Разговор с корисником:Zdelic/Архива 1

Поздрав, Zdelic/Архива 1. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Zdelic/Архива 1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Милош Ранчић (разговор) 07:26, 7 јун 2005 (CEST)

---

Здраво! Молим те, погледај мој коментар овде -- Обрадовић Горан (разговор) 13:29, 30 јун 2005 (CEST)

Ок, идемо на Трг, па да видимо шта остали мисле.. ја нисам стручан по граматичким питањима (очигледно не колико ти), али има пар њих који могу помоћи -- Обрадовић Горан (разговор) 3 јул 2005 17:06 (CEST)

Посећеност

Што се тиче посећености, можеш да погледаш страницу статистика (имаш и велику статистику). То ти може дати неке агрегатне показатеље. Е сада, кад видиш те податке, из њих се да закључити да има јако мало посета, али статистика може да вара (не кажем да смо екстра посећени). Доста посла су радили ботови, и било је много измена у категоризацији чланака, па је број измена по чланку нереално надуван (и број посета по измени нереално смањен). Е сада, посећеност српске Википедије је мања од посећености неких других (чак мањих) Википедија, из простог разлога што Срби махом на Гуглу траже латиницом (не знам да ли је Гугл у задње време увео неку методу за сређивање тога). То ће бити сређено у догледно време, јер се пише софтверска подршка за српску Википедију на латиници (екавица и ијекавица) и ћириличној ијекавици. Идеја је да кад софтвер буде усавршен свако може да изабере од четири стандарда српског језика и да чита или врши измене на било ком стандарду (свака измена на латиничној ијеавици на пример би била аутоматски видљива и на ћириличној екавици и остала два стандарда). -- Обрадовић Горан (разговор) 3 јул 2005 17:15 (CEST)

---

Уф, све сам ја лепо пребацио на Трг, али сад ни ја не могу да нађем, а уместо тога сам нашао поруку Милоша Ранчића да је опет био неки баг на Тргу (нешта све мислим да је наш разговор био колатерална штета)... ево управо сам питао Милоша шта је бре то забрљано, и он ми је лепо објаснио да је све ту, само мало премештено. Значи иди на Википедија:Трг/Разно, и под другим одељком Скраћенице би требало да се налази све везано за то. Ако сам нешта пропустио, вичи

---

Зделићу, видео сам да сте превели текст Ги де Мопасан. Ако имате времена и воље погледајте текст Аристотел који је већ дуже време непреведен.

--Ford Prefekt 15:11, 10 јул 2005 (CEST) хвала вам што сте се тако брзо одазвали и квалитетно превели текст --Ford Prefekt 19:03, 11 јул 2005 (CEST)

---

нисам преводио текстове, али наравно, пожељно је да се текстови сређују. само напред. што се тиче преузимања текстова са енглеске википедије мислим да је довољно само да копирате текстове. одете на edit this page и копирате copy и paste у ворд документ и све време је ваше.

--Ford Prefekt 11:22, 12 јул 2005 (CEST)

за године пре нове ере пишите овако 123. п.н.е.

--Ford Prefekt 11:39, 12 јул 2005 (CEST)

све ваше примедбе су на месту. обећавам да ћу вам се јављати за преводе. што се тиче п.н.е. или пре.н.е. како вам драго. можда је боље ово друго. све само не пне. а тога пне. има на тоне зато што су тако поставили да се аутоматски попуњава страна са годинама. видећете, ако кликнете на годину отвара се страна у коју може да се упише догађај из тог дана. ваш рад је више него потребан.

--Ford Prefekt 09:17, 13 јул 2005 (CEST)

Превод

ако имате времена погледајте за превод Соломон

--Ford Prefekt 10:24, 13 јул 2005 (CEST)

Делија, Зделићу, захваљујем вам се на одличном преводу текста о Соломону. Ја сам вас замолио да преведете тај текст како би се колико толико заокружила прича о мудросној хебрејској књижевноисти која је интегрални део хебрејске и хришћенске Библије. Потписујем се као Форд Префект да би се избегла забуна и замена са Салетом из Суботице.

у чланку о Библији имате линк ка Вуковом и Даничићевом преводу Библије. Можда је ипак боље да остане Соломон.

--Ford Prefekt 17:38, 28 јул 2005 (CEST)

James Bond

Здраво, Zdelicu. Погледао сам твој чланак о тајном агенту 007 "Џејмс Бонду" и допада ми се. Међутим видео сам на почетку да си написао да је он измишљена личност коју је Јан Флеминг уобличио. Овом приликом ти кажем да није баш тако. Уствари, Јан Флеминг је инспирисао свог јунака на основу једног британског официра ОСС-а који је заправо био "Џејмс Бонд". Ко је та личност? За време Другог светског рата, као обавештајни официр службе ОСС на Балкану је послат капетан Вилијам Милер из Ливерпула. Он је прво време боравио као господин Јовановић у Београду где је прикупљао податке за службу ОСС, затим је послат у шуму као капетан Џон Робертс у четнички штаб на Космају, а онда и као пуковник Јунг у партизански штаб и на крају рата право у Русију као мајор Дињикин у Руски штаб. Ова вишеструка личност се вратила у Енглеску почетком 50-их и као пензионисани пуковник енглеске војске нашао се очи у очи са Јаном Флемингом у Америци где је причао своје догодовштине кад је био тајни агент службе ОСС-а. Јан Флеминг га је назвао (случајно) Џејмс Бонд, по некој тајној шифри која је постојала у служби ОСС-а. И тако је пуковник Вилијам Милер постао Џејмс Бонд.

Надам се да ти се свиђао овај мали историјат о тајном агенту 007. Поздравља те --А.Динчић 13:32, 13 септембар 2005 (CEST)

Ја сам гледао разне емисије о њему, где се каже да је он Србин (заборавих име), у служби њеног височанства. Имао је жену и сина, и живео у француској улици у Београду. Нико није знао да је био тајни агент, док није написао књигу коју је дао да се постхумно објави. Наводно је он инспирисао Флеминга. Не знам колико је то тачно, мада сам чуо из више различитих извора - треба поменути чисто као теорију. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:47, 13 септембар 2005 (CEST)

Да, сад се сетих, Душан Попов.

Иначе, као што можеш видети, Дунго, Саша Стефановић и ја смо узели да средимо техничке детаље око чланка - пошто се координишемо преко ИРЦ-а. Нисам приметио да си ми тражио да аплоудујем слике (јуче то јест) - никакву поруку нисам добио. Било како било, договорили смо се да Дунго то обави, и као што видиш, слике се убацују as we speak! -- Обрадовић Горан (разговор) 14:34, 13 септембар 2005 (CEST)

---

Па нису сви наслови преведени јер нисам могао да се сетим како тачно иду српски преводи. Прати овај линк, и можеш да их преведеш ти ако знаш. Иначе, видим да си почео чланак Live and Let Die - уколико и овај филм има превод на спрски (његов наслов то јест), онда га премести под одговарајући српски наслов. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:23, 13 септембар 2005 (CEST)

---

Преведене чланке (као и све остале) не потписујеш... наравно, можеш на својој корисничкој страни да направиш списак чланака које си превео или написао. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:14, 20 септембар 2005 (CEST)

---

ОВО ЈЕ ВРЛО БИТНО!!! Не преводи интервики повезнице. То ти је оно на дну стране кад пише [[en:James Bond]] [[de:James Bond]] [[fr:James Bond]]... То остави како је и било (треба само да додаш линк ка енглеском, и на енглеској линк ка српсој, али отом потом). -- Обрадовић Горан (разговор) 13:26, 20 септембар 2005 (CEST)

Гари Синис

Хмм, ок. Ја сам уверен да је Синис, бар сам тако чуо да га изговарају; претпостављам да писмо неће шкодити. Такође поздрав. --Бране Јовановић <~> 18:35, 20. јун 2006. (CEST)

Ок. Претпостављам да је то ваљано мерило, будући да није реч енглеског порекла. Препуштам онда теби да промениш име у Синиз, али можда не би било лоше да наведеш оно образложење и на страни за разговор чланка, чисто ако налети још неко ко је уверен у другу верзију. Поздрав и срећан рад. --Бране Јовановић <~> 20:07, 20. јун 2006. (CEST)

Петар Питер

Ех и ја сам у дилеми. Наиме, од свих људи које знам и од свих који знају ко је Богданович, сви га зову Петар. Е сад, од Канађана, сви га зову Питер (наравно). Значи, сви наши говоре Петар, сви странци Питер. Ето, то ми је нешто остало у глави док сам писао чланак. С обзиром да је ово српска Википедија, можда да пишемо онако како наши говоре, мада не знам како га називате тамо у Србији. Не знам, препуштам одлуку теби :-) -- Борис  Малагурски  ^бре! 20:57, 20. јун 2006. (CEST)

