Пређи на садржај

Логичка последица

С Википедије, слободне енциклопедије

Логичка последица (такође повластица) је фундаментални концепт у логици који описује однос између изјава које су истините када једна изјава логички следи из једне или више изјава. Ваљани логички аргумент је онај у којем закључак произилази из премиса, јер је закључак последица премиса. Филозофска анализа логичке последице укључује питања: "У ком смислу закључак следи из његових премиса?" и "Шта значи да закључак буде последица премиса?"[1] Сва филозофска логика има за циљ да пружи приказе природе логичке последице и природе логичке истине.[2]

Логичка последица је неопходна и формална, путем примера који се објашњавају формалним доказом и моделима интерпретације.[1] За реченицу се каже да је логичка последица скупа реченица, за дати језик, ако и само ако, користећи само логику (тј. без обзира на личне интерпретације реченица), реченица мора бити истинита ако је свака реченица у скупу истинита.[3]

Логичари праве прецизне рачуне о логичким последицама у вези са датим језиком , било конструисањем дедуктивног система за или формално намењеном семантиком за језик . Пољски логичар Алфред Тарски идентификовао је три карактеристике адекватне карактеризације повластице:

(1) Релација логичке последице се ослања на логичку форму реченица;

(2) Релација је а приори, тј. може се одредити са или без обзира на емпиријске доказе (чулно искуство); и

(3) Релација логичке последице има модалну компоненту.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Beall, JC and Restall, Greg, Logical Consequence The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2009 Edition), Edward N. Zalta (ed.).
  2. ^ Quine, Willard Van Orman, Philosophy of Logic.
  3. ^ а б McKeon, Matthew, Logical Consequence Internet Encyclopedia of Philosophy.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]