Пређи на садржај

Ђанфранко Цола

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђанфранко Цола
Цола 2018.
Лични подаци
Датум рођења (1966-06-05)5. јун 1966. (58 год.)
Место рођења Олијена, Италија
Висина 1,68 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1980—1983. Корази Олијена
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1984—1986. Нуорезе 31 (10)
1986—1989. Торес 88 (21)
1989—1993. Наполи 105 (32)
1993—1996. Парма 102 (49)
1996—2003. Челси 229 (59)
2003—2005. Каљари 74 (22)
Укупно 629 (193)
Репрезентативна каријера
1991—1997. Италија 35 (10)
Тренерска каријера
2008—2010. Вест Хем јунајтед
2011—2012. Италија до 16
2012—2013. Вотфорд
2014—2015. Каљари
2015—2016. Ел Араби
2016—2017. Бирмингем сити
Награде
Фудбал
Представљајући Италију
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место САД 1994.

Ђанфранко Цола (итал. Gianfranco Zola; Олијена, 5. јул 1966)[А] јесте италијански фудбалски функционер и бивши фудбалер и тренер. Тренутно је потпредседник Професионалне фудбалске италијанске лиге (Лега про), организације која руководи Серијом Ц.[1]

Највећи део играчке каријере провео је у родној Италији. У Наполију је заједно с Дијегом Марадоном и Кареком био првак Серије А, а у Парми је освојио Куп УЕФА. У иностранству је играо за Челси. С лондонским клубом освојио је Куп победника купова, УЕФА суперкуп, два ФА купа, Лигашки куп и Комјунити шилд. Сматра се за једног од најбољих играча у историји Челсија.[2]

За репрезентацију Италије дебитовао је 1991. и укупно одиграо 35 утакмица. Представљао је своју земљу на Светском првенству 1994, на ком је Италија завршила друга, и на Европском првенству 1996.

На месту главног тренера први пут се нашао у Вест Хем јунајтеду 2008. Отказ је добио 2010. Потом је од 2012. до 2013. водио Вотфорд. Од 2014. до 2015. био је тренер Каљарија. Вратио се у Челси у улози првог помоћника Мауриција Сарија током сезоне 2018/19.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Цола се родио у Олијени на Сардинији и у родном граду је почео омладинску каријеру у локалном клубу Корази. Сениорску каријеру је почео 1984. у Нуорезеу да би две године касније потписао за екипу Тореса из Сасарија. Године 1989. прешао је у Наполи и одмах је прве сезоне освојио Серију А. Цолин саиграч у Наполију био је Марадона, који је играо на сличној позицији као и Цола. Марадона је имао велики утицај на Цолу, а једна од ствари коју је од Марадоне Цола учио била је техника шутирања слободних удараца.[3]

Цола је 1993. прешао у Парму. С Пармом је 1995. освојио Куп УЕФА.

Новембра 1996. Цола је прешао у енглески Челси. Задужио је дрес с бројем 25. Његова прва сезона у Челсију била је одлична: помогао је екипи да освоји ФА куп. На путу до финала је постигао четири гола. Следеће сезоне с Челсијем је освојио три трофеја: Лигашки куп, Куп победника купова и УЕФА суперкуп. У финалу Купа победника купова против Штутгарта није био у стартној постави, али је зато постигао победоносни гол у истом минуту у којем је ушао у игру. Тако се Челси по други пут у историји домогао великог европског трофеја.

У Челсијевој првој сезони у УЕФА Лиги шампиона 1999/00. Цола је био један од кључних играча екипе. Те сезоне Челси је дошао до четвртфинала такмичења где је испао од Барселоне, а у првом мечу Цола је постигао погодак из слободног ударца. Исте сезоне Цола је с Челсијем још једанпут освојио ФА куп.