Живим у Ванкуверу, на крајњем западу Канаде, западније од овог се не може бити. Овде се углавном говори енглески, мада је кинески, иако незваничан, доминантан језик. Говорим енглески као матерњи, још од 3. године, тако да слободно шаљи листу. Јесам пун елана, али не осећам потребу ни за каквим доказивањем, бар не на овој Википедији, јер мислим да сам мојим чланцима сасвим показао шта знам и умем. Није ми смор помоћи, посебно ако је то за Википедију. Поздрав, -- Борис  Малагурски  ^бре! 23:28, 20. јун 2006. (CEST)

превод

Пази када преводиш. Српски језик не познаје апострофе и акценте. Тако D'anton постаје Дантон--David 14:07, 22. јун 2006. (CEST)

добро. али Д'АнунциЈо. нема и-о и-е (ВиЈетнам итд). Поздрав,--David 14:49, 22. јун 2006. (CEST)

нисам мислио на њега! за ово задње "тенденциозно потпитање" сам сигуран. Ајд'не буди умишљен и послушај друге око себе.--David 15:27, 22. јун 2006. (CEST)

Француска села

Потпуно си у праву само ме мучи што када се то на француском изговори то ј се никако не чује. Цела ствар ми изгледа све бесмисленије. Али претпостављам да је битније да буде правописно коректно... Хвала! --Кале 20:08, 28. јун 2006. (CEST)

• Видим да си променио име Colleville-Montgomery из Колевиј Монтгомери у Колевил Монгомери. Мислим да имамо једно суштинско и једно креативно неслагање. Colleville је прилично сигурно Колевиј. Смернице које су дате су прилично грубе. Ville се чита виј и значи место. Можда би требао да променим мало те смернице мада ми се то чини исувише претенциозно, француски учим 6 (односно, кад пребројим 10) година али то за тај језик и није пуно. Углавном, за ово сам сигуран а битно је јер их има гомила са тим виј. Ово Мон(т)гомери није француско, а предпостављам да си “т” избацио у духу српског. Међутим, имали смо оног америчког амбасадора и њега су сви звали Монтгомери. Ја нећу да правим никакве промене, ти реши. Једно место више мање :-) Извини ако сам мало досадан са овим... --Кале 23:20, 28. јун 2006. (CEST)

Хвала на свим упутствима, сигуран сам да су ти одузела много времена, то ми није била намера. Видим да сам у том случају направио доста грешака, али то се да исправити, бавићу се тиме. Жалосно је што сам се уопште упустио у то без Правописа којим ћу се “наоружати” ових дана. Мислим да је битно да изнађемо ток билингвалног стручњака. Ово вил/виј ме доста мучи, поготову ако није наглашено као изузетак. Не знам је ли пожељно заплитати се у етимологију речи приликом транскрипције... У сваком случају, још једном хвала, и можда би било добро да се ова упутства ставе на ову страницу јер како сада ствари стоје готово нико их се није придржавао. Такође, дугорочно гледано, уколико је то могуће, било би лепо да имамо Правопис у електронској форми на Википедији. Опет, лингвисти јесу лингвисти али ми се бавимо живим језицима. Кад би неко, далеко било :) тражио назив неког села сумњам да би му пало на памет да француско du/sur напише као ди/сир. Ако ћемо заиста да усвојимо то чини ми се да ништа не остаје од оригиналне речи чиме у најмању руку сакатимо француски. Најбоље би било да сви апстинирају од транкрибовања француских села док заједница не постигне концензус. Ако се то икада деси, а ако не изгледа да ће то бити трансрибовање по принципу свако по свом укусу. Несрећа је што ни српски (можда грешим) није у потпуности стандардизован Поздрав! --Кале 10:39, 29. јун 2006. (CEST)

• Опет ја :-) Мислим да би било згодније, штедње времена ради, да се промене назива департмана препусте боту. Само предлог... Поздрав! --Кале 21:11, 29. јун 2006. (CEST)

Rolling Stones

Ma, OK je. Бојан 00:26, 29. јун 2006. (CEST)

re: Анђелија

Хехе... Волео бих ја да је све што је могуће ближе правој транскрипцији, али нереално је нпр. имати чланке Уошингтн и Пари, јер су се неке форме одомаћиле. За Анђ/џелину заиста јесте дискутабилно шта узети, али добро - то није толико битно.

Што се тиче Голије - покушао сам, заиста сам покушао, али неке границе заиста постоје. Поздрав --Филип ツ 02:29, 29. јун 2006. (CEST)

Транскрипција

Колико сам ја схватио на нама је да дамо некоме од ових стручних преводе/транскрипте свих департмана а онда они упрограмирају тог бота, као неку подрутину, и онда он преправља, нпр. сведа где је писало Oise он преправља у Оаз исл.

И ја мислим да за ово не треба више од месец дана али да би га ваљало завршити јер ће иначе све бити у нестандардизованим комадићима.

Хвала на свој помоћи, ту и тамо и даље правим неке системске грешке, свакако ненамерно трудим се да то исправим.

Питање: ја мислим да се два s између вокала транкрибују као с, нпр. Suisse. Или не?

--Кале 22:09, 29. јун 2006. (CEST)

Е да, и што се тиче Кот д'Ор, да тако остане или да буде Златна обала. Мислим кад већ Кот д'Азур зовемо Азурном... --Кале 22:50, 29. јун 2006. (CEST)

До сад никад чуо за дотичну обалу. Ништа онда, Кот д'.... остаје.

--Кале 12:25, 30. јун 2006. (CEST)

Ма не, не, никако досадан. То глупо “у” у “и” никако да усвојим! А за ово дупло с, мислим да нисам правио глупости, али ми се можда нешто поткрало. За овај Балекс/Бале је заиста незгодно, и сам сам се двоумио али ми се учинило некако “францускије” Бале па сам се можда и неоправдано решио за ту варијанту.

Мислим да би било глупо да због овог Армора изгубимо и Златну и Азурну :-) Погледај чланак на енглеској вики, део Историја. Уколико је та етимологија тачна онда би било некако најправилније Морске Обале (??!). Али нисам сигуран колико је то легитимно ни да ли се упуштати у то. Погледај па јави.

--Кале 14:53, 30. јун 2006. (CEST)

И да, сад сам видео, зашто Балбин у Балбен, зар се то не ради само када је у затвореном слогу. Или има још неко правило? (Или сам ја нешто побркао :-)) занемари, грешка тешка

Слажем се, Приморје лепо звучи, коректно је а и географски прикладно. --Кале 22:59, 30. јун 2006. (CEST)

Како да се владам према -ieux наставку. -ије??? --Кале 23:49, 30. јун 2006. (CEST)

Опет ја

Ја већ мислио да су сви напустили бројна француска села. Ја сам се мало одмарао од њих, радим на неким чланцима везаним за Лондон, али ћу највероватније сутра да се вратим транскрибовању. Не знам да ли је могуће пребројати колико је чланака транскрибовано, тек онако, податка ради... :) Поздрав! --Кале 21:03, 4. јул 2006. (CEST)

Хаб[сз]бург

Па видиш, мој бот је прво претварао све Хабсбурге у Хабзбурге, јер смо Ђорђе и ја били убеђени да је реч о стандардном једначењу по звучности. Међутим, скоро је Милош (ако се не варам) рекао на Тргу да је ово један од примера одступања, односно да је правилно оставити кол`ко-тол`ко у оригиналу, тј. да је Хабсбург правилно. Онда сам ја покренуо бота да све Хабзбурге мења натраг у Хабсбурге. Сад ми ти кажеш да је ипак препоручљивије Хабзбург. Не знам више ни сам. Најбоље је да приупиташ Милоша. Ја само извршавам :) --Филип ツ 11:48, 5. јул 2006. (CEST)

Транскрипциона правила

делија. поздрав. дефинитивно су нам потребна транскрипциона правила на једном месту на википедији. посебно за енглески језик. да се олакша свим корисницима рад и да википедија буде заиста референтна по питању транскрипције. само једну ствар не смемо изгубити из вида. транскрипциона правила се не могу примењивати ретроактивно на облике имена која су одавно ушла у наш језик и у културу, па ће Исак Њутн (енгл. ser Isaak Newton) остати Исак а не Ајзак, и Шекспир а не Шејкспир, и Бекон, а не Бејкон. Али страна имена и изрази, посебно из енглеског и даље незадрживо улазе у језик, па се преко википедије, ако на једном месту постоје правила, ствари могу предупредити. --Ford Prefekt 18:19, 5. јул 2006. (CEST)

Да покушам овде: Аман, Делија, не може да се Aurelle-Verlac транскрибује са Орел (Верлак)! Verlac није департман па да стоји у загради, већ део имена села! Будући да ниси одговорио на мој доказ да се са именима француских села јако греши, који сам данас дао на http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0 морам да захтевам од тебе да зауставиш даљи рад на транскрипцији до даљег, односно до рашчишћавања тешких грешака које се ту праве. Бошко 22:55, 6. јул 2006. (CEST)

