Пређи на садржај

Ђорђе Стојковић (глумац)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Стојковић
Ђорђе Стојковић (други слева) на премијери представе Sweet Charity, Позоришта на Теразијама
Лични подаци
Датум рођења(1991-07-25)25. јул 1991. (33 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Породица
Деца1
Рад
Битна улогаВојна академија — Груја
Жигосани у рекету — Жаркић
Радио Милева — Гаврило
Тома — Кемал Монтено
Веза до IMDb-а

Ђорђе Стојковић (Београд, 25. јул 1991) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.

Мало позориште "Душко Радовић", Београд,"Како је оздравио Цврчак", 2024, фото Белкиса Абдуловић - Ђорђе Стојковић, Никола Керкез

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ђорђе Стојковић рођен је 25. јула 1991. године у Београду. Глуму је уписао 2011, а дипломирао 2015. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета.[1] С њим су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Нина Нешковић, Јована Пантић, Јована Стојиљковић, Страхиња Блажић, Марта Бјелица и Вучић Перовић.[2]

Завршио је нижу Музичку школу „Мокрањац”.[3] Свира контрабас и гитару.[4]

Оженио се средином 2021,[5] а са супругом крајем следеће године добио сина Нестора.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Капетан Џон Пиплфокс у новом миленијуму", 2016, фото Белкиса Абдуловић - Ђорђе Стојковић

Филм и телевизија

[уреди | уреди извор]

На почецима професионалне каријере, Стојковић је остварио улоге у филмовима Небо изнад нас (2015) односно ЗГ80 (2016). Уз то је имао епизодне улоге у серијама Црно-бели свет, Чизмаши и Андрија и Анђелка.[3][7] Снимио је три кратка филма — Добар сусед, Некако з прољећа и Живот по Москрију.[8][9] Епозоде је остварио и у серијама Сумњива лица те Мамини синови, а нешто запаженије улоге у Комшијама и Синђелићима.[10] Значајнију популарност стекао је улогом Грује Голијанина у филму Војна академија 3: Нови почетак,[3] а касније и наставку сродне телевизијске серије.[11] Његов лик је тенкиста, због чега је морао да научи да управља тим возилом.[12] У истом остварењу делио је кадар с Драганом Бјелогрлићем, а сарадњу су касније наставили на пројекту Жигосани у рекету у ком је Стојковићу припала улога новинара Жаркића.[13] Појавио се и у документарно-играној серији Тајне службе Србије,[14] а нешто касније играо је и у серији Дрим тим.[15] Кроз телевизијски пројекат Љубавни залогаји тумачио је лик насловног јунака, Шукија.[16] У филму Тома и каснијој телевизијској серији, о животу певача Томе Здравковића, Стојковићу је поверена улога Кемала Монтена.[17] У том периоду остварио је улоге и у серијама Камионџије д.о.о, Авионџије, Чудне љубави, Клан, Радио Милева и Попадија.[18][19][20]

Позориште

[уреди | уреди извор]

