gajanan, Mahita (12. 6. 2017). „Lady Gaga Gets Her Own Line of Drinks at Starbucks”. Fortune. Архивирано из оригинала 12. 6. 2017. г. Приступљено 12. 6. 2017. 
  362. ^ Legaspi, Althea (29. 6. 2017). „See Lady Gaga Surprise Students as Substitute Teacher in PSA”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  363. ^ Bajgrowicz, Brooke (14. 11. 2018). „Lady Gaga Brings Pizza, Coffee and Gift Cards to Disaster Shelter Amid California Fires”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  364. ^ „Lady Gaga shifts focus toward mental health after Oscar win”. Film Industry Network. 4. 3. 2019. 
  365. ^ „Lady Gaga announces expansion of Teen Mental Health Program”. Rolling Stone. 12. 6. 2019. 
  366. ^ Trepany, Charles (22. 9. 2020). „Lady Gaga and her mother offer candid advice for opening up about mental health to parents”. USA Today. Приступљено 23. 9. 2020. 
  367. ^ Bossi, Andrea (1. 9. 2020). „Lady Gaga, Born This Way Foundation Launch 21 Days Of Kindness Campaign”. Forbes. Приступљено 23. 9. 2020. 
  368. ^ Newbold, Alice (6. 4. 2021). „Lady Gaga & Dom Pérignon Are Behind The Most Exquisite Collaboration Of 2021”. Vogue. Архивирано из оригинала 6. 4. 2021. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  369. ^ Tangcay, Jazz (13. 11. 2021). „Lady Gaga, Born This Way Foundation Release 'Power of Kindness' Short for World Kindness Day”. Variety. Архивирано из оригинала 14. 11. 2021. г. Приступљено 14. 11. 2021. 
  370. ^ Zak, Dan (12. 10. 2009). „For Gay Activists, The Lady Is a Champ”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 2. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2009. 
  371. ^ Thomas, Matt (9. 7. 2009). „Going Gaga”. Fab. св. 54 бр. 9. стр. 45. 
  372. ^ Harrison, Mitchell (22. 6. 2017). „8 Times Lady Gaga Earned Her 'Gay Icon' Title”. Billboard. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2017. 
  373. ^ Vena, Jocelyn (7. 5. 2009). „Lady Gaga On Success: 'The Turning Point For Me Was The Gay Community'”. MTV News. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2009. 
  374. ^ The Fame (Liner notes). Lady Gaga. Interscope Records. 2008. 2726601. 
  375. ^ „NewNowNext Awards”. Logo TV. 3. 5. 2008. Архивирано из оригинала 25. 7. 2010. г. 
  376. ^ Kane, Matt (13. 9. 2010). „Lady Gaga: A Force for National Security”. GLAAD. Архивирано из оригинала 25. 1. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2016. 
  377. ^ Zezima, Katy (20. 9. 2010). „Lady Gaga Goes Political in Maine”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 9. 2011. г. Приступљено 21. 9. 2010. 
  378. ^ „Gaga: We've Found Our Fierce Advocate”. The Advocate. 28. 9. 2010. Архивирано из оригинала 1. 10. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2010. 
  379. ^ „Lady GaGa Performs At EuroPride In Rome”. MTV News. 13. 6. 2011. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 20. 6. 2011. 
  380. ^ Michaels, Sean (23. 9. 2011). „Lady Gaga to meet with Obama over bullying”. The Guardian. Приступљено 13. 4. 2021. 
  381. ^ Piatt, Christian (19. 12. 2011). „From Lady Gaga to Rev. Gaga?”. HuffPost. Архивирано из оригинала 12. 7. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  382. ^ „Lady Gaga Reads Names of Orlando Victims During L.A. Vigil”. Billboard. 14. 6. 2016. Архивирано из оригинала 15. 6. 2016. г. Приступљено 14. 6. 2015. 
  383. ^ Brown, Jay (29. 6. 2016). „49 Celebrities Honor 49 Victims of Orlando Tragedy”. Human Rights Campaign. Архивирано из оригинала 1. 7. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2017. 
  384. ^ Weatherby, Taylor (9. 11. 2016). „Lady Gaga Protests Outside Of Trump Tower After Hillary Clinton Loses Election”. Billboard. Архивирано из оригинала 21. 2. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  385. ^ Bell, Sadie (26. 7. 2017). „Lady Gaga has a Message for Trump About His Transgender Military Ban”. Billboard. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  386. ^ Leight, Elias (8. 11. 2016). „Lady Gaga: 'Hillary Clinton Is Made of Steel, Is Unstoppable'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2017. 