Драги друже Делија, не ради се овде о томе ко је крив, а ко није. Не пада ми на памет да то истражујем, нити сам тебе оптужио за грешке и тражио твоје разапињање. Не, већ сам само рекао да у транкрипцији имена француских села на српску ћирилицу има недозвољено пуно грешака и да треба стати и видети да ли и како даље. Јер, нема никаквог смисла радити нешто где ће једна трећина имена/одредница бити погрешна. Ево још једног примера: ти стално преводиш француско ET са И, мада и неко ко је пре четрдесет година учио француски као ја, још увек зна да се ET изговара као Е. Знаш, и онај ко је пре тебе транксрибовао имена тих проклетих француских села - Бановић - такође је брљао и вадио се да су то ситне грешке које налазе закерала. Немој ми замерити, али ја мислим ово:

• питање је да ли нам требају француска села,
• чак и ако требају, морали би да сачекамо док не нађемо некога ко добро зна француски, па да он одради посао; овако, са неким лошим софтверима, ствар не иде добро. Поздрав, Бошко 23:47, 6. јул 2006. (CEST)

Могу само да нагађам како решити проблем осакаћених назива: чини ми се да би опет неки бот морао да упореди имена села на нашој Вики са именима села на француској Вики, па да дода Ла, Ле, Лес... тамо где треба, Бошко 15:37, 7. јул 2006. (CEST)

А да се некако излистају "осакаћени" називи па да се по њима потраже оригинални називи на француској Вики па да се онда сви спорни називи ПОНОВО транскрибују? БУде ли бот то радио, биће свашта. Наиме, бојим се да ће бот то "les" i "des" транскрибовати као можда л'и д', а не ле и де (како је правилно), а у неким случајевима они могу постати и "лез" и "дез" (уколико следећа реч у називу почиње вокалом). Да ли глупсон зна те финесе и нијансе?

Поздрав.

--делија 15:49, 7. јул 2006. (CEST)

Али, како да излистамо када не знамо која су? Баш зато - да би направили листу - неки бот треба да упореди српску и француску Википедију. А и сам капирам да ће бити пуно шансе за брљање бота. Можда би допринос овој нашој дискусији могао да да неко ко прави ботове, па се разуме у њихов рад и (не)могућности. Поздрав, Бошко 15:57, 7. јул 2006. (CEST)

Предајем се.

--делија 16:00, 7. јул 2006. (CEST)

Chelsea

За Челзи сам се решио јер сам у Лондону чуо Британце да реч изговарају и притом то с/з ипак више вуче на з. А мислим да мора з због једначења по звучности, а можда грешим. Ја бих радије да то остане Челзи али ћу прихватити твоје измене, ако сматраш да су нужне. --Кале 02:18, 7. јул 2006. (CEST)

Узгред, ако то прихватим, мораћу да и Greenwich транскрибујем као Гренич, јер га тако изговарају, а сви га знају као Гринич. Баш сам у проблему :)) --Кале 02:24, 7. јул 2006. (CEST)

Честитам на кандидатури! Шта да радим са Harrow, јел може Херо(у). Помагај! --Кале 02:41, 7. јул 2006. (CEST)

Батали Челзи/Челси, нашао сам изговор где заиста звучи као с. Оставићу преусмерење са з. --Кале 02:58, 7. јул 2006. (CEST)

Ставио сам на Трг, не могу да се одлучим... --Кале 03:03, 7. јул 2006. (CEST)

Администратура

Предложио сам те на страни Википедија:Захтеви за администрирање за администратора. Ако се не слажеш са кандидатуром, можеш је повући. --Милош Ранчић (разговор) 02:26, 7. јул 2006. (CEST)

Сликари

Остало ми их је са слову Ф троје, ако хоћеш ти да погледаш. (Видела сам да си и ти јуче радио на истом). За Балсама сам исправила јер ми се чини да је тако у италијанском. Поздрав. --Erin 16:49, 7. јул 2006. (CEST)

Видела поруку. ОК. --Erin 16:51, 7. јул 2006. (CEST)

Дефинитивно све различито читамо. ;-) --Erin 17:17, 7. јул 2006. (CEST)

Одговор

• Написао сам одговор на страни Википедија:Захтеви за администрирање --Милош Ранчић (разговор) 17:13, 7. јул 2006. (CEST)

Корисничка страница

Пошто ускоро (надам се) постајеш администратор било би добро да средиш своју корисничку страницу, и страницу за разговор. Ова преусмерења ће вероватно да погубе нове кориснике који би те можда нешто хтели питати, и ако икако успеју да те питају, теби то одмах неће избацити да имаш нових порука и нећеш им "брзо" моћи одговорити. Дакле, корисисти корисничку и страницу за разговор под именом како си пријављен, измене и споменице које си раније направио под другим корисничким именима се ПРЕНОСЕ, и могуће их је веома једноставно пребројати. Толико од мене, срећно са кандидатуром :) --СашаСтефановић • 17:20, 7. јул 2006. (CEST)

Урађено !! --СашаСтефановић • 17:33, 7. јул 2006. (CEST)

Српска енциклопедија

Ради се о државној енциклопедији, коју воде САНУ и Матица српска. Сигурно неће бити техничких глупости које помињеш, мада... Види закон: [1] Поздрав, Бошко 18:06, 7. јул 2006. (CEST)

Проклето транскрибовање по н-ти пут

Има да се пребацим на немачку вики, иако не говорим ни 20 речи, они бар ништа не транскрибују :)) Молим те, баци поглед на Шаблон:Лондон са називима свих општина, па стави у разговор било какве предлоге или сам направи измене, да не морам после, кад већ направим чланак да вршим измене. Пошизећу више са глупавом транскрипцијом :)) --Кале 22:31, 7. јул 2006. (CEST)

Делија, све се слажем, само ово Њуам и Луишам, мислим да је боље Њуем и Луишем, а тако стоји и у драгом нам Правопису :)) - ...бла,бла... одступања у корист е (Бирмингем, Нотингем...) А? --Кале 23:21, 7. јул 2006. (CEST)

ОК, и није толико битно, може и овако. --Кале 23:41, 7. јул 2006. (CEST)

Сликари

Да ли си сигуран да је на списку исправно Франческо Хајез. Знам да се пише са Х, али је Италијан, а они (као ни Французи и Шпанци) не читају слово Х. Зато сам написала Ајез. А што се М.Ф. Хусеина тиче, била сам нашла чланак на енглеском где стоји без тачака (а с тачкицама само као алтернатива) и различито се спелује од Хусеин, па сам га писала Хусаин.

Остало си вероватно у праву.

Поздрав. --Erin 09:56, 11. јул 2006. (CEST)

X

Пратила сам курс италијанског и прва лекција је била абецеда. Х се не изговара. Будући да си на одмору и да ти недостају мудре књиге провери овде.

А што се Хус(а)еина тиче вероватно си у праву.

Поздрав. --Erin 09:53, 12. јул 2006. (CEST)

Наслови порука

Дакле, једна молба - када пишеш некоме поруку, ако не идеш преко „+“ на страни за разговор, треба да стоји по два знака = са сваке стране, не ни три ни један, пошто онда постају поднаслови тј. софтвер почне да брљави. Дакле, „==Наслов поруке==“. Хвала и извини на гунђању (изгубим се кад налетим на поднаслове на разговору ;-)). --Бране Јовановић <~> 13:16, 16. јул 2006. (CEST)

---

Нисам знала за онај сајт. Супер. Хвала. --Erin 18:17, 16. јул 2006. (CEST)

Pravopis

Zdeliću, počeo sam sa sređivanjem članka sa pravopisnim pravilima Osnove srpskog pravopisa. Molim vas, pogledajte ova pravila da ispravimo i dopunimo tamo gde treba. --Ford Prefekt 16:26, 17. јул 2006. (CEST)

Чланци о Француским мјестима

О томе сам доста раније писао, када сам почињао транскрибовање, прије пар мјесеци. Дакле, ти проблем посматраш из потпуно другог угла. Сад ћу да ти појасним.

Сад потпуно заборави транскрибовање, опусти се и прочитај ово.

Сви ови чланци имају само један задатак, повећање наше статистике. У реду, мисија је обављена, статистика нам се дупло увећала.

Зашто се ишло на повећавање статистике?

Зато што "Велики брат" и остала мања браћа прате рад на свим википедијама. Међутим сада се створио нови проблем, а то је типка Случајна страница, на коју Велики брат и остала мања браћа, када су у пролазу, често воле да кликају. И види чуда, скоро сваки други случајни чланак је насловљен француским језиком. То је веома повриједило Великог брата, а мала браћа су рекла:" Пих, па и ми можемо на овај начин да постанемо велики".

Тако да у нашој жељи да постанемо што већи, у очима Великог брата смо испали као групица ситних превараната, који на јадан начин покушавају да од воде направе бензин.

Дакле посао је одрађен половично, први корак је направљен, тике тике тачке, нема више врачке. Сада је само требало наћи будале, као што смо ми, који ће све те чланке замаскирати од очију Великог брата, а то је велики посао.

