Пређи на садржај

Спаска операција

С Википедије, слободне енциклопедије
Спаска операција
Део Руског грађанског рата

Споменик победи црвеноармејаца у Спаској операцији
Време7 - 9. октобар 1922.
Место
Исход Победа Далекоисточне Републике
Сукобљене стране
Далекоисточна Република
Приамурски партизани
Русија Прелазна приамурска влада
Команданти и вође
Јаков Покус
Степан Вострецов
Михаил Волски
Викторин Молчанов
Јачина
5.000 војника, 22 топа, 26 митраљеза, 2 оклопна воза[1] 1850 бајонета, 740 сабља, 28 митраљеза, 9 топова
Жртве и губици
187 убијених и 420 рањених око 1000 погинулих и рањених
300 заробљених

Спаска операција (рус. Спасская операция), позната и као јуриш на Спаск, била је напад Народне револуционарне армије (НРА) Далекоисточне Републике (ДВР) на снага беле Земске војске код Спаска. Напад се догодио између 7. и 9. октобра 1922. током Приморске операције НРА за преузимање контроле над Приморјем, последње велике операције Руског грађанског рата. Током операције, снаге НРА су упале у Спаск, једно од већих насеља Приморја и важан центар отпора Земске војске, прочишћавајући пут ка Владивостоку.

Позадина и планирање

[уреди | уреди извор]

Јапанске трупе су 1921. године на прилазима Спаску изградиле јак утврђени рејон, чију је главну одбрану чинило седам пољских утврђења, спојених рововима и покривених са три до пет слојева бодљикаве жице. Утврђени рејон бранила је Волшка група генерал-мајора Викторина Молчанова, која је бројала више од 1.800 пешака и 700 коњаника са девет топова и 28 митраљеза.[2]

Крајем 1922. године, Народна револуционарна армија је напредовала у Приморје са циљем да уништи Земску војску и заузме Владивосток.[3] За операцију, команда НРА је доделила 2. приамурској стрељачкој дивизији задатак заузимања утврђења један и три. Са до 5.000 људи, 22 топа и 200 митраљеза, дивизија је била подељена на две колоне, једну лево и другу десну. Огромна бројчана и техничка надмоћ Црвених је ојачана уз помоћ партизана којима је командовао Михаил Волски, који су деловали у позадини бранилаца.[2]

Операција

[уреди | уреди извор]

Након почетка офанзиве, десна колона, коју је предводио командант 2. Приамурске дивизије Јаков Покус, у саставу 6. Хабаровског пука и батаљона Издвојене Далекоисточне коњичке бригаде, две батерије и оклопни воз, напала је тврђаву бр. 1 док је лева колона, коју је предводио Степан Вострецов са 5. Амурским и 4. Волочајевским стрељачким пуком и Троицко-савским коњичким пуком, батаљоном школе млађих команданата и оклопним возом, напала је тврђаву бр. 3. До краја 8. октобра совјетске трупе су заузеле тврђаву бр. 3, а следећег дана заједно са партизанима заузеле тврђаву бр. 1 и друга утврђења. Суочен са претњом опкољавања, Спаски гарнизон је напустио град. Током напада на Спаск, Бели су имали више од 1.000 убијених и рањених и око 300 заробљених.[2] Црвене жртве су биле 187 убијених и 420 рањених.[4]

Успех јуриша, који је отворио пут ка Владивостоку, приписан је масовној концентрацији снага НРА за главни напад и блиској сарадњи са партизанима. За свој учинак у операцији Вострецов, Покус и још неколико команданата одликовани су Орденом црвене заставе.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Советская военная энциклопедия. 7. М.: Воениздат. под ред. Н. В. Огаркова. 1979. стр. 491—492. 
  2. ^ а б в г Oleynikov 2021, стр. 317.
  3. ^ Smele 2015, стр. 850.
  4. ^ Pokus 1938, стр. 97.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Oleynikov, A. V. (2021). „Спасская операция” [Spassk operation]. Россия в Гражданской войне, 1918–1922: энциклопедия (на језику: руски). 3. Moscow: ROSSPEN. стр. 317. ISBN 9785824324297. 
  • Pokus, Yakov (1938). Штурм Волочаевки и Спасска [Storming of Volochayevka and Spassk] (на језику: руски). Voenizdat. 
  • Smele, Jonathan D. (2015). Historical Dictionary of the Russian Civil Wars, 1916-1926 (на језику: енглески). London: Rowman & Littlefield. ISBN 9781442252813.