Стојковић је као средњошколац играо у омладинском позоришту ДАДОВ.[21] Играо је у представи Атељеа 212 Коса из 2010. године.[3] Прву професионалну позоришну улогу Стојковић је добио након прве године студија, у представи Муза коју је режирала Исидора Гонцић.[22][10] У разоговору за лист Helloǃ, Стојковић је рекао да каријеру рачуна од улоге у представи Пазарни дан, чијем се ансамблу придружио накнадно.[7] У Атељеу 212 играо је и у представама Пошто паштета, Ћелава певачица, односно Ожалошћена породица.[23] У Позоришту лутака „Пинокио” од 2015. године је заиграо у представи Баш челик, а следеће године и у премијерној подели комада И живели су срећно.[24][25] Као студент је био учесник комада Господин Фока.[26] Играо је у мјузиклу Sweet Charity, Позоришта на Теразијама.[27] Премијера представе Хоћете ли да се играмо, трупе „Колектив”, изведена је на сцени нишког Народног позоришта у марту 2016.[28] У Позоришту „Бошко Буха” остварио је премијере Магареће године, Звездарски витез, Аладинова чаробна лампа и Аладинова чаробна лампа,[29] а као алтернација играо је и у представи Оливер Твист.[30] Улоге је такође остварио у представама Електрична столица за кућну употребу и Боје штека, независних продукција.[31][32] У мјузиклу Спамалот је 2018. заиграо уместо Гордана Кичића.[33] У фебруару 2020. године премијерно је изведена оперета Весела удовица у Мадленијануму,[34] док је током наредне године Стојковић играо у комаду Народ то воли.[35] У фебруару 2023. Стојковић је заједно с инсамблом премијерно извео представу за децу Пер Гинт у краљевству тролова у Малом позоришту „Душко Радовић”.[36] Током априла исте године изведена је премијера представе НЛО у Атељеу 212.[37]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Баш челик Милан Караџић Позориште лутака „Пинокио” 23. март 2006.[24][38]
Коса Кокан Младеновић Атеље 212 3. фебруар 2010.[39][40]
Пазарни дан Маринко, шегра[41] Егон Савин 18. мај 2010.[42][43]
Пошто паштета Стојанов отац / Војник[44] Снежана Тришић 15. јануар 2012.[45][46]
Муза Исидора Гонцић Театар Вук август 2012.[47][48]
Ћелава певачица Ватрогасни Капетан Атеље 212 23. март 2014.[49][50]
Ожалошћена породица Др Петровић Марко Манојловић 15. новембар 2014.[51][52]
Магареће године Крсто Бува Позориште „Бошко Буха” 23. новембар 2014.[53][29]
Господин Фока Чистач ципела, Газдарица, Конобар, Мангуп Страхиња Антонић 8. мај 2015.[54][55]
Спамалот Сер Робин[33] Радослав Миленковић 22. новембар 2015.[56][57]
Sweet Charity Полицајац млађи, Ђорђо Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 29. јануар 2016.[27][58]
Хоћете ли да се играмо Трупа Колектив 17. март 2016.[28][59]
Звездарски витез Гвозден Ђурђа Тешић Позориште „Бошко Буха” 19. март 2016.[60][29]
И живели су срећно...? Принц од Трнове Ружице Ферид Карајица Позориште лутака „Пинокио” 25. новембар 2016.[61][62]
Аладинова чаробна лампа Јусуф Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 25. фебруар 2017.[63][29]
Електрична столица за кућну употребу Михаило Лађевац Академија 28 8. децембар 2017.[64][65]
Боје штека Цврле Славенко Салетовић 20. фебруар 2018.[66][67]
Оливер Твист Монкс Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 21. октобар 2018.[30][68]
Весела удовица Његош Роберт Бошковић Опера и театар Мадленијанум 13. фебруар 2020.[69][70]
Народ то воли Вељко Бојан Стојчетовић Академија 28 17. април 2021.[35][71]
Пер Гинт у краљевству тролова Исидора Гонцић Позориште „Душко Радовић” 24. фебруар 2023.[72][36]
НЛО Ник Скот, Метју О’Фарел Атеље 212 11. април 2023.[73][37]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 4 2 6
ТВ филм 0 0 0
ТВ серија 9 10 19
Кратки филм 3 0 3
Укупно 16 12 28
Год. Назив Улога
2010-е ▲
2015. Небо изнад нас Петар
2015. Црно-бели свет (серија) Дестар
2015. Добар сусед (кратки филм)
2015. Чизмаши (серија) Војник Стајић
2015—2016. Андрија и Анђелка (серија) Стефано
2016. Некако з прољећа (кратки филм) Мића из седмице
2016—2017. Комшије (серија) Шеф оркестра / Никола Џомбић
2016. ЗГ80 Делија 1
2016. Војна академија 3: Нови почетак Груја Голијанин
2016. Сумњива лица (серија) Момак 1
2017—2020. Војна академија (серија) Груја Голијанин
2017. Синђелићи (серија) Роки
2017. Живот по Москрију (кратки филм) шанер
2017. Мамини синови (серија) Радник градске чистоће
2018—2021. Жигосани у рекету (серија) Жарко, Жаркић
2019. Војна академија 5 Груја Голијанин
2020-е ▲
2021. Тајне службе Србије (серија) Официр Озне
2021—2022. Клан (серија) Пабло
2021. Камионџије д.о.о (серија) Толе
2021—2024. Дрим тим (серија) Драган Кутлеша
2021. Љубавни залогаји (серија) Шуки
2021. Авионџије (серија) Пера Пргави
2021—2024. Радио Милева (серија) Гаврило Пиштољевић
2021. Тома Кемал Монтено
2022. Чудне љубави (серија) Портир
2022—2024. Попадија (серија) Влајко, епархијски секретар
2023. Што се боре мисли моје глумац
2023—2024. Тома (серија) Кемал Монтено