Процес маскирања:

Прво и основно је ћирилични наслов чланка (тачан или нетачан, свеједно, Велики брат не зна српски)

друго, прва ријеч чланка треба да буде ћирилични назив мјеста, као и наслов табеле

треће, уклонити шаблоне по завршеној транскрибацији

Дакле овај процес у суштини неби био толико тежак, када би онај који је ово све и покренуо, хтио да одвоји мало времена, па научи свога бота како се чита француски. Но, шта је, ту је, како од Великог брата сазнајемо, на састанцима је договорено да се транскрибовање које спроводимо допусти и не омета. У фазону, добро је док постоје такве будале, које раде тај посао.

Оно шта је веома важно код транскрибовања је сљедеће:

ОРГИНАЛНИ ФРАНЦУСКИ НАЗИВИ. Дакле преусмјерење са оргинала на ћирилично насловљен чланак.

Дакле, нико, али баш нико, никада, али баш никада, неће тражити неко француско мјесто уносећи ћирилицу у претрагу.

Ех, тек сад у други план долази у питање тачност транскрибовања. Дали је нешто добро транскрибовано или није, то нема толике везе. Свакако српским писмом не можеш тачно писати француске гласове, јер да можеш, онда би и французи користили нашу ћирилицу, а не оне своје кваке и зајебанције. Ја користим програм који чита француски, а то шта он изговори, покушавам написати ћирилицом како најбоље знам. Имао сам у мају ове године цимера Француза, па сам и њега понекад питао како се шта изговара, али сам убрзо сконтао да мој програм ништа лошије не говори француски од њега :)

Све то у суштини није битно. Поука коју ми морамо извући из читаве ове саге јесте да што је прије могуће завршимо посао са овим француским чланцима који никоме ништа не значе (осим бројачу страница) и које нико никада неће читати. Запамти то, нико и никад. --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 16:18, 20. јул 2006. (CEST)

Осврнућу се још једном на твоје писмо, јер видим да у овом случају транскрипцију поново стављаш у први план, а она ту никако не може бити.

Француска мјеста је генерисао бот, размишљало се, дали да их бришемо или да их замаскирамо. Одлучено је да фр. мјеста остану јер би се брисањем википедија смањила. Међутим ником није било ни на крај памети да подузме нешто око транскрипције, иако би то требао да буде један од наших приоритета. Па и та транскрипциона правила, Сунце му пољубим, нису виша математика да се не могу научити.

Требамо бити реални код овог проблема, ако наставимо са лаганим (професионалним) превођењем, требаће нам око три године. Ако наставим радити темпом којим сам почео, могао бих сам да преведем за 5-6 мјесеци. Рачунам да сам до сад одрадио око 2000, што је отприлике шестина свих фр. мјеста.

О апсолутној тачности транскрипције не можемо говорити, јер таква тачност не постоји. Због тога стално потенцирам на томе, да се ни по коју цијену не дирају преусмјерења са оргиналних француских назива, као и оргиналан назив у самом чланку.

Ако желимо било шта да направимо, требали би престати једни другима да набијамо грешке у лице, и да што прије замаскирамо ову срамоту наше википедије, иначе ће неко стварно помислити да су "луди Срби" написали 35000 чланака. --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 13:50, 22. јул 2006. (CEST)

Онда добро, ја се нећу петљати у твој рад, јер, колико сам разумео, тачност и квалитет транскрипције није на првом месту, већ квантитет. Односно, да се можемо около хвалити (коме?) да имамо 35 000 или више чланака. Предлажем да тај бот програмирамо (или шта већ) да генерише сва села и градове у свету, па да почнемо да их преводимо на брзину и како ко зна и уме, да сви сарадници напусте писање "озбиљних" чланака и посвете се транскрипцији тих назива (нарочито са свахилија, урдуа или многобројних афричких језика), па да на крају следеће године с поносом истакнемо да Википедија лудих Срба има три милиона и сто педесет хиљада чланака. И да они на енглеској Викици пукну од муке. Ако си уочио иронију у горњим редовима добро си приметио, али, наравно, она није упућена теби (јер си ти, као уосталом и ја, само "војник"), већ одговорнима који на овакав начин праве од Википедије спрдњу и дају повода "добронамернима" да се завитлавају са "лудим Србима".

Поздрав.

--делија 14:18, 22. јул 2006. (CEST)

de gustibus

non est disputandum, pa tako nema smisla ni raspravljati o licnim osobinama. Mislim da cinjenica da si nasao za shodno da mi u preko jednog pasusa odgovoris na moj kratak glas protiv potvrdjuje moju tezu o teatralnosti. Ja nisam ulozio veto i da sam bio na Filipovom mestu posle onakvog rezultata glasanja bih ti dao prava bez daljeg. Istina je da ponekad nastupam autoritarno i da mi ljudi koji mi na to skrecu paznju cine najbolju uslugu. Medjutim, Vikipedija je jedan sistem sa zaista minimalnim pravilima - gotovo anarhija. Nasa pravila su takva da bi svako dete moglo da ih usvoji. Kada ih ljudi bezocno krse bez ikakvog obzira - kada se ponasaju kao da je ovo njihovo privatno dvoriste, kradu sleva i zdesna materijale - ne mora svako da se razume u autorska prava ali svako mora da zna da "ko krade taj ide u zatvor" -, pisu pristrasne clanke, zagadjuju strane za razgovor dokazujuci da nije bilo Srebrenice ili da su Makedonci dosli iz Persije i slicno - vrlo je lako planuti. Ali mislim da korisnici koji odbijam takvim nastupom dugorocno nisu od koristi. Mozda je i ovo jako autoritarno, ali mislim da samo zapisuje jednostavnu istinu. --Dzordzm 17:24, 20. јул 2006. (CEST)

Врен

Хе, хе, супер! А ако некоме баш толико смета нек га преправи :)) Поздрави, одох сутра мало да се одмарам, надам се да нећу много пропустити :)) --Кале 17:52, 23. јул 2006. (CEST)

Fudbal

Ne, nisu samo moje izmene :) Znam da sam načinio par previda poput Paola Rosija i Edgara Davidsa. Za starije igrače nisam siguran kako se izgovaraju (tj. kako je odomaćeno), ali nikad na TVu nisam čuo Maniče već samo maniš. Takođe ne znam da li ide Gžegoš Lato umesto Gregor, tj kako su kod nas odomaćena poljska imena. Sve najbolje.BokicaK 18:02, 23. јул 2006. (CEST)

Srpska prezimena

Zapravo, članak u stvari nije moj, ja sam ga samo slučajno vidio, pa sam počeo da ubacujem neka prezimena kojih nije imalo (uglavnom se radi o zlatiborskim porodicama). I na Zlatiboru postoji porodica Delić, tako da bih i to prezime sigurno dodao da sam stigao, ali ja sam krenuo od kraja, od Š, ali sam negdje već kod U morao da prekinem... :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:50, 24. јул 2006. (CEST)

---

Ако погледаш текст на страници корисника Инослава, видећеш да си погодио, мислим да је то баш он. поздрав 213.202.112.120

Лаојла

Хехе, извини, није ми била намера да те испрепадам, него чисто да нагласим овима који прате историју брисања и скорашње измене једно од вики правила :). --СашаСтефановић • 18:00, 30. јул 2006. (CEST)

Транскрипције шпанских презимена и имена

Што се тиче сликара es:Francisco de Goya, правилно је Франциско/Франсиско де Гоја, пошто је то де дио многих презимена у Шпанији. Исто као што је Леонардо да Винчи и не Леонардо Винчи у Италији, итд... Е сад, код транскрипције имена, хммм, на шпанском се приближно изговара Франсиско, па ако идемо по тој логици онда увијек мора да буде Франсиско, па тако и Франсиско Франко и не Франциско Франко како је већ транскрибовано. Ја, прије него што сам дошао у Шпанију сам увијек говорио Барцелона, и прошло је неко вријеме док се нисам навикао да кажем Барселона, како је приближан изворни изговор имена тог града на шпанском језику. --Славен Косановић {разговор} 23:09, 31. јул 2006. (CEST)

Исти је случај са презименом Гонзалес. Тек овдје у Шпанији сам почео да говорим Гонсалес. Ева Гонзалес/Гонсалес је француска сликарка, чији је отац шпанског поријекла (примио француско држављанство), дакле Гонзалес/Гонсалес и не ради се о два различита презимена. --Славен Косановић {разговор} 23:09, 31. јул 2006. (CEST)

Да скратим, како код да одлучимо, односно како код да је правилно по нашем правопису, Гонзалес/Гонсалес, никако Гонзалез, Франциско/Франсиско, тако мора да буде онда за све случајеве у којима се спомиње ово име и ово презиме, пошто је то типично шпанско презиме. --Славен Косановић {разговор} 23:09, 31. јул 2006. (CEST)

Зашто кажем приближан изговор? Зато што се глас "з" на шпанском не изговара тачно као наше "с". Не знам сада тачно како би ти илустровао на неком примјеру, пошто ми тренутно не пада на памет ниједан, али углавном приликом изговора тог гласа језик се испружи и приближи уз горње непце и онда покушаш да изговориш наш глас "с". Отприлике тако... :) --Славен Косановић {разговор} 23:09, 31. јул 2006. (CEST)

