Пређи на садржај

Универзитет у Лајдену

С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Лајдену
Universiteit Leiden
лат. Academia Lugduno-Batava
Бивше имеRijksuniversiteit Leiden
МотоLibertatis Praesidium
Мото (на српском)Бастион слободе
ТипДржавни
Оснивање8. фебруар 1575.; пре 449 година (1575-02-08)[1]
Буџет652 милиона евра
ПредседникАнетје Отов
РекторХестер Бајл
Академско особље1.352[2]
Админ. особље6.700[2]
Број студената29.542 (2019)[2]
ЛокацијаЛајден[3]
Веб-сајтwww.universiteitleiden.nl

Универзитет у Лајдену (хол. Universiteit Leiden, LEI[4][5]) је престижни јавни истраживачки универзитет у холандском граду Лајдену. Универзитет у Лајдену најстарији је универзитет у држави, а основан је давне 1575. године у време Холандске револуције.[6] Холандска краљевска династија Орање-Насау има блиске везе са универзитетом јер су Јулијана од Холандије, Беатрикс од Холандије и Вилем-Александер од Холандије студирали на овој институцији. Такође, и многи познати политичари су били чланови овог универзитета међу којима су Џон Квинси Адамс и Марк Руте.

Универзитет у Лајдену се константно сврстава међу најбоље универзитете на свету према истакнутим међународним табелама за рангирање, стављајући се у првих 50 широм света у тринаест области студија на QS светској ранг листи универзитета 2020: класици и античка историја, политика, археологија, антропологија, историја, фармакологија, право, јавна политика, јавна управа, веронаука, уметност и хуманистичке науке, лингвистика, савремени језици и социологија.[7] Према ShanghaiRanking за 2022. је рангиран на 3. месту у свету у јавној управи, на 12. месту у медицинској технологији, 22. у фармацији и фармацеутским наукама, 40. месту у политичким наукама и 49. месту у области библиотекарства и информационих наука.

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и рана историја

[уреди | уреди извор]

Године 1575, Холандска република у настајању није имала ниједан универзитет у свом северном делу. Једини други универзитет у Хабзбуршкој Холандији био је Универзитет у Левену у јужном Левену, чврсто под шпанском контролом. Научна ренесанса је почела да истиче важност академских студија, те је принц Вилијам основао први холандски универзитет у Лајдену, да би Северној Холандији дао институцију која би могла да образује своје грађане у верске сврхе, али и да би земљи и њеној влади дао образоване људи у другим областима.[8][9] Речено је да је избор пао на Лајден као награда за херојску одбрану Лајдена од шпанских напада у претходној години (погледајте опсаду Лајдена и Лајденс Онцет). Иронично, име Филипа II од Шпаније, Вилијамовог противника, појављује се на званичном сертификату о оснивању, пошто је он још увек био де јуре гроф Холандије.[10] Филип II је одговорио тако што је забранио било који предмет да се изучава у Лајдену. Првобитно смештен у самостану Свете Барбаре, универзитет се преселио у цркву Фалиде Багијн 1577. године (тамо се сада налази универзитетски музеј), а 1581. у манастир Белих монахиња, место које и даље заузима, иако је првобитна зграда уништена је у пожару 1616. године.[8]

Присуство научника као што су Јустус Липсиус, Јосиф Скалигер, Францискус Гомарус, Хуго Гроције, Јакобус Арминиус, Даниел Хјансиус и Герхард Јохан Восиус, у периоду од пола века од датума његовог оснивања, брзо је учинило универзитет у Лајдену високо цењеном институцијом која је привлачила студенте из целе Европе у 17. веку, са више од 500 студената уписаних 1640-их, што га чини највећим универзитетом у протестантском свету..[11][9] Познати филозоф Барух Спиноза је током овог периода био у близини Лајдена и сарађивао је са бројним научницима на универзитету. Учење и репутација Јакобуса Гроновијуса, Хермана Боерхева, Тиберија Хемстерхуиса и Давида Рункена, између осталих, омогућили су Лајдену да задржи своју репутацију изврсности до краја 18. века.