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nela i Đurđe Mečanin (4. 9. 2018). „Pet na pet - Đorđe Stojković: Šta vole glumci - tenkisti? Ne znam za ostale, ali meni leže boks i košarka”. mozzartsport.com. Приступљено 29. 1. 2023. 
  2. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2021. 
  3. ^ а б в г Bajić, Đorđe (14. 11. 2016). „Anđela Jovanović, Goga Paunović i Đorđe Stojković – upoznajte mlade zvezde „Vojne akademije 3“”. Филмски центар Србије. Приступљено 29. 1. 2023. 
  4. ^ Popović, Ana (2. 6. 2021). „Đorđe Stojković Potpuno Otvoreno Za Auto Moto Svet”. auto-moto-svet.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  5. ^ Božović, D. (18. 6. 2021). „Oženio se popularni glumac iz „Vojne Akademije”! Đorđe Stojković izgovorio sudbonosno „da” (foto)”. 24sedam.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  6. ^ „Fotografija dana: Đorđe Stojković pokazao sina, mali Nestor je kao med”. Gloria.rs. 10. 1. 2023. Приступљено 29. 1. 2023. 
  7. ^ а б Čubrović, Eva; Milenković, Marija (19. 10. 2019). „Kako reaguje Đorđe Stojković kad tokom predstave u publici zazvoni telefon”. Helloǃ. Приступљено 29. 1. 2023. 
  8. ^ „Najava: „Nekako z proljeća“ (kratki igrani film, 2016)”. Филмски центар Србије. 11. 5. 2016. Приступљено 29. 1. 2023. 
  9. ^ Vraneš, Ivana (15. 7. 2015). „Život po Moskriju: Od 0 sve do Moskrija”. urbanbug.net. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  10. ^ а б Kotur, Ana (23. 1. 2017). „Đorđe S: Dobra energija kao recept za uspeh”. iserbia.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  11. ^ Labović, Ivana (7. 4. 2020). „Đorđe Stojković: Uvek su me mešanci birali za vlasnika”. petmagazine.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  12. ^ „Zvezda "Vojne akademije" -Đorđe Stojković: Zbog uloge sam naučio da vozim tenk za 45 minuta”. Story.rs. 9. 1. 2019. Приступљено 29. 1. 2023. 
  13. ^ Samardžić, Viktorija (9. 12. 2018). „Đorđe Stojković: Kad sam zaljubljen nekima delujem dosadno, a nekima - drugačije!”. Glossy. Приступљено 29. 1. 2023. 
  14. ^ „Тајне службе Србије”. Радио-телевизија Србије. 14. 1. 2021. Приступљено 29. 1. 2023. 
  15. ^ „Глумац Ђорђе Стојковић обећава да ћемо сигурно уживати у серији „Дрим тим“”. Радио-телевизија Србије. 8. 4. 2021. Приступљено 29. 1. 2023. 
  16. ^ „“Ljubavni zalogaji” stižu na male ekrane!”. tvinemania.rs. 2. 8. 2021. Приступљено 29. 1. 2023. 
  17. ^ „Đorđe Stojković o ulozi Kemala Montena: Brinem da li će se dopasti Sarajlijama video”. Б92. 26. 8. 2020. Приступљено 29. 1. 2023. 
  18. ^ Милошевић Јунгић, Марина (14. 9. 2019). „Жаркић из Жигосаних: Срећа прати храбре”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023. 
  19. ^ Radanov, Ljubomir (31. 12. 2022). „U 2023. priželjkujem neki dobar triler: Zvezda Radio Mileve postao je nedavno otac, a publiku će obradovati novom komičnom ulogom”. Курир. Приступљено 29. 1. 2023. 
  20. ^ M, S. (20. 1. 2023). „Glumac progovorio o ulozi u seriji "Popadija": Lakše mi je da glumim Vlajka, nego da vozim tenk! (video)”. Прва српска телевизија. Приступљено 29. 1. 2023. 
  21. ^ „Дадов догодине дупло већи”. Радио-телевизија Србије. 18. 8. 2021. Приступљено 29. 1. 2023. 
  22. ^ К, А. (14. 8. 2012). „Завршено студентско газдовање у „Вуку””. Политика. Приступљено 29. 1. 2023. 
  23. ^ Цветковић, Јована (30. 6. 2020). „Између драме и мјузикла”. Политика. Приступљено 29. 1. 2023. 
  24. ^ а б „Baš Čelik”. Позориште лутака „Пинокио”. Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  25. ^ „43. pozorišna sezona @Večernja scena Pinokio”. izlazak.com. Приступљено 29. 1. 2023. 
  26. ^ „„Gospodin Foka“ više od ispitne predstave”. Kolubarske.rs. 28. 9. 2015. Приступљено 29. 1. 2023. 
  27. ^ а б „Sweet Charity”. Позориште на Теразијама. Приступљено 29. 1. 2023. 
  28. ^ а б C, J. (8. 3. 2016). „Predstava “Hoćete li da se igramo” premijerno u Nišu”. Јужне вести. Приступљено 29. 1. 2023. 
