Пређи на садржај

Оле Кристенсен Ремер

С Википедије, слободне енциклопедије
Оле Кристенсен Ремер
Оле Кристенсен Ремер
Лични подаци
Датум рођења(1644-09-25)25. септембар 1644.
Место рођењаОрхус, Данска
Датум смрти19. октобар 1710.(1710-10-19) (66 год.)
Место смртиКопенхаген, Данска
ОбразовањеУниверзитет у Копенхагену

Оле Кристенсен Ремер (дан. Ole Rømer; Орхус, 25. септембар 1644 — Копенхаген, 19. октобар 1710) је био дански астроном познат по томе што је први измерио брзину светлости.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Рундетарн („округла кула“) у Копенхагену, на чијем врху је универзитет имао своју опсерваторију од средине 17. века до средине 19. века када је премештенa у нове просторије. Садашња опсерваторија је изграђена у 20. веку да служи аматерима.

Ремер је рођен 25. септембра 1644. у Орхусу од трговца и поморца Кристена Педерсена (умро 1663) и Ане Олуфсдатер Сторм (око  1610 – 1690), ћерке добростојећег поглавара.[1] Од 1642. године, Кристен Педерсен је почео да користи име Ремер, што значи да је био са данског острва Реме, да би се разликовао од неколико других људи по имену Кристен Педерсен.[2] Постоји неколико записа о Олеу Ремеру пре 1662. године, када је дипломирао на старој Орхуској катедралској школи (катедралска школа у Орхусу),[3][4] преселио се у Копенхаген и дипломирао на Универзитету у Копенхагену. Његов ментор на Универзитету био је Расмус Бартолин, који је објавио своје откриће двоструког преламања светлосног зрака у исландском шпарту (калцита) 1668. године, док је Ремер живео у његовом дому. Ремер је добио сваку прилику да студира математику и астрономију користећи астрономска запажања Тиха Брахеа, пошто је Бартолин добио задатак да их припреми за објављивање.[5]

Ремер је био запослен у француској влади: Луј XIV га је поставио за учитеља за дофена, а такође је учествовао у изградњи величанствених фонтана у Версају.

Године 1681. Ромер се вратио у Данску и био је постављен за професора астрономије на Универзитету у Копенхагену, а исте године се оженио Аном Мари Бартолин, ћерком Расмуса Бартолина. Био је активан и као посматрач, како на Универзитетској опсерваторији у Рундетарну, као и у свом дому, користећи побољшане инструменте сопствене конструкције. Нажалост, његова запажања нису сачувана: изгубљена су у великом пожару у Копенхагену 1728. Међутим, бивши помоћник (а касније и сам по себи астроном), Педер Хоребов, лојално је описао и писао о Ромеровим запажањима.

На свом положају као краљевски математичар, Ремер увео је први национални систем за тегове и мере у Данској 1. маја 1683. године.[6][7] Првобитно заснован на рајнској стопи, а тачнији национални стандард је усвојен 1698. године.[8] Каснија мерења еталона произведених за дужину и запремину показују одличан степен тачности. Његов циљ је био да постигне дефиницију засновану на астрономским константама, користећи клатно. То се догодило након његове смрти, због тога што су у његово време мерења била недовољно тачно. Значајна је и његова дефиниција нове данске миље од 24.000 данских стопа (око 7.532 m).[9]

Године 1700, Ремер је убедио краља да уведе грегоријански календар у Данско-Норвешкој – нешто за шта се Тихо Брахе узалудно залагао сто година раније.[10]

Оле Ремер у раду

Ремер је развио једну од првих температурних скала док се опорављао од сломљене ноге.[11] Данијел Габријел Фаренхајт посетио га је 1708. и изменио Рeмерову скалу, резултат је била позната Фаренхајтова температурна скала која се и данас користи у неколико земаља.[12][13][14]

Ремер је такође основао школе навигације у неколико данских градова.[15]

Године 1705, Ремер је постављен за другог шефа полиције у Копенхагену, положај који је задржао до своје смрти 1710. године.[16] Као један од својих првих чинова, отпустио је целу војску, убеђен да је морал алармантно низак. Био је проналазач првих уличних светиљки (уљаних лампи) у Копенхагену, и напорно је радио на покушају побољшања животних улова просјака, сиромашних људи, незапослених и проститутки у Копенхагену.[17][18]

У Копенхагену, Ремер је донео правила за изградњу нових кућа, довео у ред градско водоснабдевање и канализацију, обезбедио да градска ватрогасна служба добије нову и бољу опрему и био покретач планирања и израде новог тротоара на улицама и на градским трговима.[19][20][21]