У наредном периоду Цолина минутажа се смањивала, а то је поготово дошло до изражаја доласком два нова нападача — Џимија Флојда Хаселбајнка и Ејдура Гуђонсена. Хаселбајнк је у својој првој сезони имао одличну сарадњу са Цолом — заједно су постигли 32 гола те сезоне (Цола 9, а Хаселбајнк 23 гола).

Од сезоне 2001/02, доласком тренера Клаудија Ранијерија, Цола је све ређе играо. Наредна сезона је била његова последња у Челсију и у њој је постигао 16 голова. Последњи погодак за Челси дао је против Евертона. Цола је 2003. проглашен за најбољег Челсијевог играча свих времена од стране навијача.[4] Укупно је за Челси одиграо 312 утакмица и постигао 80 голова.

Цола се 2003. вратио на Сардинију потписавши за Каљари. Помогао је екипи да се пласира у Серију А. Каријеру је завршио 2005. а на својој последњој утакмици дао је два гола против Јувентуса.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Цола је дебитовао за репрезентацију Италије 13. новембра 1991. у квалификационом мечу за Европско првенство против Норвешке. На Светском првенству 1994. одиграо је само један меч и то против Нигерије у осмини финала. На том сусрету је ушао као замена у 65. минуту и добио је црвени картон након само десет минута проведених на терену.

Цола је две године касније играо на Европском првенству. На утакмици против Немачке (0 : 0) промашио је једанаестерац. Италија је изненађујуће испала већ у првом кругу такмичења.

Године 1998. Цола се повукао из репрезентације. За Италију је укупно одиграо 35 утакмица и постигао 10 голова.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Цола је започео своју тренерску каријеру као помоћни тренер репрезентације Италије до 21 године.

Септембра 2008. Цола је постао тренер Вест Хем јунајтеда. Добио је похвале на рачун убацивања младих играча у први тим.[5] Сезоне 2009/10. Вест Хем је завршио седамнаести на табели. Цола је добио отказ, а наследник му је био Аврам Грант.

Године 2012. Цола је постао тренер Вотфорда. С Вотфордом је у првој сезони стигао до финала плеј-офа за улазак у Премијер лигу где је Вотфорд изгубио од Кристал паласа.

У сезони 2018/19. био је помоћни тренер у Челсију.

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Извор:[6][7]
Клуб Сезона Национално првенство Национални куп[н. 1] Лигашки куп[н. 2] Континентално такмичење Остало Укупно
Ранг Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Нуорезе 1984/85. Серија Ц2 4 0 — — — — 4 0
1985/86. Серија Д 27 10 — — — — 27 10
Укупно 31 10 0 0 0 0 0 0 0 0 31 10
Торес 1986/87. Серија Ц2 30 8 — — — — 30 8
1987/88. Серија Ц1 24 2 — — — — 24 2
1988/89. Серија Ц1 34 11 — — — — 34 11
Укупно 88 21 0 0 0 0 0 0 0 0 88 21
Наполи[8] 1989/90. Серија А 18 2 6 1 — 2[н. 3] 0 — 26 3
1990/91. Серија А 20 6 7 0 — 2[н. 4] 0 0 0 29 6
1991/92. Серија А 34 12 4 1 — — — 38 13
1992/93. Серија А 33 12 6 2 — 4[н. 3] 0 — 43 14
Укупно 105 32 23 4 0 0 8 0 0 0 136 36
Парма 1993/94. Серија А 33 18 7 3 — 9[н. 5] 1 2[н. 6] 0 51 22
1994/95. Серија А 32 19 7 4 — 12[н. 3] 5 — 51 28
1995/96. Серија А 29 10 1 0 1 0 5[н. 5] 2 — 36 12
1996/97. Серија А 8 2 1 0 — 2[н. 3] 0 — 11 2
Укупно 102 49 16 7 1 0 28 8 2 0 149 64
Челси 1996/97. Премијер лига 23 8 7 4 0 0 — — 30 12
1997/98. Премијер лига 27 8 1 0 4 0 8[н. 5] 4 1[н. 7] 0 41 12
1998/99. Премијер лига 37 13 6 1 0 0 5[н. 5] 1 1[н. 8] 0 49 15
1999/00. Премијер лига 33 4 5 1 0 0 15[н. 9] 3 — 53 8
2000/01. Премијер лига 36 9 3 2 1 1 2[н. 3] 0 1[н. 7] 0 43 12
2001/02. Премијер лига 35 3 6 1 5 0 4[н. 3] 1 — 50 5
2002/03. Премијер лига 38 14 3 2 3 0 2[н. 3] 0 — 46 16
Укупно 229 59 31 11 13 1 36 9 0 0 312 80
Каљари 2003/04. Серија Б 43 13 1 1[9] — — — 44 14
2004/05. Серија А 31 9 6 4 — — — 37 13
Укупно 74 22 7 5 0 0 0 0 0 0 81 27
Свеукупно 629 193 77 38 14 1 72 17 0 0 797 238
  1. ^ Подразумева Куп Италије и ФА куп.
  2. ^ Подразумева Лигашки куп Енглеске.
  3. ^ а б в г д ђ е Подразумева наступе у Купу УЕФА.
  4. ^ Подразумева наступе у Купу европских шампиона.
  5. ^ а б в г Подразумева наступе у Купу победника купова.
  6. ^ Подразумева наступе у Суперкупу Европе.
  7. ^ а б Подразумева наступ у ФА Черити шилду.
  8. ^ Подразумева наступ у УЕФА суперкупу.
  9. ^ Подразумева наступе у УЕФА Лиги шампиона.

