Циганска печурка
Изглед
Циганска печурка | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Cortinarius caperatus (Pers.) Fr. (1838)
| |
Синоними | |
Rozites caperata |
Циганска печурка или циганчић (Cortinarius caperatus) је печурка која расте у мешовитим шумама. Честа је врста у Србији на брдским пределима.
Опис[уреди | уреди извор]
- Шешир је 6-12цм, кожасто-смеђе до жуто-смеђе боје са сивим преливима.[1] У младости је звонастог облика, потом купасто испупчен и на крају раширен са грбицом. У младости је прекривен брашнастим сребрнасто-белим велумом, зракасто набораним и без сјаја. Старенјем руб добија радијалне пукотине.
- Листићи су белкастосиви, глинастосмеђи после тога боје цимета, збијени, равно прирасли и зупцем прирасли уз дршку.[1] Оштрице су нажљебљене.
- Дршка је светла, беличаста, прљаво-беличаста, свиленкаста, ваљкастог облика, јака, пуна и има прстен.[1] Прстен је кожаст, често раздеран. Изнад прстена је браздаста, испод њега ситно уздужно влакнаста..
- Месо је беличасто или жућкасто, меко, пријатног мириса и благог укуса.. Ова печурка је цењена јестива врста, али се врло често уцрвља.[1]
Станиште и доба раста[уреди | уреди извор]
Честа је у мешовитим шумама од јула до краја октобра.[1] Расте нарочито у четинарским, ређе листопадним шумама, у брдским пределима.
Мере опреза[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да ова гљива садржи високи проценат кадмијума, а после незгоде у Чернобиљу и друге радиоактивне супстанце, не треба је јести у већим количинама. Због зракасто распоређених пукотина на рубу шешира, могућа је замена са гљивама рода Inocybe (cepače).
Литература[уреди | уреди извор]
- Флик, M. (2017). Која је ово гљива? Препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Едиција доо.
Референце[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Wikispecies-logo.svg/34px-Wikispecies-logo.svg.png)
Викиврсте имају више информација о чланку Циганска печурка.