Пређи на садржај

Луде године

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Луде године (вишезначна одредница).
Луде године
Жика Павловић и Милан Тодоровић у филму Друга Жикина династија
ТворацЗоран Чалић
Изворни радЛуде године
Филмови и телевизија
Филм(ови)

Луде године је филмски серијал који је створио Зоран Чалић. У бившој Југославији је цео серијал временом постао познат под неформалним називом Жикина династија, који је заправо наслов истоименог седмог филма из 1985. који представља пародију на америчку серију Династија, која је средином 1980-их била изузетно популарна у читавој бившој Југославији.[1]

Први филм серијала, Луде године, снимљен 1977. по роману Томислава Кетига,[2] био је намењен првенствено омладинској публици а односио се на друштвена питања попут незаштићеног секса и тинејџерске трудноће.[1] Међутим, у наставцима је серијал направио заокрет ка комедији, пре свега због два главна лика — Жике Павловића и Милана Тодоровића. Драгомир Бојанић Гидра, који је тумачио Павловића, преминуо је 1993. што је првобитно означило крај серијала.[3][4] Међутим, 2020. потврђено је снимање наставка. Због изненадне смрти глумице Риалде Кадрић наредне године, снимање новог филма је најпре било доведено у питање, али је након измене сценарија одлучено да се сними наставак Повратак Жикине династије, чије је снимање започето у септембру 2024.

Скоро сваки филм из серијала био је критикован од стране филмских критичара. Они су критиковали лош редитељски избор и народни хумор уз руралне и урбане стереотипе који се приказују кроз ликове Жике и Милана. Упркос својој репутацији, серијал се показао као добар полигон и одскочна даска у каријери за многе глумачке таленте и будуће звезде југословенске кинематографије попут Соње Савић, Зорана Цвијановића, Николе Која, Гале Виденовић, Светислава Гонцића и других. Серијал је остварио огроман успех у бившој Југославији и Совјетском Савезу.[5]

Филмови

[уреди | уреди извор]
Редни број Наслов Година
1. Луде године 1977.
2. Дошло доба да се љубав проба 1980.
3. Љуби, љуби, ал’ главу не губи 1981.
4. Какав деда такав унук 1983.
5. Иди ми, дођи ми 1983.
6. Шта се згоди кад се љубав роди 1984.
7. Жикина династија 1985.
8. Друга Жикина династија 1986.
9. Сулуде године 1988.
10. Жикина женидба 1992.
11. Повратак Жикине династије 2025.

Улоге

[уреди | уреди извор]

Редовни ликови у наставцима овог филмског серијала били су:

Лик Филм
Луде године
(1977) 		Дошло доба да се љубав проба
(1980) 		Љуби, љуби, ал’ главу не губи
(1981) 		Какав деда такав унук
(1983) 		Иди ми, дођи ми
(1983) 		Шта се згоди кад се љубав роди
(1984) 		Жикина династија
(1985) 		Друга Жикина династија
(1986) 		Сулуде године
(1988) 		Жикина женидба
(1992) 		Повратак Жикине династије
(2025)
Живорад Жика Павловић Драгомир Бојанић Гидра
Дара Павловић Дара Чаленић Оливера Викторовић
(Глас)
Милан Тодоровић Марко Тодоровић
Јелена Тодоровић Јелена Жигон
Слободан „Боба” Павловић Владимир Петровић Владимир Петровић
Марија Павловић-Тодоровић Риалда Кадрић
др Милутин Недељковић Велимир Бата Живојиновић Велимир Бата Живојиновић Велимир Бата Живојиновић
Миге Милан Срдоч Милан Срдоч
Вука Тодоровић Љиљана Јанковић Љиљана Јанковић
Елза Весна Чипчић Весна Чипчић
Михајло „Миша” Павловић Михаило Јевтић Борис Миливојевић Никола Којо Никола Којо
Наташа Гала Виденовић
Грофица Ниночка Николајевна Романова Вука Дунђеровић Вука Дунђеровић
Светислав Бркић - Херберт фон Карајан Никола Симић

Промена имена улога кроз серијал

[уреди | уреди извор]

Занимљиво је да су неки глумци тумачили по неколико различитих улога у серијалу.

Занимљивости и недоследности

[уреди | уреди извор]
  • С обзиром на то да у филму Дошло доба да се љубав проба директор школе (Стево Жигон) ословљава Милана са "друже Ђорђевићу", у прва два филма серијала Маријина породица се презивала Ђорђевић, за разлику од осталих наставака где се презива Тодоровић.
  • Серијал је неочекивано одолео променама глумаца, са изузетком лика Мише који је морао да буде замењен због старости глумаца.
  • Улогу Марије требало је да игра Соња Савић, али је замењена Риалдом Кадрић. Риалда је дошла пред само снимање, иако су се глумац Владимир Петровић и Соња дуго припремали за главне улоге.[6] Соњи је касније ипак додељена споредна улога, па је тумачила Лидију, Бобину другарицу.
  • Након филма Љуби, љуби, ал' главу не губи, глумица Дара Чаленић је напустила серијал пошто се са супругом Владом Петрићем одселила у Сједињене Америчке Државе.
  • У филму Какав деда такав унук оригинално је постојала сцена где лик Даре пада у буре са водом док је прала прозоре, која је касније уклоњена и замењена сценом у којој Жика на гробу описује њену смрт.
  • Након филма Друга Жикина династија, Риалда Кадрић се одселила у Лондон, због чега се ликови Марије и Бобе нису појављивали у последња два наставка серијала. У филму Жикина женидба објашњено је да су се Марија и Боба одселили у Лондон због њене докторске специјализације.
  • Из јавности непознатих разлога, лик Мише се такође није појавио у последња два наставка серијала. У Жикиној женидби, Жика такође помиње како Миша и Наташа живе у Москви, где приређују концерте у дуету.
  • Након завршетка снимања филма Сулуде године, сценариста Јован Марковић је са Драгомиром Бојанићем Гидром имао у плану снимање телевизијске серије Жикини мемоари, где би лик Жике Павловића у бањи коментарисао догађаје из серијала. Међутим, до реализације није дошло услед Гидрине болести.[7][8]
  • Након смрти Зорана Чалића снимање наставка је више пута планирано, али је одлагано због недостатка новца.
  • Филмски центар Србије је 2018. године првобитно одбио да финансира девет пројеката међу којима је био и филм Повратак Жикине династије[9]. Међутим, две године касније је на конкурсу подржао снимање наставка, за шта је издвојено 22,5 милиона динара.[10]

