Пређи на садржај

Манилски залив

Координате: 14° 31′ 00″ С; 120° 46′ 00″ И / 14.516667° С; 120.766667° И / 14.516667; 120.766667
С Википедије, слободне енциклопедије
Манила
Залазак сунца над заливом Манила
Локацијаострво Лузон
Координате14° 31′ 00″ С; 120° 46′ 00″ И / 14.516667° С; 120.766667° И / 14.516667; 120.766667 14° 31′ 00″ С; 120° 46′ 00″ И / 14.516667° С; 120.766667° И / 14.516667; 120.766667
Типприродна лука
Притоке
Земље басенаФилипини
Макс. дужина
19 km (12 mi) km
Макс. ширина
48 km (30 mi) km
Површина2.000 km2 (770 sq mi) km2
Прос. дубина
17 m (55,8 ft) m
Запремина28,9×109 m3 (1,02×1012 cu ft) km3
Дужина обале1
190 km (118,1 mi) km
Острва
Насеља
Манила на карти Филипина
Манила
Манила
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.
Манила

Залив Манила (фил./таг. Look ng Maynila, енгл. Manila Bay, шп. bahía de Manila) природна је лука[1] која служи као индустријска Лука Маниле (острво Лузон, Филипини). Стратешки корисно позициониран око главног града Филипина Маниле, залив Манила је омогућавао трговину и други транспорт између Филипина и суседних земаља,[2] служећи као жила-куцавица за социо-економски развој чак и пре шпанске окупације. С површином од 1.994 km2 (769,9 sq mi) и обалом дужине 190 km (118,1 mi), залив Манила је смештен на западном делу Лузона и ограничен Кавитеом и Метро Манилом на истоку, Булаканом и Пампангом на северу, те Батааном на западу и северозападу.[3] На залив Манила отпада просечно 17.000 km2 (6.563,7 sq mi) сливних вода, а река Пампанга доприноси са око 49% прилива свеже воде. С просечном дубином од 17 m (55,8 ft), процењује се да има укупну запремину од 28,9 милијарди кубних метара (28,9 кубних километара). Улаз у залив је широк 19 km (11,8 mi) и наставља да се шири до распона од 48 km (29,8 mi). Како год, ширина залива варира од просечно 22 km (13,7 mi) — на његовом предњем делу, до 60 km (37,3 mi) — најдужи хоризонтални правац који постоји у заливу.[3]

Сателитски снимак залива Манила

Острва Корехидор и Кабаљо деле улаз залива Манила на два канала,[3] око 3,2 km (2 mi) према северној и 10,5 km (6,5 mi) на јужној страни. Маривелес (у провинцији Батаан) представља сидриште у самом улазу на северу, а Сангли је некадашња локација Поморске базе „Кавите”. На обе стране залива налазе се вулкански врхови прекривени тропским растињем: 40 km северно је полуострво Батаан, а јужно је провинција Кавите.

На улазу у залив Манила налази се неколико острва, од којих је највеће Корехидор — смештено 3 километра од Батаана, заједно са острвом Кабаљо, дели предњи део залива на северни и јужни канал. У јужном каналу је острво Ел Фраиле, а на излазу и јужно острво Карабао. Ел Фраиле, стеновито острво површине од око 1,6 ha (4 acres), подлога је масивним бетонским и челичним рушевинама Форт Драма, острвске тврђаве коју је изградила Армија Сједињених Држава (1909—1914) у сврху одбране јужног улаза залива. Одмах на северу и југу налазе се и друге луке, које представљају и локална и међународна пристаништа за бродове. Огроман број бродова из северне и јужне луке врши прекоморски саобраћај и поспешује филипинску привреду.[2] Мања од ових лука је северна лука и користи се као пристаниште бродова за међуострвски саобраћај, док се јужна лука користи за велике бродове који иду углавном на прекоокеанска путовања.[3]

