Пређи на садржај

Портал:Биологија/Слика 2008.

С Википедије, слободне енциклопедије

2008.2009.2010.2011.2012.

Изабране слике

[уреди извор]

01. недеља

[уреди извор]


Један од видова сексуалне селекције је и интрасексуална (унутар једног пола) селекција,
овде приказана на примеру компетиције мужјака јелена („борба“ за превласт, женку...)


уреди

02. недеља

[уреди извор]


Воласова линија, названа по зоологу Алфреду Раселу Воласу, је замишљена граница
између два зоогеографска царстваиндомалајског царства и нотогее.


уреди

03. недеља

[уреди извор]

Албинизам настаје услед недостатка пигмената у кожи. Ово је релативно ретка појава,
али присутна код великог броја врста (приказан је албино алигатор).


уреди

04. недеља

[уреди извор]


Мутација Antennapedia код воћне мушице: уместо антена, развијају се ноге.
Мутација се дешава у Hox-генима, одговорним за нормалан ток развића.


уреди

05. недеља

[уреди извор]


Велике површине четинарских шума изграђују посебан биомски појас на северној земљиној
полулопти (тајге), али се налазе и на већим надморским висинама.


уреди

06. недеља

[уреди извор]


Мачји бркови су веома ефикасна и осетљива чула додира.


уреди

07. недеља

[уреди извор]


Јарко обојени морски пљоснати црв, Pseudoceros dimidiatus.


уреди

08. недеља

[уреди извор]


Капи росе на кактусу.


уреди

09. недеља

[уреди извор]
Осе, и уопште опнокрилци, имају велику улогу као опрашивачи биљака.


уреди

10. недеља

[уреди извор]


Плазмолиза је процес губљења воде из ћелија биљака, када се протопласт сакупља и одваја од ћел. зида.


уреди

11. недеља

[уреди извор]


Вресишта (вриштине) су посебан облик екосистема са веома карактеристичном вегетацијом, а развијају се у хладним пределима са маритимном климом.


уреди

12. недеља

[уреди извор]


Амазонске тропске кишне шуме су међу најугроженијим екосистемима планете.


уреди

13. недеља

[уреди извор]


Ембриологија је биолошка наука која истражује развиће организама од оплођене јајне ћелије
до адулта (на слици - развиће афричког слона).


уреди

14. недеља

[уреди извор]


Мимикрија је појава да једна врста подсећа изгледом на другу, несродну, врсту. На слици, мува која опонаша осу.


уреди

15. недеља

[уреди извор]


Паразитски протист Giardia lamblia, узрочник гијардијазе.


уреди

16. недеља

[уреди извор]


Разноврсни екосистеми копнених вода су међу најугроженијима широм планете.


уреди

17. недеља

[уреди извор]


Инсекти богомољке (Mantodea) се убрајају међу најбоље предаторе
захваљујући карактеристично обликованим предњим ногама, којима лове.


уреди

18. недеља

[уреди извор]


Пас, животиња коју често сматрају за најбољег човековог пријатеља.


уреди

19. недеља

[уреди извор]


Сићушна биљка сочивица (Lemna minor).


уреди

20. недеља

[уреди извор]


Чест пролећни призор - свици.


уреди

21. недеља

[уреди извор]


Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.


уреди

22. недеља

[уреди извор]


Вилински коњици (Odonata) су најприлагођенији ловци међу инсектима и веома брзи летачи.


уреди

23. недеља

[уреди извор]


Планктон


уреди

24. недеља

[уреди извор]


Индијски паун


уреди

25. недеља

[уреди извор]


Три типа ћелијске деобе: проста деоба (бинарна фиција) и два сложенија типа — митоза и мејоза.


уреди

26. недеља

[уреди извор]


Жарњаци


уреди

27. недеља

[уреди извор]


Корални гребен


уреди

28. недеља

[уреди извор]


Цвет вишње


уреди

29. недеља

[уреди извор]


Младунче корњаче излази из јајета


уреди

30. недеља

[уреди извор]


Лубеница


уреди

29. недеља

[уреди извор]


Орхидеја


уреди

29. недеља

[уреди извор]


Антарктичка ледена риба


уреди

29. недеља

[уреди извор]


Божур


уреди

34. недеља

[уреди извор]


Зелена морска корњача


уреди

35. недеља

[уреди извор]


Различите врсте јабука.


уреди

36. недеља

[уреди извор]


Врабац.


уреди

37. недеља

[уреди извор]


Вирус птичјег грипа приказан на електрон-микрографији.


уреди

38. недеља

[уреди извор]


Породица лавова једе афричког бивола.


уреди

39. недеља

[уреди извор]


Плодови и семена дивљег кестена


уреди

40. недеља

[уреди извор]


Перо је једна од главних карактеристика птица.


уреди

41. недеља

[уреди извор]


Гљиве су царство организама различитих облика и улога у екосистемима.


уреди

42. недеља

[уреди извор]


Нервне ћелије кичмењака су комплексне грађе, у складу са комплексним функцијама које обављају.


уреди

43. недеља

[уреди извор]


Ћелије плуте, онако како их је видео и нацртао Роберт Хук, проналазач микроскопа.


уреди

44. недеља

[уреди извор]


Током јесени, крошње листопадног дрвећа у областима умерене климе су разноврсно обојене.


уреди

45. недеља

[уреди извор]


Фосил трилобита, посебне групе зглавкара, из времена Силура.


уреди

46. недеља

[уреди извор]


Делиблатска пешчара, некада највећи пустињски/полупустињски екосистем у Европи,
данас је већим делом под вегетацијом шумо-степе и степе.


уреди

47. недеља

[уреди извор]


Троглобионти су организми који насељавају пећинске екосистеме. Услед одсуства светлости,
чуло као и органи вида (очи) су редуковани, као код човечје рибице.


уреди

48. недеља

[уреди извор]


Популарни напитак кафа прави се од семена истоимене биљке.


уреди

49. недеља

[уреди извор]


Крв кичмењака је ткиво система за циркулацију течности,
изграђено од крвне плазме и ћелија (на слици приказани еритроцити и један леукоцит).


уреди

50. недеља

[уреди извор]


Скенинг-електронска микрографија сложеног ока воћне мушице.


уреди

51. недеља

[уреди извор]


Формативни ефекат ветра и снежних падавина на стабла букви.


уреди

52. недеља

[уреди извор]


Мужјак моржа


уреди