Ремер је умро у 65. години 1710. Сахрањен је у Копенхагенској катедрали, која је од тада обновљена након уништења у Бици код Копенхагена (1807). Постоји модеран споменик.[22]

Изуми

[уреди | уреди извор]

Поред изума прве уличне расвете у Копенхагену,[23][24] Ремер је такође изумео меридијански круг,[25][26][27] алтазимут,[28][29] и инструмент за пролаз (такође познат као транзитни инструмент, тип меридијанског круга чија хоризонтална оса није фиксирана у правцу исток-запад).[30][31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Niels Dalgaard (1996). Dage med Madsen, eller, Livet i Århus: om sammenhænge i Svend Åge Madsens forfatterskab (на језику: дански). Museum Tusculanum Press. стр. 169—. ISBN 978-87-7289-409-6. „... skipper og handelsmand i Århus, gift med Anne Olufsdatter Storm (død 1690) og far til astronomen Ole Rømer (1644–1710).” 
  2. ^ Friedrichsen, Per; Tortzen, Chr. Gorm (2001). Ole Rømer – Korrespondance og afhandlinger samt et udvalg af dokumenter (на језику: дански). Copenhagen: C. A. Reitzels Forlag. стр. 16. ISBN 87-7876-258-8. 
  3. ^ Bogvennen (на језику: дански). 1—9. Fischers forlag. 1971. стр. 66—. „Denne antagelse tiltrænger en nærmere redegørelse: Ole Rømer udgik som student fra Aarhus Katedralskole i 1662. Ole Rømer Skolens rektor på den tid var Niels Nielsen Krog, om hvem samtidige kilder oplyser, at "hans studium ...” 
  4. ^ Olaf Lind; Poul Ib Henriksen (2003). Arkitektur Fortaellinger/Building of Aarhus University (на језику: дански). Aarhus Universitetsforlag. стр. 21—. ISBN 978-87-7288-972-6. „Ole Rømer tog iøvrigt studentereksamen fra Latinskolen i Århus (Katedralskolen) i 1662.” [мртва веза]
  5. ^ Friedrichsen; Tortzen (2001), pp. 19–20.
  6. ^ Mai-Britt Schultz; Rasmus Dahlberg (31. 10. 2013). Det vidste du ikke om Danmark (на језику: дански). Gyldendal. стр. 53—. ISBN 978-87-02-14713-1. „I 1683 udarbejdede Ole Rømer en forordning, der fastsatte den danske mil samt en række andre mål, hvilket var hårdt tiltrængt, for indtil da havde der hersket et sandt enhedskaos i Danmark/Norge. Eksempelvis var en sjællandsk alen 63 centimeter, ...” 
  7. ^ Poul Aagaard Christiansen; Povl Riis; Eskil Hohwy (1982). Festskrift udgivet i anledning af Universitetsbibliotekets 500 års jubilæum 28. juni 1982 (на језику: дански). Lægeforeningen. стр. 87—. „En studie i Ole Rømers efterladte optegnelser, Adversaria, som hans enke Else Magdalene ... at give Christian V's kongelige mathematicus Ole Rømer (1644–1710) æren for udformningen af forordningen af 1.V.1683 ...” 
  8. ^ Alastair H. Thomas (10. 5. 2010). The A to Z of Denmark. Scarecrow Press. стр. 422—. ISBN 978-0-8108-7205-9. „... although uniformity throughout the country was not achieved until statutes of 1683 and 1698, under the leadership of Ole Romer. The metric system was adopted in 1907 and is universal, though colloquially units such as tomme, tønde land, ...” 
  9. ^ Niels Erik Nørlund (1944). De gamle danske længdeenheder (на језику: дански). E. Munksgaard. стр. 74—. „... Maj 1683 gennemførte Reform af Maal og Vægt fastsatte Ole Rømer den danske Mils Længde til 12 000 danske Alen.” 
  10. ^ K. Hastrup; C. Rubow; T. Tjørnhøj-Thomsen (2011). Kulturanalyse – kort fortalt (на језику: дански). Samfundslitteratur. стр. 219—. ISBN 978-87-593-1496-8. „I Danmark blev den gregorianske kalender indført den 1. marts 1700 efter forarbejde af Ole Rømer. Man stoppede med brug af den julianske kalender den 18. februar, og sprang simpelthen de næste 11 dage over, så man landede direkte på ...” 
  11. ^ Tom Shachtman (12. 12. 2000). Absolute Zero and the Conquest of Cold. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 48—. ISBN 0-547-52595-8. „... down to an almost mythical point, an absolute zero, the end of the end. Around 1702, while Amontons was doing his best work in Paris, in Copenhagen the astronomer Ole Romer, who had calculated the finite speed of light, broke his leg. Confined to his home for some time, he took the opportunity of forced idleness to produce a thermometer having two fixed points ...” 
