Црвенолеђа мишјакиња
Црвенолеђа мишјакиња | |
---|---|
Црвенолеђа мишјакиња | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. castanotus
|
Биномно име | |
Colius castanotus Verreaux & Verreaux, 1855
| |
Распрострањеност: шуме и саване Анголе |
Црвенолеђа мишјакиња (лат. Colius castanotus) врста је птице из породице мишјакиња.
Опис
[уреди | уреди извор]Као и остале мишјакиње, и црвенолеђа мишјакиња поседује перје које подсећа на мекану длаку миша, али је позната и по својим црвеним или кестењастим перјем на леђима.[2] Дуга је око 35 центиметара, а тешка је између 45 и 60 грама.[3] Леђа су јој карактеристичне смећкасто-црвене боје. Остатак тела је циметасто-смеђе боје. Трбух је бледо-златан. Крила ове птице су кратка и заобљена,[2] тако да она није адаптирана да дуге летове. Лет јој додатно отежава и дуг реп, који углавном заузима половину дужине тела. Просечан животни век црвенолеђе мишјакиње износи између 10 и 12 година.[4]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Речне обале које обезбеђују изворе воде за вегетацију дрвећа и жбуња представљају идеалне услове за живот мишјакиња, а живе углавном са обе стране границе између Анголе и Намибије.[3] За разлику од осталих припадница своје врсте, црвенолеђе мишјакиње воле шуме са мање дрвећа.[3] Такође воле и грмље, нарочито оно богато трњем, које им обезбеђује да буду далеко од својих предатора.[2]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Исхрана црвенолеђе мишјакиње састоји се углавном од биљних плодова попут бобица или разног семења које налазе у свом окружењу или на усевима и фармама.[3] Остале компоненте у исхрани чине мале животиње попут инсеката или малих кичмењака, као што су гуштери и жабе.[2]
Размножавање
[уреди | уреди извор]Гнездо је неуредно, облика шалице. Направљено је од биљног или животињског материјала (перје) и испуњено лишћем. Обично се налази скривено међу растињем, али понекад је и близу тла. У његовом прављењу учествују и мужјак и женка. Јаја су обично беле боје са црнкастим и браонкастим мрљама.[2] У гнезду се налазе 2-5 јаја,[5] која инкубирају оба пола две до три седмице. Занимљиво код ове врсте је то да родитељима могу помоћи и птице из другог легла, тако да, на пример, још један мужјак може чувати гнездо, а и женка може да дели гнездо са другом женком приликом лежања на јајима.[6] Птићи обично науче да лете 17 дана након излегања из гнезда.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2012). „Colius castanotus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ а б в г д „Encyclopedia of Animals”. Red-backed mousebird: 1. 2006.
- ^ а б в г Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470.
- ^ Schifter, Herbert (1985). „Longevity Records of Mousebirds (Coliide) in Captivity”: n.
- ^ Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
- ^ Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
Литература
[уреди | уреди извор]- Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
- Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
- Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470.