Ник Лалић (кошаркаш)
| Ник А. Лалић | |
|---|---|
 Капетан Ник Лалић у Прањанима, 1944. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. мај 1916. |
| Место рођења | Лорејн, Охајо, САД |
| Датум смрти | 11. мај 2001. (85 год.) |
| Место смрти | Балтимор, Мериленд, САД |
| Образовање | Државни универзитет Охајо Универзитет Колумбија |
| Породица | |
| Супружник | Мира Вукчевић (1952–1993) |
| Деца | Стефани Лалић Адамс |
| Војна каријера | |
| Служба | 1939—1957. |
| Војска |  Канцеларија за стратешке услуге Централна обавештајна агенција |
| Чин | капетан |
Никола Ник А. Лалић (енгл. Nikola "Nick" A. Lalich; Лорејн, 8. мај 1916 — Балтимор, 11. мај 2001) био је амерички кошаркаш српског порекла, официр Канцеларије за стратешке услуге током Другог светског рата и касније Централне обавештајне агенције (ЦИА).
Лалић је био један од кључних људи приликом спасавања америчких ваздухопловаца оборених изнад територије Југославије 1944. године, у операцији Халијард.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Никола Ник Лалић је рођен 8. маја 1916. године у Лорејну у савезној држави Охајо (САД), у породици српских емиграната. Одрастао је у Кливленду, где се упознао са три године старијим Џесијем Овенсом, будућим америчким атлетичаром и звездом Олимпијских игара у Берлину 1936. године, којем је Хитлер одбио да уручи медаљу зато је што је био црнац.[1] Лалић и Овенс су остали пријатељи до краја живота.
Студирао је на Државном универзитету Охајо и стекао диплому из индустријског дизајна 1938. године, а потом је магистрирао на Универзитету Колумбија града Њујорка.
У Кливленду се запослио као професор индустријског дизајна.
Операција Халијард
[уреди | уреди извор]Регрутован је у Корпус везе (Signal Corps), али је због познавања српског језика убрзо преведен у Канцеларију за стратешке услуге ('Office of Strategic Services, OSS'), где је постао обавештајни официр.[2]
Као обавештајац у Барију, учествовао је у кампањи бомбардовања нафтних постројења у румунском граду Плоешти, које су изводили амерички ваздухопловци са аеродрома у Италији, током 1943. и 1944. године. Како је много авиона оборено, нарочито изнад територије Краљевине Југославије, дошло је до велике акције спасавања америчких ваздухопловаца од стране Југословенске војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Михаиловића, која је позната као операција Халијард. У више наврата, амерички авиони су слетали на импровизовани аеродром у Прањанима и преузимали своје оборене саборце.
Један од кључних америчких официра који је координирао ову операцију, био је управо капетан Лалић. Он је неко време провео уз генерала Михаиловића и тада се спријатељио са њим. Приликом последњег полетања из Југославије, са аеродрома у Бољанићу 27. децембра 1944. године, капетан Лалић је позвао генерала Михаиловића да са њим крене у Италију. Генерал Михаиловић је то одбио.
Мајор Џорџ Вујновић, амерички обавештајац и контролни официр у Барију, изјавио је[3]:
Лалић је апсолутно неустрашив и веома храбар.
Кошаркашка каријера
[уреди | уреди извор]У сезони 1945/1946, Лалић се такмичио као кошаркаш Youngstown Bears-а у Националној кошаркашкој лиги[4], која је касније прерасла у НБА лигу.
Такође, његов млађи брат Питер Лалић је био кошаркаш, који се четири сезоне такмичио у НБА лиги.
Послератна служба
[уреди | уреди извор]Лалић је након Другог светског рата остао у служби Канцеларије за стратешке услуге. Када је 1947. године променила име у Централна обавештајна агенција, остао је њен официр и између 1952. и 1957. године је био ангажован у Грчкој. Потом се повукао у маркетиншки сектор и радио је као извршни директор једне агенције у Њујорку.
Почетком 60-их година, преселио се у Балтимор и запослио у савезном Министарству трговине САД (United States Department of Commerce)
Иако се није слагао са политиком Слободана Милошевића, тешко му је пало НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.[2]
Смрт
[уреди | уреди извор]Лалић је преминуо 11. маја 2001. године у Балтимору, савезна држава Мериленд. Након опела у Грчкој православној катедрали Благовештења у Балтимору, сахрањен је на локалном гробљу.[2]
Породица
[уреди | уреди извор]Ник Лалић се 1952. године оженио Миром Вукчевић. Она је преминула 1993. године. Имали су кћерку Стефани Лалић Адамс, која је удата и има кћерке Каролин Никол и Александру Роуз.[1]
Када је 2019. године посетила Прањане, Стефани Лалић Адамс је говорила о свом оцу и његовом односу са Михаиловићем[1]:
Целог живота ми је причао о храбрости и пожртвованости српског народа, који им је пружио уточиште у својим кућама, штитио их и давао им храну, које ни сами нису имали довољно. (...) Били су као браћа. Живели су заједно, радили заједно и заједно спасили многе животе. Мој отац је научио много о историји Југославије и о покрету отпора који је водио Дража. Схватио је да су били борци за слободу, а не издајници како их је касније погрешно оптужила Југословенска влада.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Heroji misije Halijard: Nik Lalić molio Dražu da pođe u Ameriku, ali on nije hteo”. B92. 30. septembar 2019.
- ^ а б в „Nick A. Lalich, 85, leader of OSS team that rescued downed air crews in WWII”. The Baltimore Sun. 15. maj 2001. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ Бабац, Душан (2017). Срби - амерички ратни хероји. Београд: Медија центар Одбрана. стр. 159. ISBN 978-86-335-0577-2.
- ^ „Nikola Lalich NBL Stats”. www.basketball-reference.com.