Уобичајено и правилно

Ја сам сигуран да у енциклопедији треба да преовладава правилно и не уобичајено. Тако у било којој енциклопедији на шпанском језику, ћеш наћи само правилно написане изразе, имена и појмове. Како се прича на "улици", то је ствар "улице" или "жаргона" и не било које енциклопедије или ријечника. Не важи, ја мислим, требало би, итд... У Шпанији имаш стотине жаргона и нарјечја, али је Шпанска Академија, та која прописује правила граматике и правописа за енциклопедије, ријечнике, литературу, итд..., и није их брига шта је уобичајено, наравно ако неко жели да буде писмен... Ако у нашим књигама и литератури, пише Франсиско Гоја, онда је то мјерило, пошто претпостављам да књиге и литературу прегледају "лингвисти", "филолози", прије него стигну у књижаре... У супротном, ради се о Франсиску де Гоји. Имамо и случај са шпанским/каталонским сликарем, вајарем и керамичарем, Joan Miró, који је код нас постао познат као Хуан Миро, пошто је његово име пошпанчено са Ђоан у Хуан (епоха кад је каталонски био забрањен језик, не тако давно до 1975. године), али презиме није (Miró је искључиво каталонско презиме и не постоји шпанска верзија тог презимена), тако да смо име транскрибовали са шпанског а презиме са каталонског..., :) те је код нас још увијек Хуан, док су многи у свијету почели одавно да изговарају његово име као Ђоан... --Славен Косановић {разговор} 02:21, 1. август 2006. (CEST)

Ријеч је о истом презимену, пошто је González, каталонска верзија презимена Gonzáles, односно на каталонском језику се пише González..., укратко, не ради се о два различита презимена. Иначе изворно име му је Ђоан као и Ђоану Мироу, али је остао познат као Хулио... Гледао сам његове скулптуре на ретроспективној изложби у Валенсији, прије пар година... Julio González је шпански/каталонски сликар и вајар, а Jorge Gonzáles Camarena, мексички сликар - социјални реалиста... Eva Gonzáles je француска умјетница, отац јој је био поријеклом Шпанац, а мајка Белгијанка, итд... --Славен Косановић {разговор} 02:21, 1. август 2006. (CEST)

Транскрипција

Делијо, свака част на познавању детаља српске транскрипције.

Ако потражиш на гуглу „Острво Уседом“ (мада ово није никакав доказ о правилној употреби) добићеш резултате са Србија турса и Илустроване политике. За Узедом, један резултат из 'Времена'.

А пропо тога, од 100 новинара који једном буду поменули овај термин, вероватно ће 95% написати уСедом, нарочито ако не познају немачки језик.

Мало је необично да тако разнолики језици као руски, енглески, француски сви не мењају с у з, а да се то ради у српском. Вероватно си чуо и за принцип да је минимална интервенција најбоља интервенција (зато иде дуга-дуги, а не дуга-дузи). Изгледало би чак да Срби и Пољаци користе неки свој специфичан корен за овај топоним (у пољском случају је то тачно), за разлику од свију осталих.

Ето мојих скромних аргумената, који се као таласи разбијају о хриди лингвистичке норме којој си ти привржен.

Жив био, велики пораст'о. Срдачан поздрав. --Јакша 09:19, 1. август 2006. (CEST)

Не могу да оспорим већину твојих аргумената, осим да приметим 'неписмени' новинари у крајњој линији креирају језичке обичаје, а лингвисти на послетку аминују оно што уђе у употребу.

Успут, честитам на 187 евра, које је зарадио сваки становник Србије продајом Мобија. --Јакша 10:44, 1. август 2006. (CEST)

Нема проблема, само удри по ономе што мислиш да не ваља. Очигледно имаш конзистентне информације о транскрипцији. За Шена-Шејна сам се баш мучио да нађем прави изговор. Место је тривијално, али је и име врсте вина. Енглези кажу ово: Chenas (Shay-na) A commune in Beaujolais

Поздрав Бањој Луци, --Јакша 16:50, 1. август 2006. (CEST)

Питање

Да ли ти сметају измене корисника са иницијалима РД од 1. августа на списку сликара? --Јакша 08:30, 2. август 2006. (CEST)

Ево ти старе верзије на: Стари списак сликара

То ти је као нови, "паралелни" чланак. Можеш да копираш делове са њега у "оригинал", али не би било фер да њиме тотално пребришеш све у чланку Списак сликара (јер је било корисних измена после интервенција РД). Или додај све на крај чланка, па онда нека се полако елиминишу дупликати (ово ми делује мукотрпно). Претпостављам да знаш копи-пејст механизам из "уреди" једног чланка у други.

Можда си приметио да је списак већ огроман. Да ли су потребни коментари о пореклу и активностима (сликар, фотограф, графичар...) у самом списку? --Јакша 09:36, 2. август 2006. (CEST)

Списак сликара

Јакша, имаш право што се тиче коментара о пореклу и активностима (сликар, фотограф, графичар итд.) мислим да то није потребно уписивати, довољно је име презиме и година, све остало може да се види у биографији тог уметника (ако постоји). --Rade Dimitrijevic 18:27, 2. август 2006. (CEST)

стари списак

готово --филип ツ 13:23, 2. август 2006. (CEST)

Списак сликара

Делија, пошто на енглеској вики стављају "с." ја сам мислио да је боље да на српској ставимо "око" (пошто преводимо то све на српски) или само "о." како ти кажеш мени је све једно, једноставно требали би да се договоримо па да то већ једном средимо. И оне запете на крају презимена мислим да нетребају, не знам шта ти мислиш или остали? По мом мишљењу лепше изгледа без запете, мислио сам овако: Микеланђело Буонароти (1475-1576]), италијан па тако даље, и без звездица испред (*). Опет по договору. Зато сам и написао да сам нешто покушао и замолио све остале ко има жељу да се удружи па да средимо тај "списак сликара" по азбучном реду наравно, јер стварно има много посла. Што се тиче твога рада од 1. августа, могуће је да сам у међувремену направио измене, али не намерно већ зато што сам тај стари списак копирао у свој компјутер, пре него што си ти направио те измене, и онда сам тај мој прерађени списак поново вратио тако да те твоје измене нису обухваћене, зато ти се извињавам, а и нисам имао намеру да обезвредим твој рад и труд. Друго, такође мислим да не треба да се уписују имена сликара за које се незнају тачни подаци као година рођења и порекло, мислим на државу. А тај неред треба да се још среди и зато су испали ти неспоразуми, е сада је питање, да ли је тако добро што сам започео или није, ако није онда да не радимо даље него да вратимо у првобитно стање.

Поздрав --Rade Dimitrijevic 17:40, 2. август 2006. (CEST)

О нашем пријатељу Рохиру

Признајем, нисм доследан (потпуно). Али управо смо тиме потврдили оно што сам помињао, а и ти кад кажеш да "балансираш". Транскрипција је питање мере, укуса, традиције (и актуелних препоручених правила). С обзиром да је Рохир мало познат, сматрао сам да је оригинални(ји) облик ОК.

Интересантно је да јеврејска презимена са завршетком -штајн, у америчком енглеском постају -стин. Ево, још мало да забиберим.

Поздрав --Јакша 20:25, 2. август 2006. (CEST)

Предлог

Делија, шта кажеш о овом новом предлогу (списак сликара) да ли је добар?

--Rade Dimitrijevic 12:36, 3. август 2006. (CEST)

Списак сликара

То можемо све касније да урадимо, битно је да се сва имена уведу по азбучном реду па тек онда могу да се праве транскрипције. Ово је само један предлог за даљи рад, мислим да је много је лакше слово по слово радити него читав онај стари списак где се лако може изгубити преглед (као нпр. код мене). Поздрав --Rade Dimitrijevic 15:08, 3. август 2006. (CEST)

Зомбки

Ја сам тако и тренскрибовао у почетку, али онда су ми рекли да не треба тако него да ą и ę транскрибујем са а и е. А у почетку сам транскрибовао са ом и ем (он, ен). Хвала на савету, али овим сам сазнао да требам да преправим на стотине чланака што ће ми одузети гомилу времена. Ако имаш још неких правила везаних за пољски молим те да ми кажеш пошто доста радим на тим чланцима. Нпр да ли ó транскрибујемо као у или о, ś као си или с. Хвала ... --Јованвб 15:53, 3. август 2006. (CEST)

Нисам ни мислио да су твоја правила. Знам да ти увек користиш правопис. Није проблем само у именима чланака о градовима (рекама, селима, планинама...) већ и у њиховом садржају. Ја сам многе географске локације транскрибовао и унутар чланака, а да нисам правио посебне чланке о њима.