  12. ^ Don Rittner (1. 1. 2009). A to Z of Scientists in Weather and Climate. Infobase Publishing. стр. 54—. ISBN 978-1-4381-0924-4. „Fahrenheit's first thermometers, from about 1709 to 1715, contained a column of alcohol that directly expanded and contracted, based on a design made by Danish astronomer Ole Romer in 1708, which Fahrenheit personally reviewed. Romer ...” 
  13. ^ Popularization and People (1911–1962). Elsevier. 22. 10. 2013. стр. 431—. ISBN 978-0-08-046687-3. „... letter from Fahrenheit to his Dutch colleague Hermann Boerhaave (1668–1738) dated 17 April 1729 in which Fahrenheit describes his experience at Rømer's laboratory in 1708.” 
  14. ^ Neil Schlager; Josh Lauer (2001). Science and Its Times: 1700–1799. Gale Group. стр. 341—. ISBN 978-0-7876-3936-5. „In 1708 Fahrenheit visited Ole Romer (1644–1710). Since at least 1702 Romer had been making alcohol thermometers with two fixed points and a scale divided into equal increments. He impressed upon Fahrenheit the scientific importance of ...” 
  15. ^ Carl Sophus Petersen; Vilhelm Andersen; Richard Jakob Paulli (1929). Illustreret dansk litteraturhistorie: bd. Den danske littterature fra folkevandringstiden indtil Holberg, af C.S. Petersen under medvirkning af R. Paulli (на језику: дански). Gyldendai. стр. 716—. „... Det var paa hans Tilskyndelse, at de første Navigationsskoler (i København og Stege) oprettedes, og Bestyrerpladserne besatte han med de bedste ...” 
  16. ^ A. Sarlemijn; M.J. Sparnaay (22. 10. 2013). Physics in the Making: Essays on Developments in 20th Century Physics. Elsevier Science. стр. 48—. ISBN 978-1-4832-9385-1. „The other, Ole Rømer, was Bartholin's amanuensis, later his son-in-law. ... man, became the Danish king's mathematician (mathematicus regius), professor of astronomy at the University of Copenhagen, and eventually chief of police of that city.” 
  17. ^ Denmark. Udenrigsministeriet. Presse- og informationsafdelingen (1970). Denmark. An official handbook. Krak. стр. 403—. ISBN 978-87-7225-011-3. „It was perhaps fortunate that Ole Romer (1644–1710) was called home to Denmark after he had achieved world fame by ... of Copenhagen and oblige him to devote time and energy to thinking out measures against prostitution and begging.” 
  18. ^ Gunnar Olsen; Finn Askgaard (1985). Den unge enevaelde: 1660–1721 (на језику: дански). Politikens Forlag. стр. 368—. ISBN 978-87-567-3866-8. „Det var et held, at Ole Rømer først blev kaldt tilbage til den danske hovedstad, efter at han i Paris havde opnået ... Men at denne geniale forsker som Københavns politimester skulle beskæftige sig med forholdsregler mod prostitution og betleri, ..” 
  19. ^ Danmarks Naturvidenskabelige Samfund (1914). Ingeniørvidenskabelige skrifter (на језику: дански). Danmarks naturvidenskabelige samfund, i kommission hos G.E.C. Gad. стр. 108—. „I de følgende Aar udstedtes der en Række Forordninger om Gaderne; de skyldes uden Tvivl Ole Rømer. Snart er det Brolægningen, det gælder, snart et omhyggeligt Reglement for Færdslen i Gaderne. Brolægningen havde medført store ...” 
  20. ^ Svend Cedergreen Bech (1967). Københavns historie gennem 800 år (на језику: дански). Haase. стр. 246—. „1705-10 beklædtes politimesterembedet af fysikeren Ole Rømer, i hvis embedstid mange reformer forsøgtes. Brolægning og belysning forbedredes, vandforsyning og vandafledning blev taget op til revision, men heller ikke en så ...” 
  21. ^ Axel Kjerulf (1964). Latinerkvarteret; blade af en gemmel bydels historie (на језику: дански). Hassings forlag. стр. 44—. „Ole Rømer vendte i 1681 tilbage til København, hvor han blev professor i astronomi ved universitetet og giftede sig med Rasmus ... justering af mål og vægt, blev ham betroet foruden ordning af byggeforhold, gaders brolægning og belysning.” 
