Пређи на садржај

Обалска оклопњача

С Википедије, слободне енциклопедије
Норвешка обалска оклопњача Норге (1900), потопљена од немачких разарача 9. јуна 1940. код Нарвика, приликом немачке инвазије Норвешке.

Обалска оклопњача (енгл. Coastal defence ship) је врста ратног брода, наоружана снажном артиљеријом и заштићена јаким оклопом. Грађена је за дејства у затвореном мору и у обалском морском подручју, а служи за наношење артиљеријског удара, уништавање и неутралисање батерија и других објеката на обали, или артиљеријску подршку крила јединица КоВ. Појавила се крајем 19. и почетком 20. века у земљама Северног и Балтичког мора - Холандија, Немачка, Данска, Норвешка, Шведска и Русија - као замена за скупоцени бојни брод.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Обалске оклопњаче, депласмана 3.000-8.000 т имале су, поред артиљерије као основног наоружања, и 1-3 торпедне цеви. Главна артиљерија, калибра 210-280 мм, смештена је у једноцевним или двоцевним кулама на прамцу и крми; помоћна, калибра 152 мм, у казаматима или кулама по боку брода, а малог калибра 37-76 мм незаштићена на палуби и на надграђима. Оклопни појас дебљине до 300 мм протезао се по целој дужини брода, а оклопна палуба 40-76 мм у висини горњег руба оклопног појаса.[1]

Тактичко-техничке карактеристике типичних обалских оклопњача (1871—1973)
Име Држава Год. Депл. (т) Брз. (чв.) Погон (КС) Димензије (м) Наоружање Оклоп (мм) Посада
Дуж. Шир. Газ Топови (мм) Торп. цеви Појас Палуба Топ. кула
Svea Шведска 1886. 3.100 14 3.640 76 15 5.1 1x210,7x150, 11x57,2x37 1 подв. 293 49 190 237
Sigfried Немачко царство 1889. 4.100 15 5.200 81 15 5.3 3x240, 10x88 1 надв.

3 подв.

240 50 200 297
Адмирал Сенявин Руска Империја 1894. 4.126 17 5.000 84 16 5.2 4x254, 4x152 4 надв. 254 76 200 290
Oden Шведска 1896. 3.500 16 5.530 85 15 5.3 2x250,6x120,

10x57

1 подв. 243 48 250 210
Herluf Trolle Данска 1899. 3.500 16 4.200 83 15 4.9 2x240,4x150,

10x57

3 подв. 175 50 175 250
Norge Норвешка 1900. 3.800 17 4.500 93 15 5.1 2x210,6x150,

8x76,6x47

2 подв. 150 51 225 261
De Ruyter Холандија 1901. 5.084 16 6.377 97 15.2 5.8 2x240,4x150,

10x75,4x37

1 надв.

3 подв.

150 50 250 345
Wasa Шведска 1901. 3.650 17 6.500 88 15 5 2x210,6x150,

10x57,2x37

2 подв. 175 48 190 250
De Zeven Provinciën Холандија 1909. 6.530 16 8.520 102 17.1 6.2 2x280,4x150,

10x75,4x37

150 50 250 448
Sverige Шведска 1914. 6.775 22 20.500 120 19 6.4 4x280,8x152,

6x76

2 подв. 152 44 203 408
Väinämöinen Финска 1930. 4.000 15 6.000 93 16 4.5 4x254,8x105,

4x40

55 20 100 300
Dhamburi Тајланд 1938. 2.265 16.5 5.200 75 14.5 4.1 4x203,4x76,

4x20

155

Најпознатији типови обалских оклопњача били су: шведски Свеа (1886), Оден (1896), Ваза (1901) и Свериге (1914); холандски Де Ројтер (1901) и Седам Провинција (1909), немачки Зигфрид (1889), дански Херлуф Троле (1899), норвешки Норге (1900) и руски Адмирал Сењавин (1894). Велика Британија, Француска, Немачка, Јапан и САД су крајем 19. века преквалификовали у обалске оклопњаче известан број застарелих бојних бродова.[1]

После Другог светског рата одустало се од изградње обалских оклопњача, а старе су расходоване.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 210-211.

Литература

[уреди | уреди извор]