А за Зомбки мислим да не треба мењати јер у оригиналу звучи тако (пољаци немају гласовну промену по којој б прелази у п, тако да кажу нпр сербска ... а не серпска). У сваком случају направићу и преусмерење --Јованвб 08:27, 4. август 2006. (CEST)

П.С. Списак градова се налази на Списак градова у Пољској, али је боље да се користи Категорија:Градови у Пољској --Јованвб 09:06, 4. август 2006. (CEST)

Ма знам, нисам ни хтео да се правдам, али сад је учињено треба да пробамо да исправимо. Било би добро да прво прочитам та правила да не забрљам још нешто. Такође ако имаш скенер боље је да одскенираш тј. боље је да прекуцаш, али овако је и много лакше и много брже за тебе. А слику да пошаљеш на моју електронску пошту (jovanvb@gmail.com). --Јованвб 11:04, 4. август 2006. (CEST)

Ок немој да се љутиш. Никад нисам рекао да сам стручњак за транскрипцију пошто знам пољски. Да сам на почетку мог рада на вики имао некога као ти да ме посаветује био бих веома срећан, али сада је већ направљена грешка и морамо се трудити да је исправимо. Кад одскенираш/прекуцаш тај део онда ћу кренути да исправљам. Моје познавање правописа и граматике је веома слабо и криво ми је због тога, трудим се да га поправим. Википедији је потребно више људи као ти који су добро лингвистички потковани, али нажалост их немамо. Значи ја ћу твоје савете прихватити као што видиш ништа нисам мењао од твојих исправки. --Јованвб 12:19, 4. август 2006. (CEST)

П.С. Да ли си видео Разговор:Алвернија, ако јеси замолио бих те да прокоментаришеш пошто ово стварно не звучиу баш правилно. Предпостављам да у том правопису пише да се ни са пољског транскрибује као њ --Јованвб 12:21, 4. август 2006. (CEST)

Претпостављам да те је мој смртно озбиљни тон прошлог јављања натерао на помисао да се ја нешто љутим. Само опуштено. Немам се ја што љутити. Ради се о пријатељској размени мишљења и покушају да се заједничким напорима нађе решење. Некад попусти једна страна, некад друга, некад се нађе компромис и тако Википедија напредује.

И напомена: код транскрипције не треба говорити о "прављењу грешака" и "брљању". Ти нити си брљао нити си правио грешке. Ту се напросто ради о различитим приступима једном те истом проблему. Па имаш "изговорни" приступ (већ сам ти писао о томе), па приступ "адаптиране транскрипције" (дакле, по Правопису), па неку средину (у овом случају, најгоре решење) . . . На твој приступ немам никаквог приговора, јер се, природно заснива на твом добром познавању пољског, али сам већ објашњавао да је то у супротности (али не и нетачно) са усвојеним правописним правилима (која ти ниси, из овог или оног разлога, познавао тако добро као рецимо ја (да будем мало нескроман).

Дакле, само опуштено и без грча. Све ће то доћи на своје место.

Коментар за Алвернију/Алверњу сам заправо дао у прошлом одговору. МОжда да, као компромис, само направимо преусмерење (са Алверније на Алверњу или обратно, свеједно).

Поздрав. И само напред. Да парафразирам Броја Један: Драги Јоване, ја сам сувише стар за те ствари, али . . . ".

--делија 13:18, 4. август 2006. (CEST)

Ок примљено к' знању. А алверња/алвернија преусмерење већ постоји, оно настаје самим премештањем чланка. --Јованвб 13:30, 4. август 2006. (CEST)

списак сликара

Делијо, ја немогу више, за данас је доста ако можеш настави даље. Бојим се да не направим поново грешке. Поздрав и пуно среће у даљем раду (ако си још ту) --Rade Dimitrijevic 16:39, 3. август 2006. (CEST)

Слике

Кад преправљаш граматичке или неке друге грешке, слике остави у оригиналу, јер се слика тако зове, тако да не вреди да је мењаш. Значи слика може 100 % да буде граматички нетачна али треба да остане под тим именом јер у супротном на страници добијеш покварени линк. А име слике и није тако битно јер се види само опис --Јованвб 09:16, 4. август 2006. (CEST)

Свађе и конфликти..

Хвала за статистику, и ја сам приметио да много трошимо време, али се на крају ипак испоставило да је резултат повољан, те сада сви можемо да наставимо са конструктивним радом. Након повољног исхода расправе, мислим да ће ти бити драго да чујеш да сам написао 10 нових чланака, а направио измене у још више њих. Ситуација јесте била критична, али мислим да ће се сад коначно све вратити у нормалу. Хвала ти још једном за изражавање забринутости, али буди сигуран да ћемо се сада сви више концентрисати на чланке, него на терање ината. Све најбоље, пријатељу, :)

-- Борис  Малагурски   ^бре! 08:58, 5. август 2006. (CEST)

Хмм

Хвала, али ипак морам да признам да сам погријешио што сам дозволио да будем испровоциран и да свима вама који сте стварно овдје ради пројекта слободне енциклопедије, покажем на неки начин негативну страну, која никада не би требала да дође до изражаја код ниједног сарадника пројекта. Теби се посебно извињавам због тога, јер сам сигуран да би ти данас и јуче урадио пуно тога за пројекат да није било овог срамног циркуса у којем смо учествовали више нас. Поздрав са Средоземне обале, конкретније Барселоне. --Славен Косановић {разговор} 19:27, 5. август 2006. (CEST)

Свакако...

биће ми драго да се сретнемо и попијемо коју :) када будеш долазио у Барселону. Можеш ми се јавити на мејл преко Википедије. Овај мени лијево гдје пише ”Пошаљи е-пошту овом кориснику”. Свако добро. --Славен Косановић {разговор} 12:29, 6. август 2006. (CEST)

Инослав Бешкер

Неким случајем сам баш тај Инослав Бешкер. Нисам више дописник Вјесника, него Јутарњег листа (од априла 2000), и то је сва разлика. Јавни сам лик, па не верујем да би било умесно да се кријем иза псеудонима. Одговарам својим потписом за оно о чему пишем.

--Инослав Бешкер 18:50, 7. август 2006. (CEST)

Француске речи

Hvala :) --Göran Smith 11:36, 8. август 2006. (CEST)

Вотка

У реду, слажем се да сам претјерао у враћању неких ствари; у принципу мени се заиста свидјело како си средио тај документ. За неколико ствари мислим да су и даље дискутабилне, међутим. Прво, што се тиче имена "Санкт Петербург", наравно да је "Сент" узето из енглеског и требало је да се промијени. Петербург је такође исправно, а не Петерсбург (премда мени, бем ли га, и даље тако боље звучи), али такође је исправно и Петроград што се мени највише свиђа и мислим да се код нас у књижевном језику тако и користи.Дарко Максимовић 17:13, 8. август 2006. (CEST)

Што се тиче ријечи "постотак" и "опсег", који год аутори да говоре то што наводиш - сигурно гријеше. Прво, уколико се употреба неке ријечи смањи на извијесном простору (Србије, вјероватно) то не значи да је то изашло из српског говорног језика. "Опсег" се користи у Босни и Херцеговини увелико, међу српским становништвом (а и осталим, али нећемо у политику, да ли они говоре српски или не), и сигуран сам да се налази у неком ријечнику српског језика. Што се тиче научног аспекта, ако бисмо ишли "Говоримо енглески" (што би било апсурдно јер они неће ићи себи на уштрб) избацили би све ријечи француског поријекла (за које неки тврде да их има чак 60% у енглеском), латинског, њемачког, и свих могућих осталих језика. Зар има везе што је ријеч страног поријекла, и ако јесте? Даље, примјећујем извијесну политику "тако говоре Хрвати, зато ми нећемо.". По мени ту нема логике. То што и Хрвати (макар и претежно) користе неку српску ријеч, не значи да ми треба да је избацујемо из свог ријечника. "Постотак" је далеко "српскија" ријеч од ријечи "проценат", што је јасно свакоме већ на први поглед (латински "centum", српски "сто"). "Распон" би се могло искористити на умјесто "опсег", али не и "обим" (који представља особину неког објекта, док "опсег" односно "распон" означавају потскуп неког простора). Ја искрено не вјерујем да је ријеч несрпског поријекла, можда на тај начин врјеђајући дотичног аутора, али данас свако може да напише књигу и у њој се бави претпоставкама. Тако, на примјер, ја то своје мишљење базирам на двије ствари:

1. "Опсег" има основицу у ријечи "опсегнути". опсегнути има основицу у "сегнути", на коју је додат префикс "об". Ово је сасвим уобичајено у српском језику. Наиме "об" се користи код нпр. ријечи "обићи", "обилазити" итд., док се ријеч "сегнути" такође користи у ријечима попут "досегнути", "посегнути" идр.

2. "Опсег" је јако уклопљено у српски језик, тако да не вјерујем да је страног поријекла. На примјер, "опсежан" (налаз).Дарко Максимовић 17:13, 8. август 2006. (CEST)

Што се тиче медицинских својстава, то може бити нејасно. Ја сам ту мислио нешто попут "својства која су битна у медицини". Дакле, убацују се разни адитиви да би се увећала својства битна у медицини, тј. да би тиме пиће имало већу љековиту моћ. Мислио сам да је то јасно, али ако ће другачије звучати јасније, тим боље. Ја сам само желио рећи да ми не звучи добро "ради ... разлога". То ми је некако звучало попут "додавати додатке" или нешто слично.Дарко Максимовић 17:13, 8. август 2006. (CEST)

Наравно, ја се слажем да се не може базирати тврдња о исправности неке ријечи на основу тога што се "у нечијем крају" тако прича. Међутим, ти поредиш неисправну употребу неке ријечи ("помакети" (случајно се и у Семберији тако говори, гдје моји живе)) и постојање посебне, независне ријечи (нпр. опсег).

