Соломуново слово
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Соломуново слово је приповијетка јеврејског писца Исака Самоковлије. Приповијетка коју је написао говори о томе како богати никада нису задовољни и увијек хоће још, и сматрају да неко нешто има боље од њих макар тај неко био и сиромах. Док сиромашни и честити људи цијене све што имају и никада се не жале.
Садржај
[уреди | уреди извор]Сињора Ципура, жена трговца Маира, родила је сина коме су дали име Давид. Због рођења малог Давида дуго се славило и многи гости су им у кућу дошли. Међутим после шест мјесеци примјети сињора Ципура и тетке малог Давида да он никако не расте. Био је скроз мршав и неразвијен. Сваки дан су звали стару тја-Ханучу да им препоручи шта да раде. Напослијетку рече она да њему фали млијека. Чим је то чула сињора Ципура позва Саручу, жену носача Самуела. Када је дошла сињора јој све објасни и Саруча приста да једну дојку даје Давиду а да друга остане за њеног Рафаела. Да би још то и означила на тој дојци која је требало да буде Давидова нацрта Соломуново слово. Малог Давида Саруча одмах нахрани и оде кући са поклонима у рукама. Тако су дани пролазили, Саруча је свакодневно хранила малог Давида и он је све више напредовао. Међутим трговац Маира после неког времена позва носача Самуела код њега у канцеларију. Самуел се понада да он то хоће да му да посла, а у ствари га је звао да му каже да више не шаље Саручу јер је лијева дојка којом доји Давида увијек празна док је десна коју сиса Рафаел увијек пуна. Самуел се клео да Рафаел није ништа крив и да се то њему само чини. Али трговац је био упоран и држао је до тога да Саруча више неће дојити Давида. Самуел није знао шта да уради. Он је још увијек био болестан и нико га није желио запослити, а сва примања која су имали била су од трговца и то им је слао зато што је Саруча Давида дојила. Непромишљено у страху да неће моћи да преживе зиму обећа трговцу да ће Саруча одсад давати обје дојке малом Давиду. Трговац се изненади и пристаде да шаље литар крављег млијека за Рафаела ако Саруча обје дојке да Давиду. Када он то исприча Саручи она поче да плаче и да одбија да то уради. Ни Самуел то није желио али је знао да им је то једина шанса да преживе зиму. Ту ноћ ниједно није могло спавати, а кад устадоше дође мљекар и донесе им млијеко које им је трговац послао. Саруча прихвати млијеко а и понуду да обје дојке да Давиду. Самуел је још увијек био против тога али га Саруча смири и оде код трговца кући. Тамо јој сињора Ципура и десну дојку означи Соломуновим словом. Међутим ни Рафаел није био гладан. Самуел се договорио са комшијом да његова жена даје једну дојку Рафаелу а они ће оно што добију од трговца све равномјерно подијелити. Он пристаде и сва дјеца бијеше сита.
Тема
[уреди | уреди извор]Тема ове приповијетке је живот Самуела и Саруче као и борба за опстанак и преживљавање зиме.
Порука
[уреди | уреди извор]Једне од порука које се могу издвојити из ове приповијетке су:
- Добро се добрим враћа.
- Једина разлика између сиромаха и богаташа је што се сиромах нада следећем оброку док је богаташ заокупљен претходним.
Ликови
[уреди | уреди извор]Главни ликови приповијетке су Самуел (слаб, већ помало стар човјек, не много сигуран у себе), Саруча (брижна мајка, веома часна и добра жена, пуна саосјећања и вјере у Бога), Ципура и трговац Маира (похлепни, само им је стало до њиховог сина и све ће урадити само да он преживи макар то значило и убити туђе дијете).
Литература
[уреди | уреди извор]- Носач Самуел; Исак Самоковлија; СОУР "Свјтлост"; Сарајево 1984.