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Извор:[10]
Година Наступи Голови
1991. 2 0
1992. 1 0
1993. 1 0
1994. 6 0
1995. 8 7
1996. 8 0
1997. 9 3
Укупно 35 10

Голови за репрезентацију

Голови Италије су наведени на првом месту. Колона „гол” означава резултат на утакмици након Цолиног гола.[11][10]
Бр. Датум Стадион Противник Гол Резултат Такмичење
1. 25. март 1995. Стадион Ареки, Салерно  Естонија 1 : 0 4 : 1 Квалификације за Европско првенство 1996.
2. 3 : 0
3. 29. март 1995. Републички стадион, Кијев  Украјина 2 : 0 2 : 0 Квалификације за Европско првенство 1996.
4. 26. април 1995. Стадион Жалгирис, Виљнус  Литванија 1 : 0 1 : 0 Квалификације за Европско првенство 1996.
5. 15. новембар 1995. Стадион Ђиљо, Ређо Емилија  Литванија 2 : 0 4 : 0 Квалификације за Европско првенство 1996.
6. 3 : 0
7. 4 : 0
8. 22. јануар 1997. Стадион Ла фаворита, Палермо  Северна Ирска 1 : 0 2 : 0 Пријатељска утакмица
9. 12. фебруар 1997. Стадион Вембли, Лондон  Енглеска 1 : 0 1 : 0 Квалификације за Светско првенство 1998.
10. 29. март 1997. Стадион Нерео Роко, Трст  Молдавија 2 : 0 3 : 0 Квалификације за Светско првенство 1998.

Тренерска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 17. априла 2017.[12]
Клуб Датум доласка Датум одласка Учинак
ОУ П Н И П %
Вест Хем јунајтед 15. септембар 2008. 11. мај 2010. 80 23 21 36 028,75
Вотфорд 7. јул 2012. 16. децембар 2013. 75 33 15 27 044,00
Каљари 24. децембар 2014. 9. март 2015. 10 2 2 6 020,00
Ел Араби 11. јул 2015. 27. јун 2016. 26 10 5 11 038,46
Бирмингем сити 14. децембар 2016. 17. април 2017. 24 2 8 14 008,33
Укупно 215 70 51 94 032,56

Успеси

[уреди | уреди извор]

Торес

  • Серија Ц2: 1986/87.