  22. ^ Virginia Trimble; Thomas R. Williams; Katherine Bracher; Richard Jarrell; Jordan D. Marché; F. Jamil Ragep (18. 9. 2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers. Springer Science & Business Media. стр. 983—. ISBN 978-0-387-30400-7. 
  23. ^ Litteraturens Perioder (на језику: дански). Gyldendal Uddannelse. 2005. стр. 27—. ISBN 978-87-02-01832-5. „En af deltagerne i enevældens storstilede forsøg på at skabe orden var Ole Rømer, der ikke blot var ... og i en periode borgmester i København, hvor han bl.a. fik skabt et effektivt brandvæsen og en ordentlig gadebelysning.” 
  24. ^ Bent Rying (1974). Denmark: An Official Handbook. Press and Cultural Relations Department, Royal Danish Ministry of Foreign Affairs. стр. 661—. ISBN 9788785112187. „About the year 1700, the astronomer Ole Romer (1644–1710) displayed considerable technical activities as a public official ... knowledge to improving Danish streets and roads, harbours and bridges, water supplies, street lighting, and sewers.” 
  25. ^ Meddelelser fra Ole Rømer-observatoriet i Aarhus. Observatoriet. 1958. стр. 177—. „This extract from Ramus's thesis, together with his plate, shows clearly that Romer's Rota Meridiana was a meridian circle, taking this term in its modern meaning. The meridian circle was the final step in his series of instruments, in which ...” 
  26. ^ William F. van Altena (22. 11. 2012). Astrometry for Astrophysics: Methods, Models, and Applications. Cambridge University Press. стр. 299—. ISBN 978-0-521-51920-5. „The pursuit of better accuracy led Ole Romer to develop the meridian circle in 1690 which, with modifications, is still in use today. The meridian circle or transit circle (conceived at the end of the seventeenth century) was a combination of a ...” 
  27. ^ Neil English (28. 9. 2010). Choosing and Using a Refracting Telescope. Springer Science & Business Media. стр. 6—. ISBN 978-1-4419-6403-8. „With a similar telescope, the Danish astronomer Ole Romer, witnessing a timing glitch in the eclipse of a Jovian satellite, ... Romer is also credited for inventing the meridian transit circle telescope (usually just called the meridian circle), ...” 
  28. ^ Frank Moore Colby; George Sandeman (1913). Nelson's Encyclopaedia: Everybody's Book of Reference ... Thomas Nelson. стр. 193—. „The altazimuth (invented by Olaus Romer of Copenhagen in 1690) is available for measurements in all parts of the sky; and it was with a combination of this type, completed by Ramsden in 1789, that Piazzi made the observations for his great ...” 
  29. ^ * Clerke, Agnes Mary (1911). „Astronomy”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 02 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 800–819; see page 814. „"Cassini, moreover, set up an altazimuth in 1678, and employed from about 1682 a “parallactic machine,” provided with clockwork to enable it to follow the diurnal motion. Both inventions have been ascribed to Olaus Römer, who used but did not claim them....."” 
  30. ^ Siegfried Schoppe (2012). Heinrich der Seefahrer, Kolumbus und Magellan: Planung, Versuch und Irrtum bei der Entdeckung der Neuen Welt durch Portugal und Spanien vor 500 Jahren (на језику: немачки). BoD – Books on Demand. стр. 271—. ISBN 978-3-8482-0910-1. „Der dänische Astronom Ole Römer (1644 – 1710) misst am Pariser Observatorium die Lichtgeschwindigkeit mit ... Das "Passage-Instrument" setzt sich nicht durch, weil es für die Kapitäne zu kompliziert und nur bei klarer Sicht und ganz ...” 
  31. ^ Nederlands Natuur- en Geneeskundig Congres (1927). Handelingen (на језику: холандски). 21-22. стр. 70—. „... slingeruurwerk van Huygens veranderde de zaak echter, en nu kon Ole Römer, de geniale Deensche astronoom, in 1689 een passage-instrument construeeren, dat in 1704 omgebouwd werd.” 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Оле Кристенсен Ремер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оле_Кристенсен_Ремер&oldid=28715597”