Стари надгробни споменици у Угриновцима
Стари надгробни споменици у Угриновцима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Угриновци (Горњи Милановац) |
Општина | Општина Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Стари надгробни споменици у Угриновцима (Општина Горњи Милановац) груписани су у две веће споменичке групе на локалним гробљима, значајне за проучавање генезе локалног становништва.
Угриновци
[уреди | уреди извор]Село Угриновци налази се у северном делу Општине Горњи Милановац. Граничи се са атарима села Крива Река, Рељинци, Трудељ, Козељ, Штавица и Бољковци. Село је разбијеног је типа. Има варошицу (Центар) и још четири засеока: Мотика, Липет, Голубац и Лисине. Кроз село пролази Ибарска магистрала, а некада је овуда водила и траса пруге уског колосека Београд-Сарајево.[1]
У турским пописима из 1525. и 1528. године село се помиње као Угриновац. Сматра се да је добило назив по Угрима који су се у средњем веку борили за превласт на овим просторима. Ново насељавање становништва извршено је у време Првог српског устанка са подручја Старог Влаха, Босне и околине Ужица. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]
Гробља
[уреди | уреди извор]Постоје два сеоска гробља: „Радоичића” гробље (ближе Љигу) и гробље на брду изнад варошице. На оба су заступљени сви типови надгробних обележја карактеристични за руднички крај и временски распон од почетка 19. до половине 20. века.[2]
Стари споменици на „Радоичића” гробљу
[уреди | уреди извор]Стари споменици на гробљу изнад варошице
[уреди | уреди извор]Стари, доњи део гробља је простран и добро одржаван.
Крајпуташи
[уреди | уреди извор]У близини Ибарске магистрале постоји већи број крајпуташа.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Ракић, Милоје Т; Павловић, Јеремија М (2010). Качер : насеља, порекло становништва, обичаји. Сану: Службени гласник : САНУ. ISBN 978-86-519-0754-1.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.