Награде

[уреди | уреди извор]

Зоран Чалић је за филмове Луде године и Дошло доба да се љубав проба добио пет награда на међународним фестивалима: Ормина на Сицилији, два пута у Салерну, Александрији и Уницеф награду у Абруцу.[11]

Гледаност

[уреди | уреди извор]
  • Филм Дошло доба да се љубав проба премијерно је приказан у Београду 31. јануара 1980. године. Због своје велике гледаности и популарности, направио је застој у приказивању осталих филмова те године. У свим београдским биоскопима приказиван је у ударним терминима до 4. маја, када је скинут са репертоара због смрти Јосипа Броза Тита. До тада, само у Београду га је гледало 600.000 гледалаца.[12]
  • Сви филмови из серијала су имали велику гледаност, осим на просторима бивше Југославије били су популарни и у земљама Источног Балкана. Филмови су стекли велику популарност а глумци постали велике филмске звезде у Русији. Риалда Кадрић је 1980. године добила позив да учествује на Филмском фестивалу у Москви где је дочекана као холивудска дива.
  • Други наставак Дошло доба да се љубав проба приказиван је у двадесетак московских биоскопа, а на карте се чекало више од три месеца.
  • Због великог успеха и гледаности серијала у Русији, филм Шта се згоди кад се љубав роди сниман је наменски за њихово тржиште. По сценарију филма Миша се заљубљује у Рускињу Наташу, због чега се у филму се доста говори руским језиком.[12]

Популарност

[уреди | уреди извор]
  • Иако је Драгомир Бојанић Гидра остварио преко сто улога у својој каријери, овај филмски серијал је обележио његову каријеру а улога Жике Павловића сматра се ремек делом у српској и југословенској кинематографији.
  • Никола Којо је у овом серијалу остварио једну од првих главних улога што га је учинило једног од најпопуларнијих и најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији а касније добија главну улогу у филму Ми нисмо анђели.
  • Гала Виденовић се прославила у филму Шта се згоди кад се љубав роди и наставила да игра Рускињу Наташу у овом серијалу, популарност јој је донела и велике улоге у филмовима Држање за ваздух и Јагоде у грлу као и главну улогу у серији Метла без дршке и у филму Бал на води.

Локације

[уреди | уреди извор]

Локација куће у којој су живели Милан и Јелена у серијалу више пута је мењана. У прва три филма живе у центру града, у згради преко пута Конака књегиње Љубице. Наредна три филма живели су у велелепној вили на Дедињу. Још два пута су живели у различитим вилама, такође на Дедињу. Филм Жикина династија је снимљен у кући у којој су снимани бројни домаћи филмови и серије док је наредни наставак сниман у кући у којој је живео и Озрен Солдатовић из серије Срећни људи. Занимљиво је да су се у филму Жикина женидба вратили у кућу из четвртог филма Какав деда, такав унук.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Mrenica, Ines (1. 11. 2020). „Čemu smo se smijali? Prije 35 godina emitovana je "Žikina dinastija", detektor našeg mentaliteta” [What were we laughing at? "Zika's dynasty", a detector of our mentality, was broadcast 35 years ago]. Klix.ba. 
  2. ^ „Srpski roman u domaćem filmu - Mingl”. www.mingl.rs. Приступљено 2024-09-18. 
  3. ^ „Зоран Чалић о серијалу”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ Milan želeo da odustane od uloge zbog Žike, a zbog SMRTI GLUMCA prekinuto snimanje!
  5. ^ Schwartz, Matthias; Winkel, Heike (2016). Eastern European Youth Cultures in a Global Context. Springer. стр. 40. ISBN 978-1-13738-513-0. 
  6. ^ „Više me niko ne prepoznaje kao Bobu”. pressonline.rs. Архивирано из оригинала 26. 07. 2020. г. Приступљено 26. 7. 2020. 
  7. ^ U Rusiji mi je propalo 30 miliona dolara, Gidri nisam ispunio veliku želju
  8. ^ Петровић, Љиљана. „Млади воле Гидру и хумор „Жикине династије””. Politika Online. Приступљено 2024-09-18. 
  9. ^ Neće biti snimanja Povratka Žikine dinastije
  10. ^ Filmski centar Srbije podržao buduće filmske hitove: Stižu nove Lude godine
  11. ^ Zoran čalić o fenomenu popularnosti Ludih godina
  12. ^ а б в TOP 10 ČINJENICA o serijalu LUDE GODINE

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луде_године&oldid=28997239”