Ниси ми одговорио на моје прво образложење постојања ријечи опсег. Опсегнути или "обухватити" је природна српска ријеч и опсег је нека врста глаголске именице из ње настале. Дао сам ти и примјере сродних ријечи (досегнути, посегнути, опсегнути). То никако не може бити ријеч чешког поријекла него се јасно види да је оригинална српска ријеч, те сам зато и тврдио да дотични аутори нису у праву. Такође се не слажем да се треба слијепо поводити изјавама било којег аутора било које књиге, макар они били и професори на универзитетима; то из простог разлога што њихове изјава данас знају бити политички мотивисане, а дијелом и због тога што чак и они, наравно, знају не бити у праву. Уосталом, да будем искрен, што више спомињем и расправљам употребу дотичне ријечи, све ми то више дјелује апсурдно и непотребно, јер је то ријеч коју ћеш срести на милион мјеста у српском језику. Макар она била и страног поријекла (у шта ја, како рекох, не вјерујем), то су и велики постотак ријечи српског језика турског поријекла, данас добар постотак енглеског и латинског поријекла, па богами добар постотак њемачког и тако даље. "Причајмо српски" избацивањем туђица је бесмислица већег обима коју сам срео у задње вријеме (без увреде за споменутог аутора) Дарко Максимовић 23:51, 8. август 2006. (CEST)

Шаблони

Само додајеш/бришеш текст {{ИМЕ_ШАБЛОНА}} (дакле, са све {{ и }}), то је све од курса ;-). Поздрав и сретан рад. --Бране Јовановић <~> 08:29, 9. август 2006. (CEST)

А да се свучем до гола?

Јадан ти сам и чемеран: морам доказивати да сам ја - баш ја. Сарадник сам и на италијанској Википедији, где пишем италијански. Треба ли да цептим да ће неко да ме оптужи (обвине, прокаже) као "толомаша", далматинског сепаратисту, шта му га ја знам? Некако ми дође логично да на сајту где се пише енглески - и ја пишем енглески, онолико коректно колико умем. Не видим разлога да по истој логици на сајту где се пише српски - и ја не пишем стандардним српским језиком, онолико коректно колико умем.

Ако сам некада за "Комунист" (издавачко предузеће) био способан да лекторишем текстове на све четири тадашње варијанте - зашто сада не бих могао на њима и да пишем, само зато што их не зовемо више варијантама, него стандардима или стандардним језицима? Уосталом, и тада сам радије користио термин "београдски стандард" или "загребачки стандард" него "источна", односно "западна варијанта".

Осим свега, ипак сам докторирао компаративну славистику, ипак сам на неким универзитетима предавао јужнословенске књижевности... Та ваљда је логично да се добро служим језиком чију литературу предајем.

Сврха је и новинара и наставника да информише. Да преноси знање, а поглавито у његову рудиментарном облику: да објављује податке.

И сам се служим Википедијом, па ми се чини сасвим природним да у њој исправим нетачне податке или да додам неке којима сам се већ бавио.

Пазим да не дирам у туђа убеђења, него да се бавим само чињеницама (онолико колико знам и умем).

Шта је ту чудно, побогу?

Нисам марва да ме затварају у обор, макар на њему била и национална застава. Ако Вам је до додатне провере, телефонирајте ми на +39.335.395537.

Шта још треба - да се скинем до гола?

Добро да нисам Христос - можда бисте ми и прст гурали... :)))

Ајд'у здрављу.

--Инослав Бешкер 23:53, 9. август 2006. (CEST)

---

Извињавам се. Стварно нисам имао лоше намере. Мени је изузетно драго да је један новинар (којег, успут речено, изузетно ценим, пошто сам раније са задовољством читао његове текстове) калибра Инослава Бешкера сарадник на Википедији. Још једном се извињавам у своје име, а и у име осталих сарадника на српској Википедији који, могуће, сматрају да су моја (сад се испоставља) неумесна и индискретна питања нанела штету и угледу српске Википедије и вашем личном угледу.

Поздрав и свако добро.

--делија 00:25, 10. август 2006. (CEST)

Петроград

Петроград је назив кориштен у Русији само 1914-1924. Због избијања првога светског рата Русија је одбацила претходни немачки облик (у исто време је у Енглеској породица Battenberg превела своје презиме у: Mountbatten, а стриктна владарска лоза узела је презиме по дворцу: Windsor, само да се дистанцирају од Немаца). Од 1924 био је Ленинград (ч. Љењнигрáд - никада ми неће бити јасно зашто је у срски транскрибовано као: Лењинград), а онда је враћено име које је дао Петар Велики. Мислим да је коректно град звати како га зову у његовој земљи. Колоквијално, дакле, може и: Питер.

--Инослав Бешкер 00:05, 10. август 2006. (CEST)

Немојмо да мистификујемо:)))) Нико није ни на какав начин довео у питање углед ни Википедије ни некога од њених сарадника. Надам се да ја нисам никога увредио мојим смислом за хумор. Осим свега, ја сам ту новајлија (иако сам матори новинар, 39 година аргатовања). Ајде да не губимо време и концентрацију на трице, него да пишемо свако своје, и нека је са срећом! А најлепше захваљујем на лепим речима.

--Инослав Бешкер 00:38, 10. август 2006. (CEST)

Лалић

За што био је потребно брисати чланак Лалић? Хвала, Петар 193.87.112.157 13:22, 12. август 2006. (CEST)

Хвала ти за одговор. Jа живам у Словачке и не причам добро на српском. Зато не био је чланак добро написан. Опшина Лалић има партнерство с опшиноу Мошовце, кде ја живам и зато сам хочео, да би екзистировао и овой чланак. Могао би си, молим, скоригировати ову реченицу и можно додати другу :-) Хвала лепа ти, Петар 193.87.112.157 14:08, 12. август 2006. (CEST)

Додао сам нове информације у чланак и измењао граматику. Је ОК сад? Немогу наћи никаке слики села или веће информаци :-( Хвала, Петар 193.87.112.157 19:08, 12. август 2006. (CEST)

Опет ја

Поздрав Делија. Ако ти није тешко било би згодно да погледаш мало транксрипције назива авио компанија у чланку Аеродром Хитроу, ја сам радио по слуху, жив сам се сморио, чисто да те упозорим, треба стрпљења :)) И види да архивираш ову страну за разговор, голема је. --Кале 15:53, 13. август 2006. (CEST)

Merci beaucoup! --Кале 16:27, 13. август 2006. (CEST)

Па ја сам се некако надао да ти то знаш па да ћеш ме подучити да могу и ја да урадим исто кад дође време. Ваљда треба само да направиш страницу типа Корисник:Zdelic/Архива1, прекопираш код садашње стране за разговор на ту нову, обришеш стару и на том месту ставиш (или креативно или користећи постојећи шаблон) линк на архивирану страну. Ја нисам још пробао али мислим да иде тако. А увек су ту и ови искуснији... :)) --Кале 16:39, 13. август 2006. (CEST)

Архива

Ако хоћеш да архивираш страницу за разговор могу ја то да ти учиним --Јованвб 17:39, 13. август 2006. (CEST)

Ок, онда само мала помоћ. На врху странице за разговор додај {{Архива2}}. Тамо ћеш добити бројеве. Ископираш део разговора који ти не треба и архивираш у број један. Следећи пут у 2 ... --Јованвб 18:22, 13. август 2006. (CEST)

Ако си још увек расположен набасао сам на ово упутство. Хопе ит хелпс :)) Поз --Кале 01:37, 25. август 2006. (CEST)

Мада је ово Јованово, уп то дејт, и једноставније. Узгред, ово су све моје суптилне молбе да архивираш страну, плиз, бите, с'ил т пле исл. исл. :))) --Кале 01:40, 25. август 2006. (CEST)

Парадајз

Што се мене тиче, парадајз је одувек био поврће. А лубеница воће. Нек прича ко шта хоће, нек мења ко како хоће, али ја сам учен овако и то је то. Ботанику са стране... --филип ツ 20:56, 14. август 2006. (CEST)

Niue

en:Niue, sr:Ниуе... Чини ми се да транскрипција на српски није добра. Ај баци поглед у своје књиге. --Милош Ранчић (разговор) 03:48, 17. август 2006. (CEST)

Нијуе !!!! Апсурд. Баци све књиге у ватру, а пепео одувај. Одакле претпоставка да је име оригинално енглеско. Скоро сигурно је полинежанско. --Јакша 05:15, 18. август 2006. (CEST)

Конкретан предлог је Ниуе (види све друге језике). Кад сам поменуо бацање књига у ватру, мислио сам управо на тај правопис који налаже убацивање фантомског ј.

