Циганска печурка
| Циганска печурка | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Cortinarius caperatus (Pers.) Fr. (1838)
| |
| Синоними | |
|
Rozites caperata | |
Циганска печурка или циганчић (Cortinarius caperatus) је печурка која расте у мешовитим шумама. Честа је врста у Србији на брдским пределима.
Опис[уреди | уреди извор]
- Шешир је 6-12цм, кожасто-смеђе до жуто-смеђе боје са сивим преливима.[1] У младости је звонастог облика, потом купасто испупчен и на крају раширен са грбицом. У младости је прекривен брашнастим сребрнасто-белим велумом, зракасто набораним и без сјаја. Старенјем руб добија радијалне пукотине.
- Листићи су белкастосиви, глинастосмеђи после тога боје цимета, збијени, равно прирасли и зупцем прирасли уз дршку.[1] Оштрице су нажљебљене.
- Дршка је светла, беличаста, прљаво-беличаста, свиленкаста, ваљкастог облика, јака, пуна и има прстен.[1] Прстен је кожаст, често раздеран. Изнад прстена је браздаста, испод њега ситно уздужно влакнаста..
- Месо је беличасто или жућкасто, меко, пријатног мириса и благог укуса.. Ова печурка је цењена јестива врста, али се врло често уцрвља.[1]
Станиште и доба раста[уреди | уреди извор]
Честа је у мешовитим шумама од јула до краја октобра.[1] Расте нарочито у четинарским, ређе листопадним шумама, у брдским пределима.
Мере опреза[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да ова гљива садржи високи проценат кадмијума, а после незгоде у Чернобиљу и друге радиоактивне супстанце, не треба је јести у већим количинама. Због зракасто распоређених пукотина на рубу шешира, могућа је замена са гљивама рода Inocybe (cepače).
Литература[уреди | уреди извор]
- Флик, M. (2017). Која је ово гљива? Препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Едиција доо.
Референце[уреди | уреди извор]
Викиврсте имају више информација о чланку Циганска печурка.
 | Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Aко желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве. |