Разговор:Луј Франше Д’Епере/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Хвала ти на исправци - доиста пише ФранШе (била је техн. грешка), проверио сам за сваки пример иако и нисам био у некој дилеми по питању твог познавања француског итд. :-)) Поздрав Голија
- Одувек сам знао за Булевар ФранШеа Депереа, а и скоро учих у школи, па ми бејаше мало нејасно. Али ОК. Шта је ту је; грешке се праве да би се исправиле. :) --Dungodung 21:41, 6. јун 2005 (CEST)
Са чланка: Занимљивост није тачна
Наиме, у току разговора о примирју са Франшеом д'Епереом, представници Бугарске су инсистирали на томе да српске и грчке трупе не прелазе бугарску границу (јер су страховали од одмазде због страшних злочина почињених на окупираним територијама, нарочито у Србији). Франше д'Епере је овај захтев одбио, изјавивши да су сви чланови савезничке коалиције на Солунском фронту равноправни. Међутим, регент Александар Карађорђевић и грчки премијер Венизелос су изјавили да у интересу мира на Балкану њихове трупе неће прећи бугарску границу уколико Бугари буду поштовали одредбе примирја. Примирје је тако закључено, и до обуставе ватрених дејстава је дошло 30. септембра. Прекид непријатељстава је српску војску затекао на потезу Царево Село – Кочане – Крива Паланка – Куманово, а предњи делови њених армија наслањали су се на бугарско-српску границу. По наређењу самог Франшеа д'Епереа, на бугарској граници је до доласка савезника задржана српска Друга армија под командом Степе Степановића, са наређењем да делује уколико Бугари прекрше одредбе примирја. Због спорих покрета савезничке Прве групе дивизија, које су требале да преузму улогу Друге армије, она је на тим положајима остала до 12. октобра. Српска Прва армија, под командом војводе Бојовића је 2. октобра ослободила Врање, а 12. октобра, после тродневних борби, ослободила Ниш, што значи да је за непуних дванаест дана у непрестаном маршу под борбом превалила 280км од Куманова до Ниша.
--филип ██ 11:09, 21. мај 2010. (CEST)
Донекле тачно. Бугари су пуно уложили на томе да су код Француза издејствовали да Срби не улазе у Бугарску, баш због тога што су добро знали какве злочине су имали на свесвти (клања по читавој Србији, рушења споменика, школа, црква). Мислим да је Епере спречио Србима улазак, не да српска војска није хтела, тако су им наредили савезници. --Mile (разговор) 11:39, 21. мај 2010. (CEST)
- Odakle su informacije da je srpska vojska ušla u Sofiju ? --Mile (разговор) 22:46, 21. мај 2010. (CEST)
Interesting
- that only in serbian is called without pronouncing the s in Esperey, i am not sure that is correct, but if I understand well, this is the tradition? It seems that in French one pronounces the s, in any case the Russian and the Bulgarian Wikipedia transcript with the s.Ewan (разговор) 03:10, 6. јун 2010. (CEST)
- Pronouncing without s is definitely tradition in serbian (streets are named like that),altough I`m not sure what is corect transcription from french (more details you can see here).On the other hand,serbian language,altough close to russian and bulgarian,have it own rules of transcription and many times those are very different,then in those languages. Црни Бомбардер!!!
(†) 03:43, 6. јун 2010. (CEST)
Е(с)пере
Шта ћемо? Правопис даје пример Д’Еспере (D’ESPEREY). --Lakisan97 (разговор) 14:47, 14. јул 2014. (CEST)
Изгледа да је ипак у питању грешка у Правопису. У овом клипу [1], прво на 0.06, а потом још једном, француски спикер каже разговетно Д'Епере. На енглеској Википедије је такође Д'Епере (транскрибовано), иако је на Форву Д'Еспере [2]. Међутим, резултате на Форву треба увек узети са резервом.