Бу(ј)енос А(ј)ирес, претпостављам. Уреа (ђубриво) је онда уреја. Пробај да примениш на Kilauea, Hawaii

--Јакша 09:35, 18. август 2006. (CEST)

---

Јакша, превиђаш једну ствар: То, како ти кажеш "фантомско ј" по Правопису се убацију само између двослова "иа", "ие" и "иу"! Значи, треба бити "ија" (Maria - Марија), "ије" (Charlier - Шарлије) и "ију" (Milius-Милијус, Niue - Нијуе)! Не знам којим се ти књигама користиш, али ако у њима стоје твоји горњи примери, онда оне заслужују ритуално спаљивање! Ти примери су потпун промашај! Колико могу разумети, ти овај наш актуелни Правопис српског језика немаш. Не би било лоше да га набавиш.

Поздрав.

--делија 09:46, 18. август 2006. (CEST)

ius (право, латински), чита се јус, па се тако преноси и у правничке фразе. По том правопису би трабало бити ијус. --Јакша 10:28, 18. август 2006. (CEST)

Гласање

Можда би хтео да гласаш овде. --Борис

Хеј, ипак претерујеш са својим "еурека" моментима, који су последица тих правописних приручника.

Бермингем НЕ ПОСТОЈИ, НИКАД НИЈЕ ПОСТОЈАО И НИКАД НЕЋЕ ПОСТОЈАТИ у српском језику.

Ако већ мењаш Дизелдорф у Диселдорф, што онда не одеш па не преименујеш чланак о граду у Дизелдорф или не направиш преусмерење. Овако, то нема смисла. Ни ја не мислим да је з, али ако постоји такав чланак, онда сам се оријентисао према томе.

Ево ти чланка ако хоћеш да урадиш нешто корисно: Департмани Француске. --Јакша 08:11, 19. август 2006. (CEST)

ајмо по тачкама (велика слова су забрањена) 1 велика слова су коришћена због наглашавања, а не викања

2 без коментара

3 "ТИ кажеш за Бирмингем /Бермингем и то без икаквих доказа. Ја имам доказе." извињавам се, али здрав разум (потврђен са хиљадама резултата на гуглу), чињеница да нигде и никад нисам чуо за бермингем су доказ да то у српском не може проћи. то је као да „доказима“ покушаваш да докажеш да је праг у ствари праха, а рим рома. да је у питању неко досад непомињано место, па у реду, али овај град је сувише познат (у србији ионако сви знају за бирмингем из кладионица). мислим и да је марсеј за марсељ врло сумњиво и пренатегнуто, али сам ипак написао марсеј (замисли: марсејеза).

4 слажем се

5 француски департмани нису фино сређени. ако одеш ниже, видећеш да има непреведених имена. исто тако постоје приличне недоследности: маритим је превођено као приморски, а буш д рон остављено тако.

6 мислим да си добар што се тиче доприноса, али би одавно требало решити акутне проблеме типа (5), а то нико не ради. ако сматраш да си квалификован за транслитерацију страних имена, дај направи клице или неку листу, па да то буде репер. оно што ми се не свиђа је да неко пише чланке, а неко само тамо гледа да ускочи и промени кључне речи. због тога само пишем чланке о оним одредницама за које не би требало да буде дилеме.

7 веома ми сумњиво звучи назнака „угледни научници“. нека буде тако. у немачкој су угледни научници скоро предложили промену правописа. нико то тамо не примењује. чак их исмевају. лингвистика је веома клизав терен.

са најлепшим жељама,

--Јакша 09:22, 19. август 2006. (CEST)

Буш ди Рон, лако, Ушће Роне (ако ћемо да преводимо).

Ево, направио сам ти посластицу: Списак градова у Аустрији. Мењај до миле воље (само немој Беч у Вин). Да имамо такве чланке за све земље било би мање неспоразума.

Сасвим је у реду ако мењаш имена мање познатих места, али ме узнемири кад видим промену имена неког познатог и хиљаду пута поменутог места. Прогутао сам и Шчећин и Дизелдорф и Марсеј. Видех и Бидгошч негде.

Проблем је, рецимо, што је Дизелдорф део многих чланака и шаблона и то није лако мењати на Диселдорф, а може и да се остави као мешавина са преусмерењем што мислим да није најбоље решење. Зато је увек боље унапред утврдити "еталон", а не после исправљати. --Јакша 10:42, 19. август 2006. (CEST)

Оригинал има. Последња колона. Још боља посластица за тебе: Списак градова у Француској

Тешкоћа је у томе што сам заменио колону регион са именом у оригиналу, па то треба преносити. Ако имаш департман, имаш и регион.

Баш сам садо-мазохиста

--Јакша 11:43, 19. август 2006. (CEST)

Парафразираћу Казабланку: Ово је почетак једног великог пријатељства...

Елем, направио сам и Француски списак, па кад транскрибујеш, ако те мрзи да копираш колону 1 у колону 3, ти допиши у колони 1 шта мислиш да треба, а ја ћу сређивати табелу кад будем имао времена.

Тачно си приметио ствари у аустријском списку. Остављам теби на вољу како ћеш да преломиш.

Срећно и поздрав, --Јакша 12:06, 19. август 2006. (CEST)

Пребацио сам имена градова у Француској из прве у трећу колону до краја. Ти си био превео до 100. Неке сам и превео, где сам чуо за српску варијанту. На страници Разговор сам дао коментар за пар твојих превода. Можеш да их прихватиш или не.

Поздрав, --Јакша 04:49, 20. август 2006. (CEST)

Ти волиш изазове? Списак градова у САД Свака част за Француску. Поздрав, --Јакша 08:39, 22. август 2006. (CEST)

Транскрипција

Оно сам написао као корисник, а не "бирократа" и изразио своје мишљење и моје виђење ствари. Ко утврђује шта је устаљено? Народ и пуно година постојања одређеног облика. Правопипс није изнад осталих, али ни остали нису изнад њега. Сви су у истој равни и не могу се географија и историја повлачити пред правописом (ни обратно). А, пошто дискутујемо о историјским и географским темама, онда је логично да је оно што су они прописали, ма колико нетачно било, заправо оно право. И није мој став да се дотични град зове Денкерк, већ гомиле људи. ОК је да се зна како се то заиста чита, али не можеш тек тако да преименујеш град "зато што је по правилима транскрипције". Правопис и правила су одлични све док не дође традиција. А кад долази традиција, односно која је граница између традиције и новог израза можемо да утврдимо посебно... --филип ツ 14:42, 20. август 2006. (CEST)

Ово сам могао да констатујем још давно: просто можемо да се сложимо и да се не сложимо по неким питањима. У овом случају се нас двојица не слажемо и хајдемо да се задржимо на томе. Очигледно је да ја не желим да прихватим твоје аргументе (из својих разлога), а с друге стране, јасно је да си ти упоран са апсолутном транскрипцијом и то подржавам, ценим, никако не ниподаштавам, али само хоћу да кажем једно: ништа није апсолутно - не ослањај се само увек на књиге. У реду је ценити људе који су написали н књига, користити њихове материјале као литературу и слично, али слепо пратити то (као и било шта друго) је, мо мом "младалачком" мишљењу, лоше. Свакако да не постоје "стандарди" нити је ико од нас меродаван да каже кад нека географска локација или шта већ може носити традиционално, а кад транскрипционо име. Суштина оног што хоћу да кажем је: ако скоро сви људи знају за Монпеље и Денкерк, па зашто их, мајкуму, збуњивати са "тачним" (у лингвистичком смислу) називима? Наравно, то не значи да се у чланку не сме нагласити каква је права транскрипција и сл. Немој да мислиш да имам нешто против тебе и људи који се баве транскрипцијом, јер заиста немам. Имам проблем са тврдоглавошћу и необазирању на остале факторе (дакле, нелингвистичке). А што се тиче "хиљадитог пута", признајем да сам био мало исхитрен и извињавам се. --филип ツ 20:36, 20. август 2006. (CEST)

Од Верлора

Хвала на похвали, али твоју сугестију о Аугзбуршком миру сам видио са закшњењем од 7 дана. Дакле нисам баш ажуран. А што се тиче проблема, имам их хиљаду са овим краљевима. И не само са краљевима. Мислим да ћу морати гледати како сам ставио француска насеља по различитим чланцима о историји француске. Увјерен сам да имам јако много грешака. Иначе јакша ме је осим тебе учио, нпр о холанском виљему кад сам био погрешио. Твоји савјети су увијек добродошли.--Verlor 22:35, 20. август 2006. (CEST)

Француски градови

Ти си сигурно бољи ауторитет за транскрипцију француског него ја. Ево неких градова који ми се чине сумњивим (наведено је шта бих ја помислио): 302 Епернеј, 322 Дол, 332 Десин (по аналогији са Расин), 427 Кахор

Ово све није толико битно. Сад постоји репер, а временом ће овај или онај аргументовати ако мисли-зна да нешто није у реду. --Јакша 04:59, 23. август 2006. (CEST)