Institut Vlatacom
Тип | privatni naučno istraživački institut |
---|---|
Оснивање | 1997. |
Локација | Beograd, Srbija |
Језик | srpski |
Веб-сајт | http://www.vlatacominstitute.com |
Osnivač, Dr Vladimir Cizelj |
Institut Vlatacom je naučni, istraživačko razvojni institut visokih tehnologija.[1]
Istorijat
[уреди | уреди извор]Vlatacom je prvi i jedini privatni tehnički naučni institut u Srbiji.[2][3] Institut je akreditovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2015 godine.[4]
Vlatacom je osnovan u Beogradu 1997. godine kao privatna tehnološka kompanija.[5] Počeo je da se bavi istraživačkom delatnošću 2002. godine. Prvi patenti se registruju već 2005, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je izdalo akreditaciju za razvojno istraživački centar u polju informacione tehnologije, elektronike i telekomunikacija 2011. godine. Osnivač Instituta Vlatacom je Dr Vladimir Cizelj.
Delatnost
[уреди | уреди извор]Ključne istraživačke oblasti kojima se bavi institut su: prepoznavanje i procesuiranje signala i slika, kriptologija, mrežni sistemi za odlučivanje i kontrolu, radarski sistemi, identifikacija i autentifikacija, veštačka inteligencija – duboke neuronske mreže. Finansiranje naučno istraživačkog rada institut u obavlja najvećim delom iz sopstvenih sredstava.
U radu instituta izdvojeno mesto zauzima inovativnost i inovativni projekti koji se delimično finansiraju iz sredstava Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: razvoj ručnog uređaja za biometrijska dokumenta i kontrolu pasoša,[6] video sistemi za nadgledanje visoke rezolucije,[7] biometrijske kontrole pristupa, stetoskopskog sistema za merenje brzine, sistem biometrijske autentifikacije,[6][8] rešenja termičkih kamera, pametne video analitike, sistema za čišćenje nepristupačnih kamera za nadgledanje, i automatskih sistema za detekciju saobraćajnih prekršaja.[9][10][11]
Naučna saradnja
[уреди | уреди извор]Institut Vlatacom učestvuje u brojnim međunarodnim naučno istraživačkim projekatima kao što su FP7 i Horizon 2020 Evropske unije.[12][13][14][15] Saradnja sa univerzitetima se odvija kroz saradnju sa univerzitetskim naučnim institutima, zajedničkim doktorskim studijama i zajedničkim istraživačkim projektima. Najintenzivnija saradnja je sa univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Oxfordu,[16] Floridi, Barseloni, Minhenu i Brnu.[17]
Naučno istraživački rad Instituta Vlatacom se odvija i kroz tesnu saradnju sa tehnološkim kompanijama Motorola,[18][19] NEC, Phonexia, Vocapia, Tatille.
Intelektualna svojina
[уреди | уреди извор]Institut Vlatacom ima 8 registrovanih patenata, 1 registrovani industrijski dizajn i 14 zaštićenih autorskih dela.[20][21]
Naučne publikacije
[уреди | уреди извор]Institut Vlatacom je objavio 2 internacionalne monografije (M14), 24 internacionalna žurnala (M21, M22, M23, M24), 10 nacionalnih žurnala (M51, M52, M53), i učestvovao na 81 internacionalnoj konferenciji (M31, M33) i 97 nacionalnih konferencija (M61, M63).[22]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „VLATACOM INSTITUT DOO BEOGRAD - Bisnode”. search.bisnode.rs. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-06.
- ^ Commission on Accreditation of Research Organizations. „Decision, Ministry of Education, Science and Technological Development” (PDF).
- ^ „VLATACOM Leads Serbia's Only Private Technical Research Institute”. finance.yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Spisak akreditovanih instituta” (PDF). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
- ^ „VLATACOM Leads Serbia's Only Private Technical Research Institute”. www.accesswire.com. Приступљено 2021-01-06.
- ^ а б Promo, Piše:. „VLATACOM i Dr Vladimir Cizelj unapređuju biometrijske metode u Srbiji”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Vlatacom introduces new multi sensor imaging system at PARTNER 2015, the vMSIS 32406151 | Partner 2015 News Online Show Daily Coverage | Defence security military exhibition 2015”. www.armyrecognition.com. Приступљено 2021-01-06.
- ^ Stojanović, Branka; Marques, Oge; Nešković, Aleksandar (2019-10-22). Segmentation and Separation of Overlapped Latent Fingerprints: Algorithms, Techniques, and Datasets (на језику: енглески). Springer Nature. ISBN 978-3-030-23364-8.
- ^ „Vlatacom d.o.o. - Informacije o kompaniji sa ponudom poslova”. HelloWorld.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-06.
- ^ Online, Vesti (2020-12-25). „Pionirski poduhvat dr Vladimira Cizelja i instituta Vlatacom na polju digitalne bezbednosti”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Dr Vladimir Cizelj i Vlatacom: Pametan grad - bezbedan grad | Economy.rs” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Funding & tenders”. ec.europa.eu. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „List of Horizon 2020 projects coordinated by Institutions from Serbia”. www.fabiodisconzi.com. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Izveštaj o ispunjenosti uslova za izboru naučno zvanje” (PDF). Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka.
- ^ „industry-Academia Research on Three-dimensional Image Sensing for Transportation”. CORDIS EU research results.
- ^ „Partners — Industry Academia Research on Three-dimensional Imaging Systems for Transportation (iARTIST)”. www2.eng.ox.ac.uk. Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „iARTIST - industry-Academia Research on Three-dimensional Image Sensing for Transportation”. Faculty of Information Technology, Brno University of Technology (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Serbia Selects Motorola for Nationwide Mission Critical Communications”. OTS.at (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Motorola Israel to provide Serbia with $21m ID system - Globes”. en.globes.co.il (на језику: хебрејски). 2003-10-08. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Patents Assigned to VLATACOM D.O.O. - Justia Patents Search”. patents.justia.com. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „RATEL Register :: Baza podataka za Tehničke dozvole–sertifikate”. registar.ratel.rs. Приступљено 2021-01-06.
- ^ „Companies’ Presentations Program | TELFOR 2020”. www.telfor.rs. Приступљено 2021-01-06.[мртва веза]