Хрватски народни сабор Босне и Херцеговине
| Хрватски народни сабор Босне и Херцеговине | |
|---|---|
 | |
 Хрватски дом Херцег Стјепан Косача у Мостару, сједиште ХНС БиХ | |
| Скраћеница | ХНС БиХ |
| Мото | Истрајно (хрв. Ustrajno) |
| Основана | 28. октобар 2000. |
| Датум оснивања | 28. октобар 2000. |
| Тип | политичка платформа |
| Намена | координација хрватске политике у БиХ |
| Локација | Хрватски дом Херцег Стјепан Косача |
| Седиште | Трг хрватских великана Мостар |
| Службени језици | хрватски |
| Предсједник Предсједништва | Драган Човић |
| Предсједник Главног одбора | Божо Љубић |
| Веб-сајт | hnsbih |
Хрватски народни сабор Босне и Херцеговине,[1][2] скраћено ХНС БиХ, политичка је организација хрватских политичких странака у Босни и Херцеговини (БиХ). Организација служи као платформа за координацију политичких и културних дјелатности различитих странака и учесника у хрватској заједници и за промоцију иницијативе за стварање федералне јединице с хрватском већином у земљи.
Историја
[уреди | уреди извор]Канцеларија високог представника у БиХ је 2000. наметнула амандмане на устав Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и њен изборни закон, усложњавајући његову структуру и нарушавајући паритет и подјелу власти између Бошњака и Хрвата која је до тада била на снази у ФБиХ. Незадовољни хрватски политичари предвођеним Антом Јелавићем и Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) основали су засебни Хрватски народни сабор 28. октобра у Новом Травнику,[3] одржали референдум паралелно са изборима и прогласили хрватску федералну јединицу у подручју са хрватском већином у ФБиХ (Хрватска самоуправа). Самоуправа је требала бити привремено рјешење док се не пониште контроверзни амандмани и изборна правила. Покушај ХНС-а убрзо је прекинут након сламања од стране СФОР-а и покретања судског поступка.[4]
Влада Федерације БиХ је формирана и предсједник Федерације БиХ је именован у периоду од 2010. до 2014. без сагласности хрватских заступника у Дому народа, добивши сагласност само 5 од укупно 17 заступника. Централна изборна комисија (ЦИК) прогласила је у марту 2011. састав и одлуке Дома народа незаконитим, али је Високи представник Валентин Инцко суспендовао одлуке ЦИК-а.[5] Након што је хрватски политичар Божо Љубић коначно поднио жалбу, у децембру 2016. Уставни суд БиХ прогласио је изборни систем посланика у Дому народа неуставним и укинуо контроверзна правила.[6] Тако је ХНС поново активиран у априлу 2011. у Мостару[7] и почео да заговара реорганизацију БиХ и ФБиХ, промјену изборног система и система јавних емитера на хрватском језику, фокусираних на босанскохерцеговачке Хрвате.[8]
Политичке позиције
[уреди | уреди извор]Незадовољне заступљеношћу Хрвата у ФБиХ, хрватске политичке странке инсистирају на стварању федералне јединице са хрватском већином умјесто неколико кантона. Странка демократске акције и друге бошњачке странке се томе снажно противе.[9]
На општим изборима у БиХ 2014, већина странака које учествују у раду ХНС-а формирало је заједнички изборну коалицију за ентитетске и државне парламентарне изборе, као и на изборима за хрватскг члана Предсједништва БиХ.[10] Освојили су 14 од 17 хрватских заступничких мјеста у Дому народа ФБиХ и 4 од 5 хрватских заступничких мјеста у Дому народа БиХ, заједно са 19 мјеста у федералном, односно 15 у државном Представничком дому.