  29. ^ а б в г Монографија 2020, стр. 224.
  30. ^ а б „Оливер Твист”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023. 
  31. ^ „Električna stolica za kućnu upotrebu, BG”. SEEcult.org. Vesti.rs. 14. 2. 2017. Приступљено 2. 4. 2020. 
  32. ^ С, В. В. (19. 2. 2018). „Премијера комедија Боје штека сутра увече”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023. 
  33. ^ а б „Britanski humor na srpski način: Kad se spoje Nikola Kojo, Đuričko i Lutkić”. Б92. 9. 12. 2018. Приступљено 29. 1. 2023. 
  34. ^ „Đorđe Stojković: Gluma je plivanje uzvodno, kao lososi u brzacima”. Танјуг. Euronews. 26. 4. 2022. Приступљено 29. 1. 2023. 
  35. ^ а б „Народ то воли”. Академија 28. Архивирано из оригинала 02. 11. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  36. ^ а б „„Пер Гинт у краљевству тролова“ – премијера Малог позоришта „Душко Радовић“”. Радио-телевизија Србије. 24. 2. 2023. Архивирано из оригинала 25. 2. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2023. 
  37. ^ а б „Premijera predstave "NLO" održana u Ateljeu 212”. Танјуг. 11. 4. 2023. Приступљено 29. 10. 2023. 
  38. ^ Годишњак 28 2007, стр. 95.
  39. ^ „Коса”. Атеље 212. Приступљено 29. 1. 2023. [мртва веза]
  40. ^ Годишњак 32 2011, стр. 61.
  41. ^ „Пазарни дан”. Атеље 212. Приступљено 29. 1. 2023. [мртва веза]
  42. ^ Пенчић Пољански 2012, стр. 176.
  43. ^ Годишњак 32 2011, стр. 61—62.
  44. ^ „Пошто паштета”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  45. ^ „Pošto pašteta? – Atelje 212”. Tiketklub.com. Приступљено 29. 1. 2023. 
  46. ^ Годишњак 34 2013, стр. 63—64.
  47. ^ „Муза”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  48. ^ Годишњак 35 2014, стр. 80.
  49. ^ „Ћелава певачица – вечерас премијера!”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 29. 1. 2023. 
  50. ^ Годишњак 36 2015, стр. 237.
  51. ^ „Ожалошћена породица”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  52. ^ Годишњак 37 2016, стр. 68.
  53. ^ „Магареће године”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 29. 1. 2023. 
  54. ^ „Sutra premijera predstave “Gospodin Foka””. marsh.rs. 25. 9. 2015. Приступљено 29. 1. 2023. 
  55. ^ Годишњак 37 2016, стр. 250.
  56. ^ „Spamalot”. hocupozoriste.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  57. ^ „“Spamalot“ Montija Pajtona 22. novembra u Sava centru”. N1. 4. 11. 2015. Приступљено 29. 1. 2023. 
  58. ^ Годишњак 38 2017, стр. 74.
  59. ^ „Хоћете ли да се играмо?”. Театар Вук. Приступљено 29. 1. 2023. 
  60. ^ „Звездарски витез”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023. 
  61. ^ Stepic, Mirjana (23. 11. 2016). „Premijera predstave “I živeli su srećno” na sceni pozorišta Pinokioǃ”. Style.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  62. ^ Годишњак 39 2018, стр. 80.
  63. ^ „Аладинова чаробна лампа”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023. 
  64. ^ „Pozorišna predstava "Električna stolica za kućnu upotrebu"”. Центар за културу „Влада Дивљан”. 14. 10. 2019. Приступљено 29. 1. 2023. 
  65. ^ „Електрична столица за кућну употребу”. Академија 28. Архивирано из оригинала 10. 6. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  66. ^ „Boje šteka”. hocupozoriste.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  67. ^ „Боје штека”. Академија 28. Архивирано из оригинала 10. 6. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2023. 
  68. ^ Годишњак 41 2018, стр. 60—61.
  69. ^ „Vesela udovica”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 29. 1. 2023. 
  70. ^ Годишњак 42 2021, стр. 63.
  71. ^ Komedija "Narod to voli" на сајту Facebook
  72. ^ „Пер Гинт у краљевству тролова”. Мало позориште Душко Радовић. Архивирано из оригинала 26. 02. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2023. 
  73. ^ „НЛО”. Атеље 212. Приступљено 29. 10. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Стојковић_(глумац)&oldid=28849910”