Пређи на садржај

Француски институт

С Википедије, слободне енциклопедије
Француски институт
Званични лого Француског института
Мотослобода, креативност, разноликост (фр. Liberté, Créativité, Diversité)
ОснивачМинистарство спољних и европских послова Француске
Датум оснивања2011.
Типјавна установа индустријског и комерцијалног карактера
Наменапромовисање француске културе и француски језика
СедиштеПариз, Француска
Подручје деловањаширом света
ПредседникEva Nguyen Binh
Веб-сајтwww.institutfrancais.com

Француски институт (фр. Institut Français, EPIC);[I] је јавна, комерцијална установа под надзором Министарства иностраних послова и Министарства културе, основан да промовише француску културу, језик и културне разноликости, као и да блиско сарађује са француском културном мрежом у иностранству ради њеног ширења. Француска влада је поверила Француском институту да промовише француску културу у иностранству, кроз уметничку размену у: извођачким уметностима, визуелним уметностима, архитектури, као и ширењем француске књижевности, филма, технологије и идеја, широм света.[2] Институт блиско сарађује са француском културном мрежом у иностранству па је у том циљу развио и свој програм за ширење културе.

Историја[уреди | уреди извор]

Првобитни Институт покренут је 1907. године под називом Француски институт у Фиренци (фр. Institut français de Florence) од стране Министарства спољних послова Француске ради промовисања француске, франкофоне и локалне културе. Садашњи Француски Институт, заменио је пројекат Културе Француске (фр. Culturesfrance) 2011. године[3] и постао кровна организација свих француских културних пројеката[4] са проширеним обимом рада и већим средствима, Уредбом владе бр. 2010-1695 од 30. децембра 2010. године,[5] као допуном закона који се односи на спољшње деловање државе (усвојеног 12. јула 2010. године[5]).

Француски институт у Београду

Историјски гледано, Француски институти, у првој половини 20. века, настали су захваљујући ангажовању универзитетских установа, док су Француски културни центри, формирани директно од Француске државе, углавном настали касније, у другој половини 20. или почетком 21. века. Ова разлика данас више не постоји и културни центри сада носе назив Француски институт. Првобитни, Француски институт у Фиренци (фр. Institut français de Florence), био је први институт који је 1907. године основао Жилијен Лушер (фр. Julien Luchaire), уз помоћ Факултета за књижевност у Греноблу (фр. Faculté des lettres de Grenoble). Касније ће уследити и други институти у: Атини 1907, Барселони и Напуљу 1919. године, при чему ће они веома допринети у изградњи дубљих културних веза између Француске и ових земаља. Данас, Француски институт у сарадњи са француском културном мрежом у иностранству, сачињава 98 Института и 386 организација Алијанс франсез (фр. Alliance française), у целом свету. Прво француско културно удружење у Београду основано је 1920. године под називом Друштво пријатеља Француске (фр. Société des amis de la France), познато и као Француски клуб (фр. Club français), где су се окупљали љубитељи феанцуске културе и језика. Педесетих година двадесетог века (1951. године), у Београду, у тадашњој ФНРЈугославији, је отворена читаоница Француског културног центра у Београду (фр. Centre Culturel Français de Belgrade), у палати Унион (фр. Union), некадашњем седишту француског осигуравајућег друштва Унион.[II][6] Француски културни центар отворио је своја представништва у Нишу 2003. године и у Новом Саду 2004. године. Француски културни центар је 2011. године преименован у Француски институт у Србији, са седиштем у: Београду (Француски институт у Београду), Нишу и Новом Саду.[7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Потребно је разликовати од Института Француске (фр. Institut de France), који је кровно француско учено друштво за следећих пет академија: Француска академија (фр. Académie française), Академија наука (фр. Académie des sciences), Академија хуманистичких наука (фр. Académie des inscriptions et belles-lettres), Академија лепих уметности (фр. Académie des Beaux-Arts), Академија моралних и политичких наука (фр. Académie des Sciences Morales et Politiques).[1]
  2. ^ Зграда је реновирана и поново свечано отворена 2001. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Institut de France”. 
  2. ^ „LOI n° 2010-873 du 27 juillet 2010 relative à l'action extérieure de l'Etat - Dossiers législatifs - Légifrance”. www.legifrance.gouv.fr. Приступљено 2024-07-01. 
  3. ^ „Création de l'Institut Français”. Assemblée des Français de l'étranger (AFE) (на језику: француски). 2011-01-06. Приступљено 2024-07-04. 
  4. ^ „CulturesFrance devient « L’Institut français » et la culture s’élargit”. RFI (на језику: француски). 2010-07-21. Приступљено 2024-07-01. 
  5. ^ а б LOI n° 2010-873 du 27 juillet 2010 relative à l'action extérieure de l'Etat (1), 2010-07-27, Приступљено 2024-07-01 
  6. ^ „Šetnja Knez Mihailovom ulicom (I deo)”. kaonadlanu.blogspot.com (на језику: српски). Приступљено 2024-07-04. 
  7. ^ „Francuski institut u Srbiji”. La France en Serbie (на језику: српски). Приступљено 2024-07-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француски_институт&oldid=27900345”