  387. ^ Grinberg, Emanuella (24. 10. 2018). „What it means for the Trump administration to legally define 'sex'”. CNN. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  388. ^ „Caitlyn Jenner, Laverne Cox, More Stars Slam Trump's Potential Policy to Roll Back Trans Protections”. The Hollywood Reporter. 24. 10. 2018. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  389. ^ Keslen, Ben (22. 1. 2019). „Lady Gaga slams Mike and Karen Pence as 'worst representation' of Christianity”. NBC News. Архивирано из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
  390. ^ Molanphy, Chris (29. 6. 2011). „Introducing the Queen of Pop”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  391. ^ „The 100 Greatest Women In Music”. VH1. 13. 2. 2012. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  392. ^ „Those Elevated Ones. From the Pharaoh to Lady Gaga”. The Warsaw Voice. Архивирано из оригинала 5. 7. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  393. ^ Moré, María Elena (13. 11. 2010). „The Gaga Effect...”. More Than Branding. Архивирано из оригинала 16. 2. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
  394. ^ Marsico 2012, стр. 77–78.
  395. ^ Graddon, Frankie (15. 9. 2020). „Raising the steaks: The impact of Lady Gaga's meat dress 10 years on”. The Independent. Архивирано из оригинала 2. 10. 2020. г. Приступљено 2. 10. 2020. 
  396. ^ „100 Best Debut Albums of All Time”. Rolling Stone. 22. 3. 2013. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  397. ^ Johnson, Kevin C. (31. 1. 2013). „Lady Gaga helps bring EDM to the masses”. St. Louis Post-Dispatch. Архивирано из оригинала 27. 8. 2014. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
    Vena, Jocelyn (12. 12. 2011). „Did Lady Gaga Spark EDM Explosion?”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
    Bogart, Jonathan (10. 7. 2012). „Buy the Hype: Why Electronic Dance Music Really Could Be the New Rock”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 17. 2. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
  398. ^ Respers France, Lisa (20. 1. 2011). „Lady Gaga's monster influence”. CNN. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
  399. ^ Sanneh, Kelefa (28. 9. 2015). „Pop for Misfits”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 12. 8. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2016. 
  400. ^ Sheffield, Rob (23. 6. 2012). „Women Who Rock: The 50 Greatest Albums of All Time”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2017. 
  401. ^ D'Addario, Daniel (23. 2. 2015). „Lady Gaga's Oscar Performance Could Redefine Her Career”. Time. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017. 
  402. ^ Vena, Jocelyn (2. 4. 2010). „Miley Cyrus Says Next Album Has A 'Techno Vibe'”. MTV News. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 18. 2. 2016. 
  403. ^ Ziegbe, Mawuse (29. 10. 2010). „Nicki Minaj Open To Lady Gaga Collaboration”. MTV News. Архивирано из оригинала 28. 3. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016. 
  404. ^ Still, Jennifer (13. 5. 2011). „Ellie Goulding: "I'm influenced by everyone"”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  405. ^ Piedra, Xavier (25. 2. 2019). „Halsey Gushes Over Lady Gaga at the Oscars: 'I Stan Her to My Grave'”. Billboard. Приступљено 21. 8. 2021. 
  406. ^ Eames, Tom (16. 6. 2011). „Jennifer Lopez: 'Lady GaGa inspires me'”. Digital Spy. Приступљено 2. 2. 2020. 
  407. ^ „Beyonce: Lady Gaga is most talented pop star”. Elle Canada. 27. 7. 2011. Приступљено 17. 9. 2021. 
  408. ^ Gale, Alex (4. 2. 2016). „Nick Jonas Talks About His 'Sadistic and Twisted' Role in Frat-Hazing Movie 'Goat'”. Billboard. Приступљено 21. 8. 2021. 
  409. ^ Doyle, Patrick (2. 2. 2015). „Lady Gaga's Advice to Sam Smith: 'Suffer for Your Art'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2017. 
  410. ^ Spanos, Brittany (14. 12. 2016). „Noah Cyrus on What Miley Taught Her, Emotional Debut Single”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 14. 12. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  411. ^ Highfill, Samantha (3. 4. 2017). „13 Reasons Why: Get to know series star Katherine Langford”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2017. 
  412. ^ Moreno, Chino (25. 1. 2010). „MGMT's new album influenced by Lady Gaga and Kanye West”. NME. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 2. 2016. 
  413. ^ St. Amand, Jason. „Allie X Puts the 'X' in Your Music #Xperience”. Edge Media Network. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2017. 
