Маузер
| Mauser | |
|---|---|
| ДОО | |
| Делатност | производња |
| Основано | 1811. Königlich Württembergische Gewehrfabrik 1874. Gebruder Mauser & Co. |
| Угашено | 2004. |
| Седиште | Оберндорф на Некару Немачка |
| Производи | стрељачко оружје муниција |
| Веб-сајт | www |
Маузер (нем. Mauser), немачка фабрика ватреног оружја и муниције основана 1874, позната по производњи пушака са обртночепним затварачем и полуаутоматских пиштоља.
Историја
[уреди | уреди извор]Фабрику Маузер из Оберндорфа основала су браћа Вилхелм (1834-1882) и Паул Маузер (1838-1914). Њих двојица су 1865. конструисали једнометну пушку острагушу са модернизованим обртночепним затварачем. Уз то, браћа Маузер су први у Европи почели да производе сједињене метке са централним паљењем и металном чахуром, које су измислили Британац Едвард Боксер (1866) и Американац Хирам Бердан (1868).[1]
Маузерова пушка са сједињеним метком је 1871. уведена у наоружање немачке војске као Маузер М1871. Нова пушка, а нарочито Маузеров обртночепни затварач, показао се тако ефикасним, простим и поузданим, да је његова примена усвојена широм света, а фабрика Маузер постала је крајем 19. века један од водећих произвођача оружја у Европи. Тако је 1880. фирма Маузер произвела 100.000 пушака Маузер-Кока за српску војску. На истом принципу (Маузеровог затварача) произведено је више модела брзометних пушака, које су усвојене као службено војничко оружје у Немачкој, Аргентини, Белгији, Србији, Шпанији и Турској. Такође, произведено је и више веома популарних модела полуаутоматских пиштоља.[2]
Име фабрике
[уреди | уреди извор]- Краљевска виртрембершка фабрика пушака (нем. Königlich Württembergische Gewehrfabrik) - од 1811. до 1874. године.
- Браћа Маузер (нем. Gebruder Mauser & Co.) - od 1874. do 1884. године.[3]
- Фабрика оружја Маузер (нем. Waffenfabrik Mauser AG) - od 1884. године.[3]
Производи
[уреди | уреди извор]Војничке пушке
[уреди | уреди извор]- Маузер М1871,
- Маузер М1880 (Маузер-Кока),
- Маузер М1891,
- Маузер М1898,
- Маузер М1924,[4]
- К98 Маузер
Пиштољи
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Форд 1998, стр. 18–21.
- ^ Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 349.
- ^ а б Жук 1995, стр. 77.
- ^ Ђурашиновић 1974, стр. 549.
- ^ Антић 1973, стр. 696.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хаџи-Дамјановић, Јован (1973). „Маузер, Паул”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 5 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Ђурашиновић, Радомир (1974). „Пушка”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 7 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Антић, Радивоје (1973). „Пиштољ”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 6 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.
- Zhuk, A.B. (1995). Walter, John, ур. The illustrated encyclopedia of HANDGUNS, pistols and revolvers of the world, 1870 to 1995. Превод: Bobrov, N.N. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-187-8.