Сутон у четврти луке залива Манила
Поглед из четврти луке на залив Манила ноћу

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 109. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ а б Jacinto, G. S.; Azanza, R. V.; Velasquez, I. B.; Siringan, F. P. (2006). Manila Bay: Environmental Challenges and Opportunities. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 309—328.
  3. ^ а б в г Jacinto, G. S.; Velasquez, I. B.; San Diego-McGlone, M. L.; Villanoy, C. L.; Siringan, F. B. (2006). Biophysical Environment of Manila Bay – Then and Now. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 293—307.
Општа референца за све податке

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Alonzo-Pasicolan, S (1987). Status of Wetlands in Luzon. . Paper presented at the Conference on Wetland and Waterfowl Conservation in Asia, Malacca, Malaysia, 23–28 February 1987. IWRB & Interwater.
  • Barros, Juanita De (2003). Order and place in a Colonial city – Patterns of struggle and resistance in Georgetown, British Guiana, 1889–1924. McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 264. ISBN 978-0-7735-2455-2. 
  • Carvalho, F. P.; Villeneuve, J. P.; Cattini, C.; Tolosa, I.; Bajet, C. M.; Calingacion, M. N. . Organic Contaminants in the Marine Environment of Manila Bay, Philippines. Arch Environ Contam Toxicol. 57: 348—358. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • De Castro, J. A. I. . Cleaning Up Manila Bay: Mandamus as a Tool for Environmental Protection. Ecology Law Quarterly. 37: 797—804. 2010.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Gomez, J. E. . Waterfront design without policy? The actual uses of Manila's Baywalk. Cities. 25: 86—106. 2008.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Jaraula, C. B.; Siringan, F. P. (2004). Multi-proxy reconstruction of Late Quaternary evolution of Laguna de Bai, Philippines. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology.
  • Gilbert, Erik (2004). „Reviewed work: Verandahs of Power: Colonialism and Space in Urban Africa, Garth Andrew Myers”. The International Journal of African Historical Studies. 37 (1): 123—125. JSTOR 4129075. doi:10.2307/4129075. 
  • Perez, R. T.; Feir, R. B.; Carandang, E.; Gonzalez, E. B Potential Impacts of Sea Level Rise on the Coastal Resrouces of Manila Bay: A Preliminary Vulnerability Assessment. 92.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 137—147.
  • Santiago, E. C. . The levels and distribution of polycyclic aromatic hydrocarbons (PAH) contamination in bottom sediment in Manila Bay. Science Diliman. 9: 16—28. 1997.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Velasquez I.; Jacinto, G. S.; Valera, F. S. (2002). The speciation of dissolved copper, cadmium and zinc in Manila Bay, Philippines. Marine Pollution Bulletin. 45: 210—217.
  • Bureau of Fisheries and Aquatic Resources – BFAR (1995). Fisheries Sector Program – Resources and Ecological Assessment of Manila Bay. Final Report. BFAR; Department of Agriculture; Quezon City, Philippines.
  • International Centre for Living Aquatic Resources Management – ICLARM (1996). Resource and Ecological Assessment of Manila Bay Philippines: Results of Monitoring Activities (1995–1996).
  • Manila Bay Environmental Project – MBEMP (2001). Manila Bay Coastal Strategy. Quezon City, Philippines.
  • National Water Resources Council – NWRC (1983). Framework Plan: Pampanga River Basins. Report No. 24-3A.
  • World Justice Project (2009). Eco-lawyer Presses Manila Bay Clean Up. Inquirer Company, Philippines.

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Jacinto, Gil S.; Velasquez, Imelda B.; San Diego-Mcglone, Maria Lourdes; Villanoy, Cesar L.; Siringan, Fernando B. (2006). „Biophysical Environment of Manila Bay — then and Now”. The Environment in Asia Pacific Harbours. стр. 293—307. ISBN 1-4020-3654-X. doi:10.1007/1-4020-3655-8_18. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манилски_залив&oldid=29013089”