Наполи

Парма

Челси

Италија

Појединачни

  • Највише остварених асистенција у Серији А: 1992/93.
  • Члан идеалне екипе године у избору Европских спортских медија: 1994/95.[13]
  • Играч месеца у Премијер лиги: децембар 1996, октобар 2002.[14]
  • Фудбалер године у избору Удружења фудбалских новинара (FWA): 1997.
  • Играч године у Челсију: 1999, 2003.[15]
  • Сребрна лопта (Pallone d'Argento): 2004/05.[16]
  • Члан Челсијеве екипе столећа: 2005.[17]
  • Награда Гаетано Ширеа: 2005.[18]
  • Члан Куће славних енглеског фудбала: 2006.
  • Међународна награда Ђачинто Факети: 2010.[19]
  • Тренер месеца у Чемпионшипу: фебруар 2013.
  • Члан Куће славних италијанског фудбала: 2022.[20]

Одликовања

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Многи медији погрешно транскрибују презиме овог бившег фудбалера. Према Правопису српскога језика из 2010, италијанско Z, било оно звучно или безвучно, преноси се као Ц. Стога, једини исправан облик је Цола, а не „Зола”. Погледајте чланак о транскрипцији са италијанског језика за више информација.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „La Lega Pro sceglie il suo governo: Matteo Marani presidente, Gianfranco Zola vicepresidente”. La Stampa. 9. 2. 2023. 
  2. ^ „Zola Voted Greatest Ever Chelsea Player”. Chelsea-mad.co.uk. 15. 1. 2003. Архивирано из оригинала 27. 3. 2004. г. 
  3. ^ channel4.com - Football Italia
  4. ^ Legend Article | Players and Staff | Official Site | Chelsea Football Club
  5. ^ Transfers - ESPN FC
  6. ^ „Gianfranco Zola”. Soccerbase. 
  7. ^ „Gianfranco Zola » Partite di club”. calcio.com. 
  8. ^ „Zola, Gianfranco”. www.napolistat.it. 
  9. ^ bold.dk. „Pro Patria - Cagliari, Coppa Italia 2003/2004 17/8-2003”. bold.dk. 
  10. ^ а б „Gianfranco Zola – Goals in International Matches”. RSSSF. 
  11. ^ „caps and goals on figc.it”. Italian FA (FIGC). Архивирано из оригинала 26. 11. 2002. г. 
  12. ^ Gianfranco Zola — статистика тренерске каријере на сајту Soccerbase (језик: енглески)
  13. ^ Karel Stokkermans (14. 3. 2007). „ESM XI”. RSSSF. Архивирано из оригинала 7. 2. 2016. г. 
  14. ^ „Gianfranco Zola: Overview”. Premier League. 
  15. ^ „The 2013/14 Chelsea Player of the Year awards ceremony takes place on Monday 12 May, with tickets for the event on sale now.”. Chelsea FC. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  16. ^ „CALCIO, A ZOLA IL PALLONE D'ARGENTO DELL'USSI”. La Repubblica. 
  17. ^ „Chelsea Centenary XI”. Chelsea F.C. 4. 8. 2005. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. 
  18. ^ „Premio Nazionale Carriera Esemplare Gaetano Scirea: Alba d'Oro”. 
  19. ^ „A Gianfranco Zola il Premio Facchetti 2010” [The 2010 Facchetti Award goes to Gianfranco Zola]. La Gazzetta dello Sport. 4. 11. 2010. 
  20. ^ „Da Zola a Mourinho e Zidane: le nuove leggende della Hall of fame del calcio italiano”. Sky Italia. 16. 3. 2023. 
  21. ^ „quirinale.it”. quirinale.it. 27. 12. 2003. 
  22. ^ „Chelsea legend Zola awarded OBE”. BBC. 1. 11. 2004. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђанфранко_Цола&oldid=28825679”