ХНС је у јануару 2017. издао саопштење да „ако Босна и Херцеговина жели да постане самоодржива, онда је неопходна административно-територијална реорганизација, која би обухватила федералну јединцу са хрватском већином. То остаје трајна жеља хрватског народа Босне и Херцеговине.”[11]
Структура
[уреди | уреди извор]
ХНС БиХ има предсједништво које чини 29 чланова, којим предсједава Драган Човић.[12] Главно вијеће ХНС БиХ има 15 чланова којим предсједава Божо Љубић као предсједник, док је секретар Јосип Мерџо. Чланови Главног вијећа су шефови одјељења ХНС БиХ. Предсједништво и Главно вијеће су главна тијела ХНС БиХ између засједања ХНС БиХ. ХНС има тринаест одјељења.[13]
Чланови ХНС БиХ су сви Хрвати који су изабрани на сљедеће дужности:
- заступници у кантоналним скупштинама у Федерацији БиХ,
- заступници у Парламенту Федерације БиХ,
- градоначелници и начелници општина,
- заступници у Парламентарној скупштини БиХ,
- министри у владама Федерације БиХ и Републике Српске и у Савјету министара БиХ.
Чланице
[уреди | уреди извор]Политичке странке које подржавају рад Хрватског народног сабора и чији чланови учествују у његовом раду су:[14]
- Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ)
- Хрватска демократска заједнице 1990 (ХДЗ 1990)
- Хрватски национални помак
- Хрватска републиканска странка (ХРС)
- Хрватска странка права Босне Херцеговине и Херцег-Босне (ХСП БиХ и ХБ)
- Хрватска странка права (ХСП)
- Хрватска сељачка странка Босне и Херцеговине (ХСС БиХ)
- Хрватски савез ХКДУ—ХРАСТ
- Хрватска странка права др Анте Старчевић (ХСП АС)
- Хрватска хришћанска демократска унија Босне и Херцеговине (ХХДУ БиХ)
- Хрватска демократска унија Босне и Херцеговине (ХДУ БиХ)
- Хрватска независна листа (ХНЛ)
- Хрватска листа за Ливно (ХЛЛ)
- Чапљинска независна странка — Чапљина у срцу
- Хрватска странка права — Праваши
Види још
[уреди | уреди извор]- Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини
- Секељски национални савјет
- Мађарски национални савјет Трансилваније
- Хрватско национално вијеће Републике Србије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Belloni 2008, стр. 55.
- ^ Tesser 2013, стр. 1962.
- ^ Udovičić, Radenko (3. 11. 2000). „Bosnia and Herzegovina: SEEKING A NEW STATUS”. Network of Independent Journalists. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ Pavelic, Boris (10. 3. 2001). „Interview: Wolfgang Petritsch, the High Representative for BiH”I don’t want the Croats in a ghetto called third Entity””. Office of the High Representative (на језику: енглески). Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Bosnia and Herzegovina”. freedomhouse.org. Freedom House. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ Rose, Eleanor (15. 12. 2016). „Bosnian Court Ruling Lends Weight to Croat Agitation”. Balkan Insight. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ Hadzovic, Eldin (19. 4. 2011). „Bosnian Croats Form National Assembly”. Balkan Insight. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Croats say Bosnia's public broadcaster should be overhauled based on Swiss or Belgian model | Balkan news | News | EBL News”. eblnews.com. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала 6. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ International Crisis Group 2014, стр. 37-8.
- ^ Krešić, Zoran (1. 7. 2014). „HNS jedina hrvatska koalicija na izborima”. www.vecernji.ba (на језику: хрватски). Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ Rose, Eleanor (30. 1. 2017). „Bosniaks Slap Down Calls for Bosnian Croat Entity”. Balkan Insight. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Predsjedništvo HNS BiH”. HNS BiH (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Glavno vijeće HNS BiH”. HNS BiH (на језику: хрватски). Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Članice HNS BiH”. HNS BiH (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 26. 3. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Belloni, Roberto (2008). State Building and International Intervention in Bosnia (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-05968-3. Приступљено 27. 3. 2023.
- Tesser, L. (2013). Ethnic Cleansing and the European Union: An Interdisciplinary Approach to Security, Memory and Ethnography (на језику: енглески). Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-45614-7. Приступљено 27. 3. 2023.
- International Crisis Group (2014). „Bosnia’s Future”. Europe Report (на језику: енглески). 232.