Крајем деветнаестог века, Универзитет у Лајдену је поново постао један од водећих универзитета у Европи. Године 1896, Земанов ефекат је тамо открио Питер Земан и убрзо након тога је дато класично објашњење од стране Хендрика Антона Лоренца.[12] У првој светској универзитетској лабораторији за ниске температуре, професор Хејке Камерлинг Онес постигао је температуру од само један степен изнад апсолутне нуле од -273 степена Целзијуса. Године 1908, он је такође био први који је успео да утечнио хелијум и може му се приписати откриће суперпроводности у металима.[13]

Рангирање и репутација

[уреди | уреди извор]

Значајни алумни и професори

[уреди | уреди извор]
Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
ARWU свет[14]101-150 (2022)
CWUR свет[15]87 (2022–23)
CWTS свет[16]93 (2022)
QS свет[17]=131 (2023)
Reuters свет[18]71 (2019)
THE свет[19]77 (2023)
USNWR Глобарт[20]=82 (2022)
Global – Law
QS Law[21]22 (2022)
THE Law[22]27 (2022)
Global – Liberal arts
ARWU Social science[23]40 (2022)
QS Arts & Humanities[24]31 (2022)
QS Politics[25]20 (2022)
THE Arts and Humanities[26]24 (2022)

Добитници Стевинове награде који су постигли изузетан успех у области размене знања и утицаја на друштво су следећи професори из Лајдена: здравствени психолог Андреа Еверс, имунолошки технолог Тон Шумахер и психолог Џуди Месман.[27] Међу осталим водећим професорима су Вим Блокманс, професор средњовековне историје, и Вилем Аделар, професор америчких језика.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „De Tachtigjarige Oorlog en het ontstaan van universiteiten in de Noordelijke Nederlanden”. Historiek (на језику: холандски). 16. 5. 2017. 
  2. ^ а б в „Facts and figures”. Leiden University. Архивирано из оригинала 2016-02-07. г. 
  3. ^ „Leiden University basic elements: Colours”. Leiden University. Приступљено 2021-01-07. 
  4. ^ Schrijfrichtlijnen: Afkortingen – website of Leiden University
  5. ^ Acronyms related to the Dutch universities – website of Rathenau Institute
  6. ^ The Great Emporium: The Low Countries as a Cultural Crossroads in the Renaissance and the Eighteenth Century. Rodopi. 1992. ISBN 9789051833638. 
  7. ^ „Leiden University”. Top Universities (на језику: енглески). 2015-07-16. Приступљено 2019-09-09. 
  8. ^ а б Otterspeer, Willem (2000). Groepsportret met Dame: de Leidse universiteit, 1575–1672. ISBN 978-90-351-2240-6. 
  9. ^ а б Aldersey-Williams, Hugh (2020-09-03). Dutch Light: Christiaan Huygens and the Making of Science in Europe (на језику: енглески). Pan Macmillan. ISBN 978-1-5098-9332-4. 
  10. ^ Foundation documents - website of the Leiden University
  11. ^ Schnappen, H. (1960). Niederländische Universitäten und deutsches Geistesleben von der Gründung der Universität Leiden bis ins späte 18. Jahrhundert. Neue Münstersche Beiträge zur Geschichtsforschung. 6. Münster. OCLC 3783378. 
  12. ^ A.J. Kox, The discovery of the electron: II. The Zeeman effect, Eur. J. Phys. 18, 139–144 (1997).
  13. ^ Website Nobel Prizes
  14. ^ „2022 Academic Ranking of World Universities”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 16. 8. 2022. 
  15. ^ „CWUR – World University Rankings 2022–2023”. Center for World University Rankingsg. Приступљено 31. 5. 2022. 
  16. ^ „CWTS Leiden Ranking 2022 – PP top 10%”. CWTS Leiden Ranking. Приступљено 14. 10. 2022. 
  17. ^ „QS World University Rankings 2023”. Quacquarelli Symonds Ltd. Приступљено 14. 10. 2022. 
  18. ^ „Reuters World's Top 100 Innovative Universities 2019”. Thomson Reuters. Приступљено 8. 1. 2021. 
  19. ^ „World University Rankings 2023”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). Приступљено 14. 10. 2022. 
  20. ^ „Best Global Universities Rankings (2022)”. U.S. News Education (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2021. 
  21. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2022. 
  22. ^ „Times Higher Education Rankings by Subject(2022)”. THE (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2022. 
  23. ^ „2022 Academic Ranking of World Universities”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 12. 10. 2022. 
  24. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2022. 
  25. ^ „World University Rankings by Subject(2022)”. QS (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2022. 
  26. ^ „Times Higher Education Rankings by Subject(2022)”. THE (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2022. 
  27. ^ „Leiden Spinoza and Stevin Prize laureates”. Leiden University. 3. 9. 2021. Приступљено 3. 9. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Универзитет у Лајдену на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Лајдену&oldid=28930123”