Спаска операција
| Спаска операција | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Руског грађанског рата | |||||||
 Споменик победи црвеноармејаца у Спаској операцији | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Далекоисточна Република Приамурски партизани |
 Прелазна приамурска влада | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Јаков Покус Степан Вострецов Михаил Волски | Викторин Молчанов | ||||||
| Јачина | |||||||
| 5.000 војника, 22 топа, 26 митраљеза, 2 оклопна воза[1] | 1850 бајонета, 740 сабља, 28 митраљеза, 9 топова | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 187 убијених и 420 рањених |
око 1000 погинулих и рањених 300 заробљених | ||||||
Спаска операција (рус. Спасская операция), позната и као јуриш на Спаск, била је напад Народне револуционарне армије (НРА) Далекоисточне Републике (ДВР) на снага беле Земске војске код Спаска. Напад се догодио између 7. и 9. октобра 1922. током Приморске операције НРА за преузимање контроле над Приморјем, последње велике операције Руског грађанског рата. Током операције, снаге НРА су упале у Спаск, једно од већих насеља Приморја и важан центар отпора Земске војске, прочишћавајући пут ка Владивостоку.
Позадина и планирање
[уреди | уреди извор]Јапанске трупе су 1921. године на прилазима Спаску изградиле јак утврђени рејон, чију је главну одбрану чинило седам пољских утврђења, спојених рововима и покривених са три до пет слојева бодљикаве жице. Утврђени рејон бранила је Волшка група генерал-мајора Викторина Молчанова, која је бројала више од 1.800 пешака и 700 коњаника са девет топова и 28 митраљеза.[2]
Крајем 1922. године, Народна револуционарна армија је напредовала у Приморје са циљем да уништи Земску војску и заузме Владивосток.[3] За операцију, команда НРА је доделила 2. приамурској стрељачкој дивизији задатак заузимања утврђења један и три. Са до 5.000 људи, 22 топа и 200 митраљеза, дивизија је била подељена на две колоне, једну лево и другу десну. Огромна бројчана и техничка надмоћ Црвених је ојачана уз помоћ партизана којима је командовао Михаил Волски, који су деловали у позадини бранилаца.[2]
Операција
[уреди | уреди извор]Након почетка офанзиве, десна колона, коју је предводио командант 2. Приамурске дивизије Јаков Покус, у саставу 6. Хабаровског пука и батаљона Издвојене Далекоисточне коњичке бригаде, две батерије и оклопни воз, напала је тврђаву бр. 1 док је лева колона, коју је предводио Степан Вострецов са 5. Амурским и 4. Волочајевским стрељачким пуком и Троицко-савским коњичким пуком, батаљоном школе млађих команданата и оклопним возом, напала је тврђаву бр. 3. До краја 8. октобра совјетске трупе су заузеле тврђаву бр. 3, а следећег дана заједно са партизанима заузеле тврђаву бр. 1 и друга утврђења. Суочен са претњом опкољавања, Спаски гарнизон је напустио град. Током напада на Спаск, Бели су имали више од 1.000 убијених и рањених и око 300 заробљених.[2] Црвене жртве су биле 187 убијених и 420 рањених.[4]
Успех јуриша, који је отворио пут ка Владивостоку, приписан је масовној концентрацији снага НРА за главни напад и блиској сарадњи са партизанима. За свој учинак у операцији Вострецов, Покус и још неколико команданата одликовани су Орденом црвене заставе.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Советская военная энциклопедия. 7. М.: Воениздат. под ред. Н. В. Огаркова. 1979. стр. 491—492.
- ^ а б в г Oleynikov 2021, стр. 317.
- ^ Smele 2015, стр. 850.
- ^ Pokus 1938, стр. 97.
Литература
[уреди | уреди извор]- Oleynikov, A. V. (2021). „Спасская операция” [Spassk operation]. Россия в Гражданской войне, 1918–1922: энциклопедия (на језику: руски). 3. Moscow: ROSSPEN. стр. 317. ISBN 9785824324297.
- Pokus, Yakov (1938). Штурм Волочаевки и Спасска [Storming of Volochayevka and Spassk] (на језику: руски). Voenizdat.
- Smele, Jonathan D. (2015). Historical Dictionary of the Russian Civil Wars, 1916-1926 (на језику: енглески). London: Rowman & Littlefield. ISBN 9781442252813.