Шаблон:ИЧ-Констанције I Хлор
Констанције I Хлор (лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, енгл. Constantius I Chlorus; 31. март око 250 — 25. јул 306) је био један од тетрарха и цар-савладар на западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи, од незнатних родитеља.
Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара, и оженио Максимијановом пасторком Теодором. Цезаром је проглашен 293. године, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом, који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године. Када су 305. године абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, те су тако њих двојица 306. године одбили Пикте и Скоте.