  414. ^ Herrera, Monica (13. 5. 2010). „Lady Gaga Surprises 'Paparazzi' Fan Greyson Chance on 'Ellen'”. Billboard. Приступљено 11. 3. 2021. 
  415. ^ Oswald, Anjelica (11. 2. 2019). „Cardi B said Lady Gaga inspired her 3 years ago and freaked out after finally meeting her at the 2019 Grammys”. Insider Inc. Приступљено 11. 3. 2021. 
  416. ^ Min, Lio (22. 4. 2020). „Rina Sawayama break through the simulation”. Nylon. Приступљено 18. 9. 2020. 
  417. ^ Feeney, Nolan (17. 9. 2020). „What Lady Gaga Taught Blackpink About Being Pop Stars”. Billboard. Приступљено 17. 9. 2020. 
  418. ^ Deezer (11. 3. 2021). „As part of our #WHM celebrations, @madisonbeer has picked a woman that challenges conventions and we couldn't agree more! (@ladygaga)” (твит). Приступљено 11. 4. 2021 — преко Twitter-а. 
  419. ^ „NU'EST's Ren Reveals What His Reaction Would Be If He Met His Role Model Lady Gaga—It's Super Adorable”. Koreaboo. 10. 3. 2021. Приступљено 11. 3. 2021. 
  420. ^ Michael, Michael (15. 10. 2018). „Slayyyter is 2018 Pop, Inspired by 2007 Britney, Lindsay, and Paris”. Paper. Приступљено 21. 8. 2021. 
  421. ^ BebeRexha (13. 2. 2017). „Inspired by @chancetherapperk, @Beyonce, @BrunoMars, @Adele, @ladygaga. #AllYourFaultPt1” (твит). Приступљено 21. 8. 2021 — преко Twitter-а. 
  422. ^ "Bree Runway In Conversation With Leomie Anderson PT. 1". Bree Runway. 7. 9. 2020. Приступљено 21. 8. 2021 — преко YouTube. 
  423. ^ Hulton, Anna (21. 2. 2020). „Celeste reveals Lady Gaga is a BIG influence and she 'can't control herself'”. Hits Radio. Приступљено 27. 8. 2021. 
  424. ^ Thomson, Jeffrey (13. 5. 2020). „How Kim Petras is Nurturing a New Era of Female-empowered Pop”. Love. Архивирано из оригинала 17. 06. 2020. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  425. ^ Vaidyanathan, Vaishnavi (23. 9. 2020). „JoJo Siwa Reacts To Being On Time's Most Influential People List, Names Celebrity Inspirations”. International Business Times. Приступљено 27. 8. 2021. 
  426. ^ Hahne, Stephanie (12. 7. 2019). „Pabllo Vittar lista os cinco discos que mudaram sua vida para o TIDAL” [Pabllo Vittar lists the five records that changed her life for TIDAL]. Tenho Mais Discos Que Amigos. Приступљено 17. 9. 2021. 
  427. ^ Duboff, Josh (13. 2. 2019). „"Sweet but Psycho" Singer Ava Max Is Trying to "Bring Pop Back"”. Vanity Fair. Приступљено 17. 9. 2021. 
  428. ^ Rashad (18. 6. 2021). „Watch: Doja Cat Discusses How Aaliyah, FKA Twigs, Beyoncé, & Lady Gaga Inspired Her Music Videos”. That Grape Juice. Приступљено 7. 10. 2021. 
  429. ^ "How Well Does TWICE Know Each Other? - TWICE Game Show - Vanity Fair". Vanity Fair. 6. 10. 2021. Приступљено 7. 10. 2021 — преко YouTube. 
  430. ^ Fay-Wei Li; Kathleen M. Pryer; Michael D. Windham (2012). „Gaga, a new fern genus segregated from Cheilanthes (Pteridaceae)” (PDF). Systematic Botany. 37 (4): 845—860. ISSN 0363-6445. S2CID 6871286. doi:10.1600/036364412X656626. hdl:10161/5988 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2019. г. Приступљено 20. 11. 2021. 
  431. ^ Andrew, Scottie (11. 3. 2020). „There's a new insect named for Lady Gaga, and it's every bit as otherworldly as the pop diva”. CNN. Приступљено 17. 4. 2020. 
  432. ^ Stucky, Richard K.; Covert, Herbert H. (2014). „A new genus and species of early Eocene (Ypresian) Artiodactyla (Mammalia), Gagadon minimonstrum, from Bitter Creek, Wyoming, U.S.A.”. Journal of Vertebrate Paleontology. 34 (3): 731—736. doi:10.1080/02724634.2013.827580 Слободан приступ. 
