Марица Стојшин
Марица Стојшин | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Марица Стојшин |
Датум рођења | 1930. |
Место рођења | Дражевац, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 12. мај 2008.77/78 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Марица Стојшин (Дражевац, 1930 – Београд, 12. мај 2008) била је дугогодишњи секретар редакције и лектор часописа „Дело“.
У Београду је завршила гимназију и на Филозофском факултету југословенску књижевност и српскохрватски језик. У познати београдски књижевни часопис „Дело“ дошла је 1963. године, где ће као секретар редакције провести све до његовог гашења 1992. године. Истовремено обављала је и послове лектора часописа. Била је присутна на београдској књижевној сцени, као посредни или непосредни учесник, у време сукоба модерниста и реалиста у коме су победили модернисти окупљени око часописа „Дело“[1]. Прве текстове објавила је као студенткиња, али је тек после смрти угледала светло дана њена прва и једина књига „Проветравање живота“, у издању Књижевне општине Вршац 2008. године.
У овим мемоарским текстовима оставила је драгоцена сећања о раду редакције „Дела“ у временском распону од готово три деценије, о сусретима с многим познатим писцима и људима из света културе од Васка Попе до Бранка Миљковића, од Милоша Црњанског до Мире Траиловић, као и о својим бившим супрузима Петру Џаџићу[2] и Владимиру Стојшину. Из књиге, између осталог, сазнајемо да је о судбини часописа "Дело" одлучио ондашњи главни уредник Нолита Милош Стамболић[3], рођени брат Ивана Стамболића, одлучивши да више не излази, 1992. године, када је главни уредник Слободан Благојевић самоиницијативно напустио редакцију, отишавши у иностранство, а на политичком небу Србије Стамболић губио дугогодишње позиције. Књига је драгоцена по много чему, поготову по истанчаним психолошким портретима значајних српских књижевника у то време. Из ње се може јасно видети да је Бранко Миљковић извршио самоубиство[4], а не да је жртва неке умишљене завере, можда боље но што је то ико и у једној књизи до сада документовао.
Књиге
[уреди | уреди извор]- Проветравање живота, КОВ, Вршац, 2008.
Литература
[уреди | уреди извор]- Драгољуб Станковић: Две књиге, Кораци бр. 3-4, Крагујевац 2010,
- Мирјана Стефановић: Када је Бранко чуо охридске трубадуре, Сарајевске свеске, бр. 47 – 48, Сарајево 2010- 2012,