Портал:Србија
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320 — Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.
У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша. О његовом пореклу се не зна много. Мавро Орбин наводи да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у Босни. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни. Стефан Урош IV Душан га је одатле позвао на двор, где су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића господара Охрида у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније. Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици.
Сјајни чланци:Ада Циганлија ∙ Београд ∙ Велико ратно острво ∙ Владе Дивац ∙ Војна болница Ниш ∙ Грб Београда ∙ Душан Јерковић ∙ Живко Павловић ∙ Историја Срба пре Немањића ∙ Јован Владимир ∙ Јован Цвијић ∙ Михајло Пупин ∙ Марко Гобељић ∙ Ниш ∙ Новак Ђоковић ∙ Општина Баточина ∙ Оџаци ∙ Сеоба Срба ∙ Случај Рачак ∙ Споменик борцима Револуције ∙ Србија ∙ Стари Рас ∙ Стефан Лазаревић ∙ Стефан Немања ∙ Стефан Милутин ∙ Струганик ∙ Сува планина ∙ Нишка Бања ∙ Сићевачка клисура ∙ Храм Светог Саве у Београду
Добри чланци:Александар Ђорђевић ∙ Ана Ивановић ∙ Београдска тврђава ∙ Винчанска култура ∙ Вршачки замак ∙ Галија (музичка група) ∙ Градска општина Нови Београд ∙ Градска општина Савски венац ∙ Војводина у Народноослободилачкој борби ∙ Вукашин Мрњавчевић ∙ Драгутин Калор Милодановић ∙ Дејан Медаковић ∙ Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа ∙ Иво Андрић ∙ Историја Пирота ∙ Манастир Црна Река ∙ Никола Јокић ∙ Никола Пашић ∙ Немањићи — рађање краљевине ∙ Нови Сад ∙ Приштина ∙ Свети Георгије убива аждаху ∙ Симонида Немањић ∙ Скореновац ∙ Спасенија Цана Бабовић ∙ Спомен-гробље на Крушику ∙ Сремска Митровица ∙ ФК Текстилац Оџаци ∙ Фудбалска репрезентација Србије ∙ Цинцар Јанко Поповић
Грб Београда је званични симбол Града Београда и постојан је у три нивоа — као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.
Историја хералдичког представљања Београда је дуга и сеже до времена када је град први пут постао српска престоница за време Деспота Стефана Лазаревића када се овај симбол први пут индиректно помиње у Деспотовом Житију. Први познати хералдички уобличен грб града се појављује у XVI веку и највероватније је угарског порекла. Но, као и сама историја града, тако је и његов грб био несталан. Како је град прелазио из руке у руку различитих освајача, тако се и његово хералдичко представљање мењало — било да град уопште није имао свој грб као под Османлијама, или да је добио сасвим нови под Аустријанцима. Историја грба Београда који је данас у употреби је почела 1931. године када је званично изабран, након конкурса на коме је победио рад Ђорђа Андрејевића Куна. У социјалистичко доба грб је занемариван, да би након демократских промена 90-их година доживео своју реафирмацију, а од 2000-их и реорганизован у три степена, какав је и данас у употреби.
Употреба грба Београда је регулисана Статутом града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и местима.
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
нови сад
београд
фрушка гора ниш тара други светски рат копаоник
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.
