Цветко Богуновић
Цветко Богуновић (звани Турчин) био је дубровачки трговац из друге половине 14. века, који је пословао на подручју српских земаља. Први пут се помиње у изворима из 1366. године, а сачуван је и његов тестамент из 1416. године. Породичне послове је наследио његов син Радослав, који је по очевом надимку био називан и Турчиновић.[1]
Извори из Дубровачког архива бележе разне податке о пословању Цветка Богуновића (лат. Çuetcho Turçino Bogunouich или Zuetchus Turcin). У пословима на подручју Поповог поља (крај Требиња) био је 8. јануара 1371. године заступник (јемац) Градоју Трибутинићу (лат. Gradoe Tributinich или Gradoe Tributtino) властелину из Трнова у Босни, а у односу на захтев Дубровачке републике.[2][3]
У приближно исто време (друга половина 14. века), деловали су и неки други дубровачки трговци који су се такође презивали Богуновићи, а међу су најпознатија два брата: Лаврентије и Сергије.[4][5]
Документи[уреди | уреди извор]
-
Суд позива Цветка Богуновића, у српском граду Сребрници (Стругари, Крагујевац), да врати дуг Дубровачкој републици.
Извор: HAD (Lettere. Lev., fol. 96., 15. јануар 1376. године).[7] -
Суд позива Цветка Богуновића, у српском граду Сребрници (Стругари, Крагујевац), да врати дуг Дубровачкој републици.
Извор: HAD (Lettere. Lev., fol. 96., 3. фебруар 1376. године).[7] -
Цветко Богуновић продаје робињу Годимилу, Фирентинцу настањеном у Падови.
Извор: HAD (Liber dotium II, fol. 26., 12. август 1386. године).[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Куртовић 2009, стр. 34-37.
- ^ „Historijski arhiv u Dubrovniku“ (Diversa Cancellariæ 23, fol. 3., 8. јануар 1371. године)
- ^ Динић 1967б, стр. 42.
- ^ Ћук 2001, стр. 37-46.
- ^ Ћук 2019, стр. 431-439.
- ^ Динић 1967а, стр. 29.
- ^ а б Тадић 1935, стр. 320.
- ^ Динић 1967а, стр. 46.
Литература[уреди | уреди извор]
- Динић, Михаило (1967а). Из Дубровачког архива. 3. Београд: Научно дело.
- Динић, Михаило (1967б). Хумско-требињска властела. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Кљајевић, Божидар (2012). „Потомци рода Немањића по мушкој лози”. Потомци Немањића у српском роду (по женској линији): Pлеме Никшићи славе св. Луку. Београд: Ауторско издање.
- Куртовић, Есад (2009). Радосалићи - примјер једнократних презимена средњега вијека. Београд: Историјски институт.
- Тадић, Јорјо (1935). Писма и упутства Дубровачке републике: Litterae et commissiones Ragusinae. 1. Београд: Српска краљевска академија.
- Ћук, Ружа (2001). „Дубровачка породица Немања пореклом из Пљеваља”. Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 37—46.
- Ћук, Ружа (2019). Србија и медитерански свет у позном Средњем веку. Београд: Историјски институт.