Јулијана од Холандије
Јулијана | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јулијана Ема Лујза Мари Вилхелмина |
Датум рођења | 30. април 1909. |
Место рођења | Хаг, Холандија |
Датум смрти | 20. март 2004.94 год.) ( |
Место смрти | Барн, Холандија |
Породица | |
Супружник | Бернард |
Потомство | Беатрикс од Холандије Принцеза Ирена од Холандије Принцеза Маргарет од Холандије Принцеза Кристина од Холадније |
Родитељи | Хенри Вилхелмина |
Династија | Орање-Насау |
Краљица Холандије | |
Период | 4. септембар 1948 — 30. април 1980. |
Претходник | Вилхелмина |
Наследник | Беатрикс |
Краљица Јулијана од Холандије (хол. Juliana der Nederlanden; Хаг, 30. април 1909 — Барн, 20. март 2004) је била монарх на челу Краљевине Холандије од 1948. до абдикације, 1980.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Ранији живот
[уреди | уреди извор]Принцеза Јулијана од Орање-Насауа је рођена као једино дете тадашње владајуће краљице Вилхелмине и њеног супруга војводе Хајнриха од Мекленбург-Шверина. Два дана после њеног осамнаестог рођендана, 1927 ју је мајка поставила у државно веће. Јулијана је исте године уписала Универзитет у Лајдену, где је студирала социологију, право, економију, религију и историју.[3]
Године 1936, је на Зимским олимпијским играма упознала принца Бернарда од Липе-Бистерфелда. Краљичина мајка Вилхелмина је 8. септембра, исте године објавила заруке своје кћери и принца Бернарда. Пре венчања, је принц Бернард добио холандско држављанство и своје име променио у холандску верзију истог имена. Венчање је одржано 7. јануара 1937, у Хагу а брачном пару је као резиденција, додељена палата Суздајк у Барну. Већ следеће 1938, је Јулијана родила прво дете, принцезу Беатрикс.
Егзил
[уреди | уреди извор]Током Другог светског рата, су Јулијана, Бернард и њихова деца побегла у Уједињено Краљевство. Краљица је овде била месец дана, када је отишла у Канаду. Дана 2. августа 1945, се цела краљевска породица нашла на ослобођеној територији Холандије. Као захвалност, је Јулијана Канађанима изразила слањем 100.000 тулипана.
Регент и владавина
[уреди | уреди извор]Током 1947. и 1948, је Јулијана почела вршити улогу регента, у име своје болесне мајке а на престо је ступила 1948, када је Вилхелмина абдицирала. Дана 27. децембра 1949, је Јулијана потписала документе, којима је призната независност Индонезије. Њена владавина је највише обележена разним скандалима и протестима холандског народа.
У посети Београду 1972. године (фото)
[уреди | уреди извор]-
Са Титом приликом дочека
-
У Парку пријатељства на Новом Београду
-
У Скупштини града Београда приликом проглашења за почасног грађанина са градоначелником Бранком Пешићем
Од абдикације до смрти
[уреди | уреди извор]Након 32 године, године 1980, је Јулијана абдиковала а тиме је престо препустила својој најстаријој ћерки Беатрикс. Исте године, се Јулијанино здравље почело нарушавати, те је и престала учествовати у јавним церемонијама. У интервјуу 2001. принц Бернард је објавио да бивша краљица не препознаје властиту породицу.
Дана 20. марта 2004, је Јулијана од упале плућа, умрла у сну. Десет дана касније је сахрањена поред своје мајке у Nieuwe Kerk, у Делфту. Осам месеци касније је поред Јулијане сахрањен и њен супруг Бернард.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Бернард од Липе-Бистерфелда | 29. јун 1911. | 1. децембар 2004. |
Деца
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Juliana queen of The Netherlands”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Juliana of the Netherlands”. New World Encyclopedia. Приступљено 18. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Queen Juliana (1909-2004)”. Royal House of the Netherlands. Приступљено 18. 1. 2021.(језик: енглески)