Пређи на садржај

Раниловић

Координате: 44° 23′ 30″ С; 20° 31′ 00″ И / 44.391666° С; 20.516666° И / 44.391666; 20.516666
С Википедије, слободне енциклопедије
Раниловић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.1180
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 30″ С; 20° 31′ 00″ И / 44.391666° С; 20.516666° И / 44.391666; 20.516666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина201 m
Раниловић на карти Србије
Раниловић
Раниловић
Раниловић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34302
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1180 становника (према попису из 2011. било је 1462 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом Ranillovig. Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.

У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).[2][3]

Овде се налази ОШ „Љубомир-Љуба Ненадовић” Раниловић.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.039
1953. 2.194
1961. 2.194
1971. 2.026
1981. 1.997
1991. 1.851 1.749
2002. 1.685 1.747
2011. 1.462
2022. 1.180
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 1.674 99,34%
Црногорци
  
 3 0,17%
Словенци
  
 2 0,11%
Македонци
  
 2 0,11%
Хрвати
  
 1 0,05%
непознато
  
 2 0,11%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 2
  
  
 3
80+ 11
  
  
 16
75—79 25
  
  
 37
70—74 56
  
  
 63
65—69 52
  
  
 54
60—64 40
  
  
 42
55—59 24
  
  
 42
50—54 67
  
  
 50
45—49 83
  
  
 73
40—44 71
  
  
 53
35—39 41
  
  
 44
30—34 53
  
  
 51
25—29 59
  
  
 53
20—24 52
  
  
 55
15—19 69
  
  
 66
10—14 41
  
  
 52
5—9 52
  
  
 49
0—4 41
  
  
 43
Просек : 39,4 40,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 411 431 463 479 488 443 473
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 64 100 89 77 58 53 26 3 1 2 3,56
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 705 197 440 48 18 2
Женски 702 110 442 139 10 1
УКУПНО 1.407 307 882 187 28 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 429 146 0 43 122
Женски 276 172 0 5 47
УКУПНО 705 318 0 48 169
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 24 21 10 19
Женски 3 1 13 8 2
УКУПНО 11 25 34 18 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 10 5 3 8
Женски 0 1 1 6 13
УКУПНО 0 11 6 9 21
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 9
Женски 2 0 0 2
УКУПНО 3 0 0 11

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Раниловић, Бр.30.
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раниловић&oldid=27923898”