  433. ^ Wheeler, Quentin D. (16. 9. 2012). „New to Nature No 84: Aleiodes gaga”. The Guardian. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 21. 7. 2013. 
  434. ^ Areekul Butcher, Buntika; Smith, M. Alex; Sharkey, Mike J.; Quicke, Donald L.J. (2012). „A turbo-taxonomic study of Thai Aleiodes (Aleiodes) and Aleiodes (Arcaleiodes)(Hymenoptera: Braconidae: Rogadinae) based largely on COI barcoded specimens, with rapid descriptions of 179 new species” (PDF). Zootaxa. 3457: 1—232. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 8. 2014. г. 
  435. ^ Kaufman, Gil (24. 5. 2021). „Lady Gaga Celebrated With 'Born This Way' Day in West Hollywood”. Billboard. Приступљено 8. 6. 2021. 
  436. ^ „Artist: Lady Gaga”. The Recording Academy. Приступљено 20. 6. 2021. 
  437. ^ „Person: Lady Gaga”. Hollywood Foreign Press Association. Приступљено 20. 6. 2021. 
  438. ^ Singh, Anita (16. 2. 2010). „Brit Awards 2010: Lady Gaga wins a hat-trick of prizes”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 28. 4. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2016. 
  439. ^ „Sophia Loren, Lady Gaga, Herbie Hancock, Joan and Irwin Jacobs, Alice Walton, Maria Bell to Be Honored on October 19th”. Americans for the Arts. 6. 10. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 7. 10. 2015. 
  440. ^ „Lady Gaga Honored As Style Icon at CFDA Awards”. Billboard. 7. 6. 2011. Архивирано из оригинала 1. 7. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  441. ^ „Lady Gaga Becomes First Woman In History To Win An Oscar, Grammy, BAFTA & Golden Globe In Same Year”. Capital FM. 25. 2. 2019. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  442. ^ Caulfield, Keith (12. 9. 2010). „Lady Gaga Is Billboard's 2010 Artist of the Year, Ke$ha Takes Top New Act”. Billboard. Архивирано из оригинала 16. 7. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  443. ^ „Top Artists – Decade-End”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 17. 6. 2020. 
  444. ^ Murray, Gordon (14. 9. 2021). „Lady Gaga's 'Dawn of Chromatica' Crowns Top Dance/Electronic Albums Chart in Record-Setting Week”. Billboard. Приступљено 14. 9. 2021. 
  445. ^ „Lady Gaga Chart History (Top Dance/Electronic Albums)”. Billboard. Приступљено 14. 9. 2021. 
  446. ^ Kelton, Sam (20. 2. 2014). „Lady Gaga and Robbie Williams leave Adelaide off Australian tour itineraries”. The Advertiser of Adelaide. Приступљено 12. 10. 2015. 
  447. ^ Sun, Rebecca (12. 1. 2016). „Lady Gaga Exits WME for CAA”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 1. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2016. 
  448. ^ Frankenberg, Eric (27. 2. 2019). „Lady Gaga's Touring Earnings Pass Half-Billion Mark as 'Enigma' Grosses Roll in”. Billboard. Архивирано из оригинала 27. 2. 2019. г. Приступљено 28. 2. 2019. 
  449. ^ „Beyoncé, Troubadour, Forum, Coachella, Billy Strings, Bert Kreischer Among Pollstar 2021 Winners”. Pollstar. 16. 6. 2021. Приступљено 17. 6. 2021. 
  450. ^ „Top Artists (Digital Singles)”. Recording Industry Association of America. Архивирано из оригинала 10. 9. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2021. 
  451. ^ „Lady Gaga Becomes RIAA's First Female Digital Diamond Award Recipient”. Recording Industry Association of America. 15. 5. 2014. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  452. ^ Lynch, Joe (1. 12. 2015). „Lady Gaga Earns Her Second Diamond Single”. Billboard. Архивирано из оригинала 24. 2. 2017. г. Приступљено 1. 11. 2017. 
  453. ^ Trust, Gary (2. 10. 2017). „Ask Billboard: Lady Gaga First Artist With Two 7-Million-Selling Downloads”. Billboard. Архивирано из оригинала 4. 10. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  454. ^ „First female artist to achieve three 10-million-selling singles”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 26. 3. 2021. г. Приступљено 26. 3. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лејди_Гага&oldid=28678778”