Милан Бакић
милан бакић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1903. |
Место рођења | Бјеловар, Аустроугарска |
Датум смрти | 1941. (38 год.) |
Место смрти | Логор Јадовно, НД Хрватска |
Професија | правник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1935. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Милан Бакић Баја (Бјеловар, 1903 – Логор Јадовно на Велебиту, 1941) био је правник, хрватски комуниста српског порекла и брат вајара Војина Бакића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у грађанској породици. Имао је четворицу браће: Александра, Војина, Николу и Слободана, те сестру Душанку. Завршио је Српску основну школу и Државну реалну гимназију у Бјеловару. Као ђак бјеловарске гимназије, касније студент права, Бакић је био један од најутицајнијих чланова Југословенског сокола, у којему су тада почела превладавати левичарска стремљења. Године 1935, постао је члан Комунистичке партије Југославије. Пошто је дипломирао право, а није могао да се одмах запосли као правник, прихватио је место грунтовничара код Котарскога суда у Лудбрегу.
Током месеца јула 1937. године, у Бјеловару је био основан Окружни комитет Комунистичке партије Хрватске од 5 чланова. Први секретар је био Милан Бакић. Године 1939, Окружни комитет је био преустројен, а дужност секретара преузео је Касим Чехајић Турчин, постоларски радник. Његов је брат Слободан био секретар Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије у Бјеловару од 1938. до 1940. године.
По доласку на власт априла 1941, усташе су почеле да се решавају припадника српске верске и привредне елите на подручју НДХ. Тако је и Бакић био ухапшен 5. маја исте године и одведен у логор Даница, одакле је у лето био транспортован са скупином Срба у логор Јадовно у Лици, где је напослетку и убијен.[1]
По њему је до 1990-их носила име II основна школа у Бјеловару.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Грегорић, Павле. НОБ у сјевероисточној Хрватској 1942. године : [сјећања и документи]. Стварност. . Загреб. 1978. pp. 33..
Литература
[уреди | уреди извор]- Хрнчевић, Јосип. Свједочанства, 2. доп. изд., Глобус. . Загреб. 1986. pp. 56. ISBN 978-86-343-0184-7.
- Диздар, Здравко. Бјеловарски устанак од 7. до 10. травња 1941. // ЧСП, бр. 3. (2007), pp. 581. – 609. (593)